Прочитај ми чланак
Зараде председника сиромашних општина и по пет пута веће од просечних плата њихових суграђана. Локални челници кажу да су им примања у законским оквирима.
Мада економска криза последњих година све теже погађа најсиромашније, она као да се не одражава на локалне функционере. Иако јаз између најнеразвијенијих и најразвијенијих општина из године у годину расте, разлике између плата њихових челника су минималне.
Тако председник општине у којој је сваки четврти становник незапослен, а просечна нето плата не прелази 20.000, месечно заради више од 90.000 динара. Да апсурд буде већи, његов колега из општине у којој је просечна зарада три пута већа прима далеко мању плату.
Према подацима Републичког завода за статистику, пет општина с најнижим зарадама су: Врањска Бања, Бела Паланка, Куршумлија, Ариље и Мерошина. У њима су просечне нето зараде између 20.000 и 25.000 динара, а просечна старост становника између 41,5 и 46,5 година. Највише зараде у 2012. имали су грађани Лазаревца, Лајковца, Костолца, Новог Београда и Старог града, где је распон просечних нето плата између 58.000 и 64.000 динара, а просечна старост од 38 до 43 године.
НОВИ Београд је четврти на листи највећих плата, а његов први човек Александар Шапић каже: – Логично је да плате општинских челника зависе од њиховог рада, али и окружења. Трошкови живота градоначелника на југу Србије далеко су мањи него његовог колеге у Београду. Али код нас ништа није логично, па ни то. Смета ми и јефтин популизам. Људи за најодговорније функције треба да имају високе плате. Зато треба да буду веће и плате председника републике и народних посланика.
– На функцији сам месец и по и још нисам примио прву плату – каже председник општине Врањска Бања Предраг Миленковић. – Мислим да ће ми плата бити око 80.000. Моја претходница имала је већу плату него што је закон дозвољавао, око 120.000 динара, па је Мандатно-имунитетска комисија сада смањила и основицу и коефицијент.
Миленковић је свестан какву је ситуацију наследио у општини у којој ради тек понеки приватник, али и подсећа да закон регулише колике могу бити зараде именованих и постављених лица. Његова је, каже, у оквиру законског минимума.
Горан Миљковић, председик Беле Паланке, рекао нам је „да не зна колика му је плата“. Као заменик председника општине имао је 77.000, па сада сигурно не прима мање од 80.000. Први човек Куршумлије Родољуб Видић је на годишњем одмору, али нам је незванично потврђено да је, уз фотељу, наследио и примања свог претходника од 92.000 динара.
Председник Ариља Зоран Тодоровић прима месечно 79.000:
– Стање у Ариљу је катастрофално, иако нас је претходна влада сврстала у категорију развијених општина прве групе! Људи буквално преживљавају. Многи додатно живе од пољопривреде, а број радника на црно у малинарству се не зна.
Слободан Тодоровић, први човек Мерошине, која званично има најмање плате у Републици, тврди да слика у његовом крају није тако црна као што изгледа. Људи живе од производње вишања. Његова плата је 92.000.
– Можда се то неком ко прима 10.000 динара чини превеликим износом, али кад би сео у моју фотељу брзо би схватио да је сваки тај динар муком зарађен. Нисам за уравниловку. Рад треба да се плати, а ако председник не ради добро, онда га људи неће бирати. А мене су бирали по други пут.
Распон плата председника општина у којима су зараде највеће креће се између 78.000 и 119.000. Занимљиво је да међу њима нема ниједног места из Војводине.
(Новости)
