Прочитај ми чланак
Сарадња са Русијом је стратешки интерес хрватске привреде
Актуелно стање билатералне робне размене и економске сарадње Хрватске и Русије, активности ХГК на јачању међусобне привредне сарадње те улазак Русије у СТО и могући утицај на хрватско-руске економске односе биле су теме четврте седнице Пословног савета за економску сарадњу са Руском Федерацијом одржане 3. октобра у Вијећници ХГК.
Председник ХГК Надан Видошевић нагласио је како Пословно веће ради на афирмацији идеје о сарадњи с Руском Федерацијом, што је од стратешког интереса за Хрватску. Улазак Руске Федерације у СТО велик је и важан догађај и за Хрватску која се томе треба да прилагоди. Савјет је радио и на уклањању предрасуда према Руској Федерацији, што је посебно важно јер је Руска Федерација хрватски стратешки партнер. Руска Федерација је велика светска економија знатне концентрације капитала спремног за улагања, истакао је Видошевић нагласивши допринос досадашњег председника Пословног савета др Фрање Грегорића у раду Савета и унапређивању сарадње с Руском Федерацијом.
Говорећи о активностима ХГК на привредној сарадњи с Руском Федерацијом директорица Сектора за међународне односе Сунчаница Скупњак Капић истакла је како је Руска Федерација на 5. месту привредних партнера Хрватској. У првих шест месеци ове године робна размена била већа од милијарду УСД, што је раст од 8% у односу на исто раздобље прошле године. Извоз је растао 38%, а увоз 3,5%. У осам је месеци ове године извоз износио 312.000.000 УСД те је био већи 82% у односу на исто раздобље лани. Увоз је у то време спорије растао, казала је Скупњак Капић додавши како је реч о тржишту које заслужује и већу пажњу ради повезивања са тим тржиштем.
Такође је напоменула наступе хрватских фирми у организацији ХГК те у сарадњи с Представништвом ПКС у Москви на сајмовима грађевинарства, аутомобилске индустрије, индустрије бродске опреме, а представило се и стотинак хрватских иноватора. Планирано је учешће на сајму пољопривреде у Москви. Организовани су и бројни сусрети хрватских и руских привредника. Представништво ХГК у Москви издаје и каталог понуда хрватских фирми које прослеђује трговинским коморама те струковним удружењима. Обављен је и ветеринарски надзор хрватских произвођача меса, а шест је фирми добило дозволу за извоз на руско тржиште, казала је Скупњак Капић.
Привредни саветник Амбасаде РФ у РХ Георгиј Мирзојан говорио је о актуелном стању и перспективи руско-хрватске привредне сарадње, коју је оценио традиционално добром и конструктивном, те која се добро развија. На годишњем нивоу међусобна робна размена око 1,8 милијарди УСД те је Русија на петом месту најважнијих партнера Хрватској.
Бројне су руске компаније заинтересоване за наступ и улагања у Хрватску. Руско је привреда треће у свету по расту БДП-а иза Кине и Индије. Индустријска је производња расла 4,7%, а инфлација је најнижа у последњих 20 година. Златних резерви имају у вредности 500 милијарди УСД. Упркос светској кризи, успешно су очували стандард грађана.
Руски су улагачи заинтересирани за улагања у земље у којима је повољна инвестициона клима и могућност зараде, али у Хрватској има значајних административних препрека за улагања, казао је Мирзојан напоменувши проблем из пријашњег времена у односу према руском капиталу, као што је пројекат „Дружба Адриа „, аи немогућност руских грађана да купују некретнине у РХ. Од Хрватске се очекује и одговор у вези с краком гасовода „Јужни ток“, казао је Мирзојан.
Очекиване промене у пословању хрватских фирми уласком Русије у СТО и Хрватске у ЕУ представила је Лидија Шваљек, директорка Центра за пословне информације ХГК. Како је истакла, Русија је крајем августа постала чланица СТО-а чиме је прихватила мултилатерална правила и обавезе. То ће имати позитивне последице за пословање и улагања, а уз предвидиви законодавни оквир и либерализацију услуга. Просечне царине смањују се са 10% на 7,8%, за пољопривреду са 13,2% на 10,8%, а за индустријске производе са 9,5 на 7,3%. Прелазно раздобље за већи део робе 02:00-03:00 године, а за најосетљивије робе 05:00-07:00 година.
За фармацеутску индустрију се смањује стопа са 15,5 на 6,5 до 5%, и то на медицинску опрему и фармацеутске супстанце, а смањење за хемијске производе је у просеку са 10 на 6,5% уз прелазно раздобље 05:00-06:00 година . Смањује се или укида царина и за грађевинску, технолошку, научну и мерну опрему. Постепено се укида царина од три године на компјутере и делове. Смањује се царина на кућанске електротехничке и електронске апарате са 15 на 9-7 одсто, а на нове путничке аутомобиле са 25 на 15%. За рибље производе током три године смањује се царина са 15 на 12,5-12 одсто, а на многе рибе од 10 на 8-6 одсто, а за неке врсте 05:00-03:00 посто. Наставља се примена квота код увоза говедине, свињетине и перади.
С даном уласка Хрватске у ЕУ примењује се Заједничка царинска тарифа и ТАРИЦ – интегрисана тарифа ЕЗ која се примењује у трговини са трећим земљама. Промена ће бити и код непреференцијалних уверења о пореклу, које издаје ПКС, и то на боље, истакла је Шваљек напоменувши како ХГК пружа и додатне услуге код извоза као што је потврда о чланству, информације о страним тржиштима, о извозу и документацији, регистар извозника те провера пословног партнера – бонитетна извештаја.
Нови је председник Пословног савета Милан Стојановић истакао како ће Савет позвати Министарство туризма те ХГК да се укључе у расправу, нарочито о питању визног режима, а очекују и добру сарадњу с државним институцијама.
(Адванце.хр)
