Прочитај ми чланак
На дан избора, поред у свим изборима уобичајених уцењивања да се не изгуби посао или понуда да се добије посао, примењена је небивала изборна пијаца у виду куповине гласова уз помоћ новца и пакета са храном.
Највећа изборна пијаца овога пута била је Војводина и посебно град Нови Сад, где се купопродаја гласова мери хиљадама, и где „жуто предузеће” заједно са Чанковим лигашима контролише читав политички и економски живот. Што је најпоразније, о томе постоје видеоснимци, лична сведочења очевидаца, тачно се знају кафане у којима су дилери гласова седели, а несрећни народ долазио да прода свој глас. Ово је једна од највећих табу-тема многих досадашњих избора и није изборна новост, али тврдимо да је на овим изборима извршена до сада највећа куповина гласова.
Посебна превара на сам дан избора учињена је тако што су неискусни чувари кутија из опозиционих редова наговарани да у току дана потпишу записнике под изговором да су то записници који констатују њихово присуство на бирачком месту и да су они обавезни да то учине, а радило се заправо о записницима са будућим резултатима који су потом без њих попуњавани, а потписи неискусних чувара кутија остали на њима. Дешавало се да су недовољно искусни чувари кутија удаљавани са бирачког места приликом бројања, замарани током ноћи предугим бројањем и административним одуговлачењем, па пуштани кући раније да се тобож одморе, а вероватно је одређени део контролора из редова опозиције и потплаћиван да зажмури приликом бројања гласова и потписивања записника. (…)
По затварању бирачких места
Главни аргумент режимских првака и плаћених аналитичара који су хорски запевали да никакве изборне крађе није било, поред смешних позивања на ауторитет ЦЕСИД-а, ОЕБС-а и НВО- посматрача, био је да су сви учесници избора имали своје контролоре на бирачким местима и да су њихови потписи на свим записницима са резултатима са бирачких места. У овоме се заправо и крије највећа превара која је остала скривена од очију контролора и јавности.
Избори су покрадени на следеће начине:
1. Преправљање или замена оригиналних записника и бирачког материјала на путу од бирачког места до Републичке изборне комисије (…)
2. Један резултат у записнику, а други број гласова у бирачком материјалу.
3. Поништавање листића где је заокружена опозиција и претварање у неважећи листић (…)
4. Избацивање гласова опозиције и убацивање других гласачких листића.
5. Додавање листића са гласовима за странке власти (…)
6. Убацивање празних гласачких листића (…).
Највећа контроверза ових избора јесу посебни бирачки листићи друге боје и грамаже папира у односу на оне званичне. То говори о потенцијалном штампању других бирачких листића на неком недозвољеном месту и њиховом убацивању у циљу намештања резултата избора, о чему су сведочили Српска напредна странка и Савез војвођанских Мађара.
Од овога не може бити тежег кривичног дела у области крађе избора, тако да би судски органи посебно требало да се позабаве овим сумњама, јер се преко откривања трагова куповине, штампе и дистрибуције ових незваничних бирачких листића најбоље може ући у траг организованој криминалној групи која је осмислила и реализовала крађу извора. Јавност није упозната са чињеницом да Републичка изборна комисија (РИК) не броји гласове, нити упоређује записнике са бирачким материјалом са одговарајућих бирачких места, већ само констатује добијене записнике и резултате из записника уноси у статистичку обраду. (…)
Додатна прљава улога РИК-а огледа се у одбијању свих приговора свих учесника у изборима у вези са бројним неправилностима уоченим на бирачким местима широм Србије, чиме се онемогућава понављање избора на тим бирачким местима, и самим тим потенцијално другачији коначни резултати избора. С обзиром да је РИК одбио преко 100 приговора, односно није прихватио ниједан једини приговор било ког учесника у изборима, можемо констатовати да су ово били најрегуларнији избори у историји Србије, без и најмање мањкавости. (…)
Коначно, какав је то РИК који било коју своју одлуку, а посебно коначне резултате избора, одобрава гласањем чланова и простом већином гласова, а не уз помоћ неке врсте спољног надзорног органа унутар РИК-а који, притом, никада није формиран иако је законски утемељен? Важно је истаћи да смо све методе крађе избора на бројању гласова по затварању бирачких места – потврдили увидом у бирачки материјал у РИК-у. Сваку од ових метода имали смо прилику да нађемо у бирачком материјалу и не говоримо теоријски о крађи, већ смо је видели својим очима. РИК нам је забранио да фотографишемо и снимамо прегледање бирачког материјала, и није желео да направи службену белешку и утврди оно што смо пронашли, али тај материјал још постоји у РИК-у и сваког тренутка је доступан Истражној комисија која би се попут нас лако могла уверити у све што тврдимо. (…)
Медијско спиновање, прикривање и цензура
(…) Тренутак медијског искључивања Двери, као нарасле и највеће нове политичке снаге на политичкој сцени Србије, за нас је био поуздан знак да се нешто спрема. Ево како је све то изгледало. Улазак Двери у политику пре годину и по дана остао је под велом медијске цензуре, као и читава наша кампања која је за све то време непрестано трајала широм Србије.
Тек када смо крајем марта предали своју независну изборну листу за републичке изборе медији су по закону морали да почну да прате и нашу кампању. То су ипак радили изузетно ретко, прилози су били најкраћи могући, а неколико утицајних комерцијалних телевизија и дневних новина са националном фреквенцијом готово је игнорисало наше учешће на изборима (…)
У извештају Републичке радиодифузне агенције (РРА) у току изборног процеса констатовано је да су Двери најмање заступљене у медијима од свих учесника на изборима. На неких 20 дана пре избора, представници Двери су се појавили у неколико гледаних ТВ емисија и на терену се могла осетити огромна промена код бирача који су одмах препознали нову политичку причу. То је био јасан сигнал режиму да Двери више не смеју гостовати на националним медијима, и последњих 10 дана пред Ђурђевдан ниједан представник Двери није био гост ни на једној београдској телевизији са националном фреквенцијом, нити је иједан од најтиражнијих дневних или недељних листова урадио нити један интервју са било ким из Двери.
(…) Да све ово никако није случајност већ део озбиљне медијске операције додатно смо се уверили у изборној ноћи 6. маја, када ниједан представник Двери није позван нити у једну специјалну емисију која је то вече поводом праћења изборних резултата била уприличена на свим телевизијама са националном фреквенцијом. Не позвати никога из политичког покрета који први пут учествује и представља највеће изненађење избора, налази се на цензусу и у републици и покрајини, а прешао га је у више од 10 локалних самоуправа, представља, признаћете, крајњу новинарску непрофесионалност и неозбиљност. Ово се не може другачије протумачити него као груба цензура у функцији прикривања истине до које су Двери у међувремену дошле.
Тренутак када нам је дефинитивно постало јасно да се нешто чудно и крајње сумњиво дешава био је око 23, 30 часова, када на унапред заказану конференцију Двери за медије, где смо планирали да саопштимо прелиминарне резултате са којима је располагао наш изборни штаб – није дошао ниједан новинар. (…)
У читавој организованој криминалној групи која је покрала изборе врло је битна улога оних који је требало да објаве и одбране објављене намештене резултате, а то су на првом месту ЦЕСИД и медији, а затим и разне НВО, ОЕБС, политички аналитичари… Читава операција изведена је на следећи начин: Сви се сећамо како је незаобилазни ЦЕСИД који увек први излази са прелиминарним резултатима овога пута много каснио из непознатих разлога. Притом, ради се о оном истом ЦЕСИД-у који је исту срамну улогу одиграо и у тзв. црногорском референдуму на коме је такође покрадена изборна воља грађана Црне Горе. (…)
Иако Републичка изборна комисија у том тренутку има резултате са тек 5% бирачког материјала, иако тек следе приговори и поништавања избора на одређеним бирачким местима, иако нико нема резултате избора са Косова и Метохије – избори су завршени.
Већ сутрадан спласла је пажња јавности, покренуте су нове теме и дилеме, изборни процес нико не доводи у питање и организатори крађе сматрају да су успели и да је све прошло како су замислили. Да није било Двери тако би вероватно и било.
Првих неколико дана наше усамљеничке борбе против ветрењача било нам је посебно тешко јер су многи помислили да ми измишљамо изборну крађу јер не можемо да се помиримо са тим да смо остали испод цензуса на републичком нивоу. Ми смо све време говорили да не причамо о нашем цензусу, већ о крађи гласова свих опозиционих странака, не само Двери, и о комплетном намештању резултата, чак и одређених режимских странака. Тврдили смо и тврдимо да немамо никакав проблем са тим да Двери имају 4, 95% и да су испод цензуса ако је то глас народа. Али, на покраденим изборима се не зна шта је истински глас народа.
Када су други учесници избора после четири дана коначно проговорили о њиховим сазнањима и доказима о крађи добили смо велику сатисфакцију да наша борба није била узалудна и да се нисмо борили за себе већ за све који су покрадени. Нажалост, други нису остали истрајни у својим тврдњама и Двери су опет остале усамљене у овој борби као што су то биле у почетку. Запитајмо се: Зашто од 6. маја нико из Двери није добио могућност да гостује на било којој београдској телевизији са националном фреквенцијом и исприча истину о изборној крађи? Зашто је напрасно 14. маја забрањена емисија „Одлука” на ТВ Б92 у коју је позван да гостује Владан Глишић и говори о изборној крађи? (…)
Наставак следи…
Бошко Обрадовић
(Двери)
