Потресен сам до суза када сам други пут у месец и по дана угледао Председника на врућој столици најозбиљнијег видитеља, уредника, новинара, аналитичара нашег свеколиког безнађа, О. Бећковић, познатија као Утискачица (прошле су године, када сам писао у једном познатом недељнику текст под насловом: „Утискачица антисрпског утиска“).

„Нико тако не лаже као сведок“, мудра је латинска, а ја вам се кунем као сведок времена да буквално „ловим“ истину и уверавам вас да је Утисак антисрпска ТВ емисија, те да сам то друго појављивање Председника гледао само 10 (и словима – десет) минута, довољно да стекнем утисак.

Зато немам право да препричавам или да се критички осврћем на оно шта су говорили – Утискачица и Председник, то ми и није повод у овом обраћању мојим драгим читаоцима, посебно читаоцима на Видовдану, које са задовољством читам (њихове ауторске текстове, или осврте).

Господо, другови, омладинци, омладинке, комсомолци, комсомолке, водитељи мушки и женски, списатељи мушки и женски, велики аналитичари, коментатори, поштена и непоштена интелигенцијо, радници, земљорадници, да ли сви ви одобравате новом Вођи да се два пута излаже безобразлуку утискачице, посебно да подноси удбовска, енкаведеовска, подземна, примитивна, подметачка, провокативна, у једну ријеч, недопустива питања, када је прва личност, тужне нам Србије, испред њене силуете. Уствари, ОНА не поставља питања, она покушава да води дијалог, равноправно да говори о свим темама, домаћим и светским, боље речено да за тих два сата едукује Председника.

У недаваном тексту, „Ко је кога смагарчио“ (осврт на Председниково прво појављивање код Утискачице након избора), кога сам послао (како ми је секретарица наложила) на е-маил Пресс службе Председнику, односно Председништву Србије, био сам јасан и гласан, али се испоставило да сам поново испао наиван, што значи да ми је коефицијент интелигенције испод 90, јер Председник није усвојио макар један посто од онога што сам написао, у жељи да имамо Пресденика, достојног народу Србије, Србима.

Уосталом, натјерале су ме несрећне околности да са породицом (5) гласам два пута за овог Председника, иако сам пре избора писао о њему критичке текстове, иако нисам хтео, као бивши радикал, да уђем у ту странку, да будем на оснивању, обележавању двогодишњице од оснивања и седим у сали са неким „страшним“ ликовима.

Како у Србији влада примитивна озбиљност, владарима, а посебно медијима је све допуштено, тако да је истина, као једна од најстаријих људских категорија, о којој су написани томови књига, протерана, забрањена, кажњива, опасна по живот оних који је износе и њихових породица.

Често се упитам, шта ће бити са нама отпадницима, који се служимо истином, колико нам је уистину живот трагичан. На другој страни, треба се јако замслити, бојати, ако се иде њиховим трагом, односно ако се поводите за оним шта причају на тајним састанцима (они и партује су завереници, јер се стално договарају коме да нанесу зло, школа Коминтерне), шта изјављују, како се понашају, шта пишу.

Многи се несвесно са њима идентификују. Њима ни Црква више не може помоћи. Они су се потпуно ослободили од страха, они не знају да се жртвују, њих су власт, новац и привилегије, дугогодишња владавина без трунке стида и срама, претворили у нека друга створења, небеских размера.

Ето, Председник је у току Утиска говорио скрушено, говорио нешто себи у браду, осмјехивао се, а ОНА као кобра, све што се Председник више устручавао да нешто каже, што би дежурни шакали једва дочекали, бивала је агресивнија.

Нормалан посматрач те 22 године дуге и мучне емисије сваке недеље, добија благи нервни слом и не само због те емисије. То неподношљиво ћаскање, трачарење у Утиску, затим у другим емисијама на ТВ каналима, посебно љубичастом, у штампи, без доброг образовања, културе понашања, говора, облачења, милионску потрошњу свих врста средстава, милионите минутаже, нажалост има армију обожавалаца.

Свако повезивање неког лика са неком арлаукачом, или ко се разводи, ко је ским у кревету, да ли је „Бојана подржала Јецу, а сада грли Цецу“, шта ради Мрка и ко му пева на увце, а шта ради Веља, шта прича и како се понаша она за европске интеграције, ко ће бити ухапшен и стотине других примера, разара духовни живот сваког нормалног човека.

Када све то слушате и гледате, посебно Председника, оне око њега: правног саветника, затим млађаног „отпор(ног)“ саветника за спољне послове и др., шта изјављују, морате бити селективни. Требало би их пустити нека се у тој (не)културној (култура, пре свега музика, одређује политику) и политичкој арени батргају, нека клизе у оно у шта их лагано гурају пројектанти, владари из сенке, а у последње време коло воде Немци.

Опростите, кад већ споменух Немце, поново морам направити дигресију, о томе ко нам је амбасадор у Берлину (спомињао сам га и у последњем тексту о дипломатском апарату). Недавно је тај амбасадор (кога су ова Влада, Мркић, а понајприје Председник, морали међу првима, хитно опозвати), чувени професор ФПН, бивши контроверзни (благо речено) амбасадор у Словенији, И. Висковић, примио групу студената, почастио их је у велелепној згради ДКП-а и изгледа одржао предавање. На питање студената да опише један радни дан, чиме се бави амбасадор, изговорио је нешто до сада нечувено: „Амбасадор шпијунира, лаже и пориче“.

Додао је: „Најтежи су ми послови администрација и пријеми“. Не, не, господо Досовци, ово се не сме и не може коментарисати, читајте, ћутите и стидите се тога вашег, једног од најмање 150 разуларених лумпдипломата. Да иронија буде већа, управо у једнм Утиску, прије 5, 6 година, Утискачица питала чувеног дипломату и лимкњижевника Басару, да опише један радни дан на Кипру. Басара је дословно рекао: „Дођем у Амбасаду да потпишем налог за тоалет папир, ха, ха, ха“.

Смеј се Србијо кад плакати би хтела
Замолите, господо, другови и сви, да вас поново не набрајам, Председника да никада више не седне испред Утискачице, или нек нам отворено каже да га на то неко, или неки натерују. Једном Председнику нико не би могао било шта да нареди. Такође, хитно мора променити све саветнике, комплетан Кабинет, окружити се паметнијим и искуснијим људима.

Ово што нам се догађа, након кратке владавине нове власти, је велика превара, јер се дневно заклињу да ништа неће мењати ни на унутрашњем ни на спољноплитичком плану. Изгледа, све је постало превара. Варају нас укућани, родбина, пословни партнери, пријатељи, комшије (какве ли само имамо трагичне граничне и заграничне комшије, Хрвате, Црногорце, Мађаре, Македонце, Албанце), поткрадају разне институције, као елктропривреда, водоводи, телефонија, они лопови из Државане лутрије и игра на срећу, закидају на пијацама, у продавницама, тајкуни и др. избегавају да плаћају порезе тако да уништавају земљу, њен буџет, цвета сива економија, шверц, дрога, алкохолизам итд.

Решење: пет година просвећена диктатура, са 10 просвећених цивила на челу, без Парламента, партија, вођа, тајкуна. Ако неко сматра да се земља може решити пошасти, која се размножила, тзв. демократским методама, онда нека на време себи стави омчу око врата.

( Видовдан.орг )

Ознаке: видовдан парламетнт, оливера бећковић, Србија, Утисак недеље