Прочитај ми чланак
Говорећи пред већем у Давосу у петак, Андреј Костин, директор ВТБ банке, друге по реду највеће руске банке, рекао је: „Ако нема СWИФТ-а, нема банкарског односа, што значи да су тада државе у рату“
Према проценама стручњака, 23. јануар 2015. могао би да буде пресудан у конфликту Русије и Украјине. Тог дана се, наиме, састао руски Савет безбедности. Руски Савет безбедности је кључна установа за одлучивање о спољној, одбрамбеној и безбедносној политици. Као председник и врховни командант, Путин је председавао саветом.
Не зна се шта је тачно речено на том састанку, али се зна да је Украјина била предмет разговора, пише Русија инсајдер! Западни медији су се ухватили само оног дела Путиновог обраћања које се односи на „злочиначке наредбе“ и насумично гранатирање цивилних подручја од стране украјинске војске. То јесу важне речи, али нису најважније у овом обраћању.
Порошенко умерени политичар
Најважније речи су оне којима се Путин обраћа политичким лидерима у Кијеву, које не назива „влада Украјине“ ни „украјинска власт“, па чак ни „украјинска страна“, већ „званични Кијев“. Овакав начин обраћања по први пут преиспитује у којој мери политички лидери у Кијеву представљају Украјину као целину.
Ипак, и поред тога, Путин наводи Порошенка као „председника Украјине“.
Руси су увек третирали Порошенка другачије од осталих чланова украјинске владе откад је он постао председник. Они сматрају да је он умереник окружен екстремистима и само због тога су покушали да преговарају са њим. Да ли има истине у томе да је Порошенко „умерен“ је тема за неку другу дискусију. Пошто је Порошенко председник, Руси нису ни имали другу алтернативу у преговорима са украјинском влашћу.
Чињеница да Путин Порошенка и даље назива „председником Украјине“ указује на то да Руси још увек нису одустали од те идеје. Међутим, начин говора сугерише да неће још дуго бити тако. Његови коментари су чињенични и хладни што указује на крај једног односа.
Између осталог, важне су и речи којима Путин описује две источноукрајинске побуњеничке републике. Путин их први пут назива именима које су саме себи наденуле: „Народна република Доњецк“ и „Народна република Луганск“.
Путин је овим путем показао да сматра те две републике пуноправним политичким ентитетима. Заједно са речима коришћеним за описивање украјинске власти, добија се утисак да Путин више не посматра украјинску власт као легитимну власт над Донбасом.
Неки ће рећи да је ово све пука интерпретација Путинових речи, али важно је истаћи да је Путин председник Русије и обучени адвокат који пажљиво бира речи, а те речи су објављене на његовом званичном сајту.
Разговор са савезницима Лукашенком и Назарбајевим
Касније истог дана, Путин је разговарао телефоном са Лукашенком, председником Белорусије. Лукашенко је кључни руски савезник и партнер у конфликту са Украјином. Не знамо о чему су тачно Путин и Лукашенко разговарали али знамо да је Украјина била предмет дискусије. Изгледа да је Путин, након састанка са Саветом безбедности, разговарао са Лукашенком како би му рекао шта је одлучено на састанку.
Други кључни савезник Русије, Назарбајев, председник Казахстана, вероватно ће такође бити обавештен о одлукама Русије.
У међувремену, истог дана на Светском економском форуму у Давосу, Шувалов, руски заменик премијера задужен за економију, упозорио је делегате да се Русија неће повиновати санкцијама и да неће мењати своју власт због њих.
Упозорење да се Русија не искључује из СWИФТ система
Један од водећих банкара у Русији, Костин, који је и директор ВТБ банке, такође је упозорио делегате у Давосу да не покушавају да искључе руске банке из међубанкарског платног система СWИФТ. Шувалов је такође појаснио у Давосу да је Русија у сталном контакту са Кином и да очекује и политичку и економску подршку од ње. Нема сумње да се Руси консултују са Кинезима пре сваке своје одлуке и да су Кинези обавештени о свему што се тиче Украјине и састанка руског Савета безбедности.
У међувремену, руски министар правде је најавио да је бројним украјинским националистичким организацијама, укључујући Десни сектор, забрањено деловање на руској територији. Чудно је да то није учињено раније.
Истовремено у Украјини, побуњенички лидер Доњецка, Захарченко, најавио је да меморандум из Минска више не важи, потврдивши да је одлука о сецесији народних република Доњецк и Луганск коначна и да ће се они сада потрудити да ослободе сву своју територију од Украјине.
Меморандум из Минска није исти документ као протокол из Минска, који се односи на прекид ватре потписан 5. септембра 2014. године. Меморандум је технички пропратни документ који је потписан 19. септембра 2014. године.
Меморандум из Минска
Меморандум из Минска је поставио детаљне услове прекида ватре који је договорен протоколом у Минску 5. септембра 2014. године. Њиме је прописано заједничко повлачење тешког оружја обе стране 15 километара од линије прекида ватре.
Ни протокол из Минска ни меморандум из Минска никад нису примењени. Конституционални преговори захтевани по протоколу у Минску никад нису одржани. Украјина је једнострано отказала закон специјалног статуса који је одобрен побуњеничким регионим у Донбасу у складу са протоколом у Минску и није се сложила са условима нити признала изборе одржане у новембру. Ниједна страна није повукла своју војску нити тешко оружје.
Рекавши да меморандум из Минска више не важи, Захарченко је просто навео очигледно и дао слободу побуњеницима да наставе са офанзивним операцијама што је управо оно што они сада раде у Марипољу и Дебаљцеву.
Након тога се чини као да изјаве од 23. јануара 2015. нису координисане и да се руска политика није променила. Међутим, с друге стране, изгледа да се предлаже јачање руског положаја, што указује на то да су се Руси одрекли наде да ће рат решити преговором.
Ако је тако, онда су Руси дали побуњеницима зелено светло да крену у офанзиву док коментари Шувалова и Костина указују на то да се спрема закопавање секира.
Финанциал Тимес је сумирао коментаре Шувалова и Костина у Давосу:
Један од главних руских банкара је у петак упозорио да ће искључивање Русије из банкарског платног система СWИФТ бити равно проглашавању рата.
Предлог западних политичара од летос да би Русија могла бити искључена из овог банкарског система покренула је узбуну у Московској финансијској заједници. Руске банке се у великој мери ослањају на платни систем са седиштем у Белгији, како за домаћу, тако и за међународну исплату. Међутим, у то време се такав потез сматрао превеликом санкцијом.
Ако нема СWИФТ-а државе су у рату
Говорећи пред већем у Давосу у петак, Андреј Костин, директор ВТБ банке, друге по реду највеће руске банке, рекао је: „Ако нема СWИФТ-а, нема банкарског односа, што значи да су тада државе у рату“.
„Руски и амерички амбасадори би већ следећег дана морали да напусте престонице“, додао је он.
Костинови коментари указују на то како западне санкције стварају бес и пркос међу руском политичком и пословном елитом.
„Ситуација се неће променити, колико год будете притискали Русију“, рекао је он, указујући на то да Русија ради на томе да смањи зависност од западних платних система као што је СWИФТ.
„Ми смо већ креирали домаћу алтернативу СWИФТ систему и направићемо међународне алтернативе“. Он је истакао напоре Русије и Кине да створе одвојену платформу, независну од западне контроле.
Игор Шувалов, руски заменик премијера, поновио је исто: „Развијамо источни правац“, додавши да су се односи између Кине и Русије знатно појачали након увођења санкција.
Шувалов је навео да су државе БРИЦС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) такође спремне да помогну једна другој у финансијској кризи. „Богати кинески инвеститори долазе код нас“, рекао је он.
Окрет ка Азији
„Окрет ка Азији“ је постао кључни део спољне политике Владимира Путина откад је дошло до раскида односа са Западом због Украјине. Потписано је неколико већих споразума са Кином о гасу, а многи руски политичари и бизнисмени верују да Кина може да спасе руску економију од болне рецесије.
„Тренутна ситуација делује лакше него она из 2008. и 2009. године, али се чини да улазимо у дугорочну кризу“, рекао је Шувалов.
Он је додао да спољни притисак неће успети да промени политичко вођство у држави.
„Преживећемо тешка времена – јешћемо мање и трошићемо мање струје“, рекао је он.
Алексеј Кудрин, поштовани бивши министар финансија, предвидео је да би Русија могла да изгуби 90 милијарди долара капитала ове године, након рекордних 151 милијарди долара 2014. године. „Морамо бити свесни цене санкција“, рекао је он.
Russia Insider
Webtribune.rs
