Лидери главних институција ЕУ припремају план о јединственом надзору банака у целој Унији које би надзирало једно регулаторно тело из Брисела. Другим речима, то ће довести до стварања европске банковне уније која би, ако се план оствари, почела да функционише већ од следеће године.

Познаваоци тврде да је управо ово била главна тема недавног састанка Билдерберг групе, чији чланови желе да са централизованом европском државом додатно учврсте своје позиције и интересе.

На изради плана раде председник Европског вијећа Херман ван Ромпуј, председник Европске комисије Хозе Мануел Баросо, председник Еврогрупе Јеан-Цлауде Јунцкер и председник Европске средишње банке Марио Драгхи. Они ће ускоро изнети план о којем ће се расправљати на самиту ЕУ у Бриселу 28. и 29. јуна, док би конкретан план требао да буде готов у јесен.

Планира се и стварање новог фонда за спашавање банака који би се финансирао кроз опорезивање финансијских институција и трансакција. Приједлог укључује и депозите као јамство којим би се у случају пропасти банака заштитили инвеститори.
Остварење тих идеја нужно значи и давање већих овласти Бриселу, што би државе чланице приморало на то да још један део националног суверенитета пребаце на ЕУ. И то ће бити проблем. Велика Британија је већ рекла да не жели у томе да учествује, па је могуће да дође и до некаквог прегруписања Уније, у којој би Немачка водила главну реч.

Немачка ће на крају сносити највећи финансијски терет за остварење било каквог плана. Зато Берлин и жели да све државе којима буду требале финансијска помоћ за излазак из кризе морају да буду отворене и за надзор како се тај новац троши. Овакав сценарио био би једна врста Четвртог рајха, створеног, не са пушкама, већ помоћу и ради наднационалних банака.

Челници ЕУ желе стварање фискалне уније која би државама чланицама онемогућила да се саме задужују, а националне владе би имале потпуни надзор само над фондовима које су саме скупиле преко пореза. Они који буду тражили више новца, мораће те потребе да пријаве Еурогрупи, која би просцениа да ли је захтев оправдан. Тек онда би се дуг финансирао кроз заједничке обвезнице. Стари дуг би и даље остао као надлежност државе.

Саша Суботичанин