Прочитај ми чланак
Збигњев Бжежински, бивши саветник председника Картера за националну безбедност и саветник Барака Обаме за спољну политику је одавно рекао својим газдама у Вашингтону: „Русија је наш главни противник и треба постићи да она више никада не смета Америци да контролише цео свет. Сломили смо Југославију. Ред је на Русију.“…..
… Непрекидни ратови су званична политика САД. Од 1945. године , више од трећине чланица УН – а, њих 69, претрпело је неки од следећих видова америчког модерног фашизма. Те државе су нападане, њихове владе свргаване, људи бомбардовани, њихове економије уништаване, а њихова друштва подвргнута сакаћењу у опсадама познатим под именом санкције. У овим акцијама страдало је више милиона људи, а злочини су сваки пут оправдани великим лажима. САД су се претвориле у фактор нереда и пљачкашку силу. Доласком Владимира Путина на чело Русије августа 1999. означило је почетак поновног успона Русије и крај потпуне доминације САД.
Порази које је доживела на међународној сцени у последњих пар година довели су до лудила америчку владајућу елиту. Они – победници у Хладном рату, тек што су прогласили „крај историје“ почели су да се повлаче на свим фронтовима пред уздигнутом Русијом. Након распуштања „Варшавског уговора“ и погаженог обећања о неширењу НАТО савеза на исток, једностране агресије Запада 1999. на Савезну Републику Југославију, споразума о нуклеарном разоружању након чега Америка у Европи „због иранске претње“ почиње градити противракетни штит, посебно након што је Русија у Савету безбедности подржала резолуцију којом је НАТО савез у Либији требало да штити цивиле, а искористио је за свргавање пуковника Муамера Гадафија – никакво поверење у споразуме и договоре са Западом више нема смисла. Преврат у Кијеву, којем су кумовали министри спољних послова Немачке, Француске и Пољске, је била кап која је прелила чашу. Уместо да чека напад и да се брани, кренуо је у офанзиву. Изненадио је све актере у Вашингтону. Нису се томе надали. Путин је прошао КГБ обуку и добро је утрениран да стратешки води Русију до војне победе. Он је схватио, одмах после доласка на власт, да је једини начин да се одбрани Русија од напада крсташа то да се Русија добро наоружа. Али, за то му је требало времена.
Паметном дипломатском политиком, замајавањем западног јавног мњења својим певањем, купањем, скијањем и сликањем са тигровима, успео је да добије време за наоружавање Русије. Велико улагање у војне технологије довело је данас Русију у позицију да може да се одупре НАТО снагама и да их војно порази. Они не схватају да то више није она Горбачовљева или Јељцинова поражена, раскомадана, исмејана и пијана Русија, коју су могли да черече политички олош и тајкуни по налогу својих америчких господара. Путин показује смиреност џудисте, који противника спрема за „туш“. Успео је да припоји Крим и да будућу државу Новорусију измакне од контроле острашћених неолиберала из Кијева и Нато зликоваца. За прву рунду доста.
Следећа је Сирија. Први пут од распада СССР нека држава је зауставила западну војну машинерију у извршењу још једне „хуманитарне интервенције“ и то ни мање ни више него у омиљеном америчком игралишту – Блиском истоку. Десио се глобални тектонски поремећај, али такав да ће од њега свима бити боље. Свет је враћен у лежиште. Већина људи погрешно мисли да је нови Хладни рат кренуо у Украјини, али је то у ствари била Сирија, гдје се сада одвија најважнија фаза разбијања униполарне хегемоније и рађања мултиполарног светског поретка. Више је него вероватно да се то неће ограничити само на Блиски исток. Примарни циљ војне интервенције у Сирији је нови Блиски исток по руском моделу.
Стратегија Москве на Блиском истоку је усмерена ка обнављању принципа у региону који је Вашингтон тако безобзирно срушио у слепом настојању да преуреди Блиски исток према сопственим жељама. Циљ Вашингтона у Сирији је смена руског дугогодишњег савезника Башар ел Асада, а не пораз Исламске државе. Једнополарни свет дефинитивно је престао да постоји. САД више никада неће имати моћ да по свом нахођењу и у складу са својим интересима изазива различита ратна жаришта по свету. Судбина Срба, по Божјем допуштењу, сад умногоме зависи од сукоба Запада и Русије. Ако у том сукобу победи Запад, бићемо згажени; ако Русија одоли, за нас има наде. Стратешки значај југоисточне Европе/Балкан/ се за Русију дефинише не само геополитичким факторима, већ и историјским традицијама, културном, религиозном блискошћу народа, као и географском близином овог региона и руске границе. Политички утицај Русије на Западном Балкану је очевидан. Русија као стална чланица Савета безбедности УН може да блокира све процесе којима управљају Уједињене нације на Западном Балкану уколико се они супротстављају политичким циљевима Русије. Тако је Русија од 2007. године онемогућила настојања западних држава да у Савету безбедности УН дају међународно-правни легитимитет самосталности Косова. Недавно је Русија блокирала усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација о Сребреници, коју је предложила Велика Британија и подржале Сједињене Америчке Државе и земље Европске уније.
Својом политиком на Западном Балкану, Русија показује да ће и далеко од својих граница настојати да спречи даље ширење утицаја САД и »глобализованог НАТО-а«. Руски геополитичар др Александар Дугин: » БАЛКАН САДА НИЈЕ НА ДНЕВНОМ РЕДУ РУСИЈЕ, АЛИ ЋЕ БИТИ«. Срби би морали да искористе овај историјски моменат, да похапсе издајнике и да уз сарадњу са Русијом обнове своју државу. Уласком у НАТО, Србија аутоматски губи Косово и Метохију, а да би ушла у ЕУ, Србија ће морати и званично да га призна и са њим изгради „добросуседске односе“. Улога Русије у операцији спасавања света ( здробљеног, поробљеног и пониженог од евроамеричких окупатора) је судбинска и од непроцењивог значаја за будућност читавог човечанства. Нико осим Русије, исте оне неустрашиве Империје која је стала на пут Наполеону и Хитлеру, не може, неће и не сме да се супротстави демонским силама полуделих амбиција човеколиких монструма из Вашингтона и Брисела. Путин постаје свестан своје историјске одговорности. Свестан је да његов отпор Империји у растројству није његов хир, него историјска борба за опстанак Русије и других суверених држава.То је животна борба за своје место под сунцем. Борба за свој поглед на свет, своје мишљење и своју различитост. Борба потлачених и обесправљених против једноумља и тоталитарног насиља. Ако нестане Русија, доћи ће крај целом свету….
Четврти Рајх” се данас организује на истим принципима корпоративне државе каква је била нацистичка Немачка, с том разликом што је нови корпоративни пројект префињенији, не носе се више црне униформе и кукасти крстови. Данас је приступ окренут прво економском потчињавању света, а оружана сила користи се само против непослушних држава и народа. Крајњи циљ је исти: поробљавање земаља, ако може и читавих континената и пљачка њихових ресурса. Ширење НАТО пакта према Русији није ништа друго него нови Поход на Исток. Разбијањем Југославије, агресијом на СРЈ, и употребом нацистичких банди против српског и руског народа, САД и ЕУ су показали да су прави наследници Адолфа Хитлера. Они представљају осовину зла која се неће зауставити било која правна норма, принцип или морално начело. Као и Хитлера њих може да заустави само снажан и одлучан отпор. Због оваквог понашања Америке трећи светски и последњи рат нам куца на врата и сукоб који би евентуално настао интервенцијом Запада не би само потпалио искру која би запалила Блиски исток и Север Африке већ би запалила и читав свет! Директан и велики рат против Русије се не исплати чак ни у случају муњевите победе.
Руси су већ одавно обелоданили своју стратегију другог удара. То је један аутоматски систем лансирања на хиљаде термо-нуклеарних бомби чим би се констатовала велика радиоактивност након евентуалног и изненадног напада. Чак и кад би сви Руси били побијени у једној секунди, скривене ракете би се само-лансирале на велике градове по целом свету и уништиле човечанство. САД жели “добре” односе с Москвом само зато што знају да је Русија једина која може да уништи Америку за пола сата, или и мање… “Не треба гледати на Запад. Ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци. Нећемо им бити добри чак ни ако им дамо целу нашу земљу, а себе претворимо у њихове робове. Нас би одавно уништили, засули би нас ракетама и бомбама, кад би тамо, на Западу, веровали да за то као одговор не би добили по зубима”-ВЛАДИМИР ПУТИН…
Извор: The Balkans Chronicles
