Розу Балфур, главну аналитичарку Центра за европску политику из Брисела, питали смо да ли изјава Мартина Шулца, председника Европског парламента, да је сасвим јасно да ће на крају пута услов Србији за пријем у Европску унију бити да призна Косово, јесте или ће бити и став саме Европске уније за неколико година кад се Београд нађе пред вратима Уније.

Балфур: Мартин Шулц, председник Европског парламента, не посредује у дијалогу између Србије и Шиптара са Косова, тако да, у извесном смислу, он може отвореније и слободније да говори. И мислим да је и говорио слободније него европски политичари или институционални представници Европске комисије или кабинета високе представнице ЕУ за спољну политику.

Он је заправо рекао нешто што ће постати реална политика, упркос томе што Европска унија не може услов признања Косова од стране Србије претворити у формални, званични услов уласка Србије у своје редове, пре свега зато што ни све чланице Европске уније не признају Косово. Међутим, Европска унија неће прихватити за нову чланицу земљу која има нерешен унутрашњи проблем, као што је проблем који Србија има са Косовом. Дакле, иако је Мартин Шулц био тако експлицитан како не би били други политичари, то што је рекао није заправо далеко од стања ствари које ће настати када питање уласка Србије у Европску унију постане актуелна стварност, а то ће рећи у хоризонту од неколико наредних година.

РСЕ: Дакле, он је изразио оно што ће бити политика Европске уније за, рецимо, десет година?

Балфоур: Не. Дозволите ми да разјасним нешто што је веома важно разумети. То неће бити политика Европске уније, зато што ни њених пет чланица не признаје Косово. Због тога то не може бити званична политика Европске уније, али политичка реалност ће бити да ће Европска унија бити веома несклона да још једну подељену земљу прими у своје редове. Она је већ је имала такво искуство са Кипром и то искуство није донело ништа позитивно. Морам, дакле, да подвучем да то није нити ће бити официјелна политика Европске уније. Знам да то звучи компликовано зато што је и сама Европска унија комплексна организација, али то неће бити званична политика Уније све док њене чланице не признају Косово.

РСЕ: Да, али каква је разлика за Србију, да ли то јесте или није званична политика Европске уније ако признање Косова постане де факто услов Србији да уђе у ЕУ? Да ли и ви заправо кажете да ће то бити услов пријема Србије у редове ЕУ, за, рецимо, десет година?

Балфоур: Да, у суштини то тако видим и ја. С тим што бих, ако могу, додала да чланство у ЕУ не треба да буде примарни мотив Србије да реши проблем са Косовом. Решавање тог питања, напротив, све јасније се показује, у интересу је саме Србије. Држање тог проблема у стању нерешавања неће поспешити напредак и развој земље. Другим речима, уколико српски политичари буду трошили време на бесконачну дискусију о Косову уместо на то како да унапреде српску привреду, то неће бити здраво за Србију и за српске грађане. У том смислу ја сматрам да је решавање косовског питања приоритет како би се Србија након тога могла усредсредити на важне проблеме својих грађана.

Бранка Тривић

(РСЕ)

Ознаке: европски пут Србије, ЕУ, признање албанске државе, Роза Балфур