Хитлер је 1938. у америчком часопису „Тајм“ проглашен за личност године (Човек године) непосредно након успешног аншлуса (Аустрије) и успешних „мировних“ преговора, којима су Судети припојени Немачкој. „Ја сам донео одлуку, на њима је да је прихвате“, хистерично је преко уличног разгласа обавештавао своје суграђане о ултиматуму Чехословачкој.

Меркелова је 2012. године у америчком часопису „Форбес“ проглашена за најмоћнију жену године (Мост Поwерфул Wомен, баш као и 2011, 2009, 2008, 2007, 2006). И баш таква је прошле недеље нервозно и нагло преко свог партијског гласника обавестила Србију о сиебен тачака. Сада је на Србији да их прихвати.

Зашто мислим да је нервозно и нагло упућено цирка сиебен тачака. Илити на српском – седам услова. Нервозно – јер наједном Србија има алтернативу. А пренагљено – јер је својим тачкама сама себи поставила услове око којих до сада није морала да се опредељује – Косово или Србија.

Немачка (Косово или Србија) је, баш као и Србија (ЕУ или Косово), пред избором. Уколико се определи за прво, може да изгуби друго. Уколико се определи за друго може да добије оба. Али и да на некој другој страни изгуби. Отуд нервоза.

ТРАНСПАРЕНТНА ТОЛЕРАНЦИЈА Само нека Немачка ради свој посао. Дај и ми да радимо свој, али свој а не туђ – па ће све доћи на своје место. Куд ћете бољег одговора на бахатост од љубазности. Неће ваљда због тога Немачка да примењује опробане методе из своје неславне прошлости. Неће ваљда сатанизовати Србе као што су нацисти Јевреје, неће их ваљда трпати у економски гето или их, недајбоже, опамећивати паметним бомбама.

Србија од Немачке треба да затражи званичан став. У једној јединој тачки. И да позове Немачку делегацију у Шумарице, где ће им уручити званичан одговор. И да Шумарице постану место где ће се убудуће дочекивати делегације из Немачке. Такву понуду не би смели да одбију.

ЗАДОВОЉСТВО ЗАГОВОРНИКА Заговорници либералне економије коначно могу да одахну. Могу и да ликују. Несвесни какву су победу извојевали, они из своје куће на сред пута још увек у страху гледају час на запад час на исток. Збуњени су као изненадне жртве теорија завере. Затечени као ухваћени на намештеном тендеру. Оном у коме је само један учесник.

Шта ће сада да заговарају? Изгледа да се Србија отргла монополу који ју је морио. Србија је изашла на слободно тржиште. Србија има алтернативу. Њене су шансе удвостручене. То је нама наша ЕУ дала да имамо капитализам либерала. Заговорници таквог уређења више неће моћи да узвикују опонентима како „њима не одговара да се стање промени“. Стање се толико променило да се, и без потребе за сврставањем, може назвати – преокретом. Србија и без сврставања може да одабере оно што је за њу најбоље. А пријатељи ће се већ сврстати сами.

Уколико правилно дешифрујемо поруку-питање из Русије и поруку-захтев из Немачке, добићемо исти одговор – Србија може да бира. Шаљући сиебен услова Немачка је Србији дала слободу да бира, а себи поставиши услове, дала јој и право да буде бирана.

Не верујем да је давање такве слободе Немачка имала на уму. Питање је да ли је режим у Србији свестан те слободе. А одговорност јесте велика.

Меркелова је 2012. године у америчком часопису „Форбес“ проглашена за најмоћнију жену године (Мост Поwерфул Wомен, баш као и 2011, 2009, 2008, 2007, 2006). И баш таква је прошле недеље нервозно и нагло преко свог партијског гласника обавестила Србију о сиебен тачака. Сада је на Србији да их прихвати.

Зашто мислим да је нервозно и нагло упућено цирка сиебен тачака. Илити на српском – седам услова. Нервозно – јер наједном Србија има алтернативу. А пренагљено – јер је својим тачкама сама себи поставила услове око којих до сада није морала да се опредељује – Косово или Србија.

Немачка (Косово или Србија) је, баш као и Србија (ЕУ или Косово), пред избором. Уколико се определи за прво, може да изгуби друго. Уколико се определи за друго може да добије оба. Али и да на некој другој страни изгуби. Отуд нервоза.

ТРАНСПАРЕНТНА ТОЛЕРАНЦИЈА Само нека Немачка ради свој посао. Дај и ми да радимо свој, али свој а не туђ – па ће све доћи на своје место. Куд ћете бољег одговора на бахатост од љубазности. Неће ваљда због тога Немачка да примењује опробане методе из своје неславне прошлости. Неће ваљда сатанизовати Србе као што су нацисти Јевреје, неће их ваљда трпати у економски гето или их, недајбоже, опамећивати паметним бомбама.

Србија од Немачке треба да затражи званичан став. У једној јединој тачки. И да позове Немачку делегацију у Шумарице, где ће им уручити званичан одговор. И да Шумарице постану место где ће се убудуће дочекивати делегације из Немачке. Такву понуду не би смели да одбију.

ЗАДОВОЉСТВО ЗАГОВОРНИКА Заговорници либералне економије коначно могу да одахну. Могу и да ликују. Несвесни какву су победу извојевали, они из своје куће на сред пута још увек у страху гледају час на запад час на исток. Збуњени су као изненадне жртве теорија завере. Затечени као ухваћени на намештеном тендеру. Оном у коме је само један учесник.

Шта ће сада да заговарају? Изгледа да се Србија отргла монополу који ју је морио. Србија је изашла на слободно тржиште. Србија има алтернативу. Њене су шансе удвостручене. То је нама наша ЕУ дала да имамо капитализам либерала. Заговорници таквог уређења више неће моћи да узвикују опонентима како „њима не одговара да се стање промени“. Стање се толико променило да се, и без потребе за сврставањем, може назвати – преокретом. Србија и без сврставања може да одабере оно што је за њу најбоље. А пријатељи ће се већ сврстати сами.

Уколико правилно дешифрујемо поруку-питање из Русије и поруку-захтев из Немачке, добићемо исти одговор – Србија може да бира. Шаљући сиебен услова Немачка је Србији дала слободу да бира, а себи поставиши услове, дала јој и право да буде бирана.

Не верујем да је давање такве слободе Немачка имала на уму. Питање је да ли је режим у Србији свестан те слободе. А одговорност јесте велика.

 ( Нови Стандард )