Са пријатељем из Лондона, новинаром портала Правда и Џоном Боснићем, био сам на изложби у Центру за културну деконтаминацију. Ћутке смо обишли мучну и срамну изложбу и при изласку из тих просторија нас је спопала једна, енглеским језиком говорећа, млађа жена која се представила као немачка новинарка из Берлина, за портал Ист Јуропиан Мониторинг.

Она ми је – без питања да ли је то дозвољено – подметнула диктафон, тражећи мишљење о изложби. Узвратио сам питањем: за коју новинарску кућу радите, а кад ми је одговорила – изразио сам извесно чуђење, рекавши да никада нисам чуо за ту институцију, премда уредно пратим све што се тиче писања о овом делу света.

Инсистирала је на мом мишљењу о изложби, на шта сам узвратио питањем: како она мисли да би реаговали посетиоци изложбе у Сарајеву, Приштини или Новом Пазару кад би њихов пророк Мухамед био приказан са стопалима у женским ципелама високих штикли?

Када је узвратила да она сматра да је ова изложба потребна, извадио сам фотоапарат да је сликам, јер је њен рикордер био непрекидно укључен и сматрао сам да је савршено адекватно – ако већ она без питања снима мој глас – да ја без питања сликам њу.

Оног тренутка кад сам хтео да је сликам, прилази једна од организаторки и говори да није дозвољено сликање и истог часа, без речи, прилази горила из њиховог – претпостављам – обезбеђења, пошто се није представио, и почиње да ми грубо отима камеру из десне руке. Заврћући ми ту руку, оборио ме је на леви бок и леви лакат и повредио ми три прста леве руке. Оштетио неповратно камеру која је неупотребљива, премда је микрочип из камере сачуван. Још ме избацио напоље, држаћи ме за врат.

О свему ће томе биће речи у тужби коју ћу поднети.

Обратио сам се командиру полицијске јединице која је обезбеђивала приступ локацији, тражећи да се направи записник о инциденту. Узвратио ми је да он и његови нису надлежни за то. Упитао сам га да ли је реч о дипломатском или конзуларном представништву које ужива екстериторијални имунитет?

На то је командир позвао тројицу у пластичне оклопе одевених полицајаца да ме изведу из заштићеног круга до простора где се налази „Мали Париз”.

О свему што ће се у овом случају дешавати, биће овлашћен мој адвокат Александар Ђорђевић.

(Фонд Слободан Јовановић)

Ознаке: изложба "Ecce Homo", Срђа Трифковић, Центар за културну деконтаминацију