Фото: Ројтерс

Ових дана милиони грађана Европске Уније су затрпани информацијама о избегличкој кризи, а телевизијске станице, дневне новине и часописи се непрекидно баве овом темом, док све друге случајно или намерно остају по страни. Тако се десило да готово нико и не зна да су преговори око трансатлантских уговора о слободној трговини Цета и ТТИП у пуном јеку. И не само то, него је ЦЕТА – уговор између ЕУ и Канаде – већ усаглашен и спреман за потпис.

Овај документ, који је заправо „млађи брат“ споразума ТТИП са Америком, предвиђа многе ствари које у пословној Европи до сада нису постојале, а могу и те како да утичу на њену економију.

Тако, на пример, ЦЕТА предвиђа да постоје приватни судови који могу да одлучују у случају да дође до привредних спорова између компанија или држава са две стране океана, и који не морају да поштују европско право. Другим речима, чим се уговор ратификује, свака америчка фирмица која има филијалу у Канади имаће посредно право да тужи европске државе пред приватним судом.

Шта то значи на конкретном примеру, показује случај Мексика, чија популација носи нимало ласкаву титулу „најдебље нације на свету“, јер је 7 од 10 становника прекомерне телесне тежине.

Покушавајући да се избори са тим проблемом, влада је увела казнени порез на производе који садрже шећер добијен од кукуруза, који је јефтин и има огроман број калорија. Због тога је један амерички концерн поднео тужбу пред приватним судом. Резултат је казна од 58 милиона долара, коју је Мексико морао да плати као одштету. Уз то, спорни порез је морао да буде повучен.

Да ли и ТТИП предвиђа приватне судове, заправо нико још не зна, јер преговори око „великог уговора“ не иду брзином која је планирана. Обећања о „транспарентном процесу под контролом парламента“, која су немачки политичари пред почетак преговора дали, показали су се као лажна јер јавност, па чак ни Бундестаг, не могу ни да баце поглед на документе о којима се преговара.

То смеју једино чланови немачке владе, и то тек пошто потпишу уговор од 14 страна који их обавезује да ћуте о ономе што прочитају, пише часопис „Штерн“.