Прочитај ми чланак
Tешко је и замислити Грачаницу опасану бодљикавом жицом, а камоли оскрнављену и порушену. Српска православна светиња одувек је лежала на српској земљи натопљеној крвљу наших предака, зато и срце у грудима сваког Србина куца: „Тамо где је Грачаница неће бити граница„!
Тако се зове и фејсбук страница коју је основао Стефан, а почела је са радом симболично на Божић 7. јануара ове године. Помаже му неколико администратора, Никола је задужен за православне теме, Срђан за војне теме, Ђорђе извештава о раду иницијативе „НИКАД ГРАНИЦА“…
Иако ова група није званична страница организације „НИКАД ГРАНИЦА“, подржава је и сарађује са организаторима.
– Имам тек 17 година, а толико сам до сада слушао и гледао о страдањима наше браће и сестара на окупираном Космету. Желео сам да их подржим макар на овај начин, циљ ми је био да направим страницу која ће да се држи правог пута и не скреће са њега. Група је доживела велики успех и популарност, посебно међу младим Србима, свакодневно је прати више од 10.000 фејсбук корисника.
Циљ нам је да једног дана ујединимо све патриотске странице, као и да се уједине сви Срби. Осим тога, жеља нам је да се врати обавезно служење војног рока. Направили смо петицију која је доживела велики успех. Држава без војске није држава јер не пружа безбедност њеним становницима, држава без војске је као чобан без оваца – поручује Стефан.
Често се у коментарима на вести могу прочитати и критике да се Србија не брани на Фејсбуку?
– Смета ми када људи остављају коментаре типа: „Немој да промовишеш патриотизам на Фејсбуку него иди на Косово да ратујеш“.
Сматрам да су такви коментари злонамерни јер нашој браћи и сестрама на Космету свака помоћ и подршка много значи, често нам захваљују што их бодримо из Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Краљева, Лесковца, Чачка, Бијељине, Лознице, Шапца, Суботице и осталих градова, што пратимо све што се догађа и ширимо истину, што објављујемо апеле за хуманитарну помоћ и одазивамо се колико можемо, уместо да за то време седимо у загушљивим кафићима, одајемо се пороцима из досаде или се безбрижно проводимо док они стрепе за свој живот на окупираном Космету – наглашава Стефан.
