После афричких врућина и несносних температура, Србију али и целу Европу очекује једна од досада најхладнијих зима од када постоје метеоролошка мерења, а у нашој земљи већ крајем године могу се очекивати и температуре близу четрдесетог подељка испод нуле!

 Иако је календарски још лето, јесен је фактички већ почела јер су тропске температуре преко ноћи драстично опале и из мајица и кратких рукава нагло смо прешли у дуксеве и јакне, а слична је ситуација и широм Старог континента. Према тврдњама светских научника, услед смањења арктичког леда ова зима биће најхладнија у последњих 150 година, а амерички климатолози најављују право мало ледено доба у наредних неколико месеци.

– Прошла зима је однела бројне животе и запамтили смо је као ледену, али то није ништа према ономе што нас тек чека. За месец дана уследиће екстремно ниске температуре и разорне, ледене олује. Пошто се арктички лед топи невероватном брзином, промене климатске су све уочљивије. Питање је како ћемо преживети хладноће које нас очекују. Арктичка ледена капа смањила се на рекордно малу површину, а што је најгоре, топљење ће се наставити. У односу на 1990. годину, површина арктичког леда мања је 45 одсто, што је најдрастичније смањење у људској историји – каже се у студији америчких али и европских научника и климатолога управо публикованој у јавности.

Према њиховим прорачунима, ако се отапање настави овом брзином, Арктик би могао потпуно да се отопи до 2080. године. Управо то имаће директан утицај на ветрове, од којих највише зависе временске прилике у Европи, а самим тим и у нашој земљи.

Резултати три одвојене научне студије указују да је пред нама и раздобље најмање Сунчеве активности, као оно које је започело 1645. и трајало 70 година, познато као мини ледено доба.

Да и Србију чека досада најхладнија зима сматра и метеоролог Јован Ранкић, који за „Правду“ каже да се већ око новогодишњих празника може десити да дневне температуре износе невероватних минус 40 степени Целзијуса.

– Земља је већ 11 хиљада година у стању глобалног отопљења и не може се са сигурношћу предвидети када ће прећи у велико ледено доба, попут оног које се завршило пре 12 хиљада година. Можемо само говорити о томе хоће ли светска клима на краћи рок кренути према захлађењу, односно малом леденом добу, или отопљењу, односно малом глобалном загревању, али мислим да је захлађење вероватније. Глобално захлађење је узроковано слабљењем магнетског поља којим Сунце штити Земљу од зрака из свемира, који изазивају умерено захлађење. И прошле године смо били сведоци веома хладне зиме, почетком фебруара температура у Београду и централној Србији била је минус 20, а ове се зиме може очекивати скоро два пута хладније време, и око Нове године не бих се изненадио да буде и близу минус 40, штавише, тако нешто и очекујем – каже Ранкић.

Када је реч о дејствима антенског ХААРП система на земљину јоносферу и светску климу, Ранкић сматра да овај комплекс који се налази и у Србији, код Барајева, свакако има утицаја на промену климатских дешавања, али да се то дешава тек последњих 20 година, а да је глобална клима трајно промењена знатно раније.

– Ефекат стаклене баште траје безмало протеклих 50 до 60 година, а ХААРП је последње две деценије само потпомогао и убрзао тај процес. Чињеница је да смо као човечанство својом неодговорношћу учинили да живимо у времену када више немамо јасно изражена годишња доба, и да ћемо лети „горети“ на плус 40, а зими се „ледити“ на минус 40, и само је питање докле ће се то моћи издржати – упозорава Ранкић.

(Правда)

Ознаке: Јован Ранкић, ледене зиме, суше, ХААРП