Компанија „Royal Dutch Shell“ 2016. планира да угаси 2.800 радних места, а одлука је донесена пошто је Шел најавио да ће преузети компанију „BG Group“. Одлучено је да ће се на глобалном нивоу Шел решити три одсто тренутне радне снаге. Шел је у априлу најавио да ће купити BG Group за око 47 милијарди британских фунти. Резови радних места ће уследити после спајања компанија 2016. године, преноси британски „HR Magazine“.

Вест долази у тренутку кад је цена нафте пала на најнижи ниво у протеклих седам година и почетком овог месеца се креће испод 40 долара по барелу. Одлука Шела уопште не чуди, јер све компаније и земље које зарађују на производњи и продаји нафте и нафтних деривата морају да ревидирају своје дугорочне планове и рационализују трошкове.

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

Америчке компаније специјализоване за експлоатацију лежишта шкриљаца такође драстично смањују производњу, а из биланса бројних компанија нестају милијарде барела нафте. Многе компаније из овог сектора отписале су деонице знатног дела својих налазишта. Као што је наведено у чланку Милијарде барела нафте нестале у облаку дима, који је објавио Блумберг, „компаније су присиљене да смање своје активности и реше се власничких удела због сурове економске стварности”. Конкретно, Chesapeake Energy ће изгубити 45 одсто својих резерви нафте, односно 1,1 милијарду барела. Bill Barrett Corp. ће изгубити и до 40 одсто од декларисаних резерви, док ће са биланса компаније Oasis Petroulem нестати 33 одсто резерви. Слични губици очекују многе друге компаније.

Окрутна иронија ове ситуације је да су компаније за експлоатацију шкриљаца Chesapeake Energy и друге саме активно лобирале за увођење рачуноводствених правила у свом сектору 2009. године. Тим је нормама тада компанијама олакшана могућност да прогласе присуство великих резерви депозита нафтних шкриљаца, али не и да наставе са својим тренутним развојем. Последица те одлуке била је да су компаније привукле потребна средства на почетку бума са нафтним шкриљцима у САД, међутим, прихваћена правила су утврдила и одређене услове како би се избегле преваре. У тренутном окружењу ниских цена многе компаније пале су у правну замку коју су саме поставиле. У следећих неколико месеци, кад се буду подносили извештаји пословања за 2015. годину из биланса ових компанија нестаће милијарде барела нафте. Ситуација је компликована и због чињенице да у тренутним околностима многе компаније и даље смањују трошкове, а развој нових поља је одложен. У САД је у току процес смањења оперативних платформи на нафтним пољима.

У 2014. години, упркос почетку колапса цена, компаније које се баве експлоатацијом шкриљаца су углавном успеле да избегну ревалоризацију својих дионица. Међутим, Повереништво за вредносне папире, које очекује профитабилност, процјењивало је резерве разних подручја на темељу просечне вредности цене и трошка производње нафте сваког првог дана у месецу током календарске године. Прошле године је исплативост посла са шкриљцима процењена на 95 долара по барелу, упркос чињеници да су цене на берзама већ биле пале на испод 50 долара по барелу. То је била процена када су компаније објавиле своје резерве нафте у фебруару и марту ове године.

Ове године, узимајући у обзир фиксну цену нафте за 1. децембар 2015, индекс према коме Повереништво очекује профитабилност депозита је 51 долар по барелу, а како је сада цена испод 40 долара, питање је само кад ће компаније као што су Chesapeake Energy, Bill Barrett Corp. или Oasis Petroulem прогласити банкрот. Тренутно је 18 нафтних и гасних компанија у САД у процесу подношења захтева за заштиту од стечаја, а, према предвиђањима, број компанија у стечају ће све више расти.

Ових 18 америчких компаније саопштили је да су њихови приходи пали због пада цена нафте, а на крају се све завршило са губитком њиховог приступа кредитним тржиштима. Без способности кредитирања истраживања, ове компаније присиљене су да иду у стечај, исто као што су ове велике, које још увек преживљавају, присиљене да ревалоризују своја поља и реше се деоница, односно „нафтних поља на папиру”.

Како пише The Wall Street Journal, цена кредита због могућности банкрота је и за Chesapeake Energy, једну од највећих са листе америчких компанија, порасла за четири пута само за последња три месеца. Тржишта су веројатноћу стечаја друге по величини гасне компаније у сектору шкриљаца проценила до чак 95 одсто у следећих пет година. Ниске цене нафте су такође довеле до тога да су и инвестициони фондови специјализовани у енергетском сектору током посљедња три месеца изгубили 15,4 одсто имовине, што је много горе од свих других сектора.

S&P наводи да је укупан број глобалних корпоративних банкрота премашио хиљаду милијарди долара у 2015. години, што је двоструко више него прошле године. Осим тога, ово је највећа бројка од почетка финансијске кризе. Више од трећине глобалних банкрота у 2015. години отпада на енергетски сектор. Да ствар буде гора, FED планира да подигне каматне стопе, а свако повећање ће на америчком тржишту и онима која зависе од њега само повећати тешкоће компанија. Чак ни онима које могу да докажу способност оплате дуга банке више не желе да дају кредите.

Очекивани пораст банкрота многи виде као „нужну корекцију”, која ће уравнотежити понуду и потражњу у вратити је у нормалу. После раста цена компаније за нафтне шкриљце ће вероватно опет постати популарне, али, ако „пораз” буде тако јак, веројатно више година неће бити масовног повратка великог новца у тај сектор.

САУДИЈСКА АРАБИЈА

Саудијска Арабија нема ништа осим нафте, што је општепозната чињеница, а ипак се упустила у овај врло ризичан нафтни рат. Зашто је играла тако рискантну игру? Стручњак за природне ресурсе Мајкл Клер има своје објашњење.

„Све земље које у великој мјери зависе од извоза нафте пате од последица тренутне кризе цена, што је глобална појава која ће потрајати неко време. Потражња за нафтом није порасла као што су у прошлости многи очекивали и сада се сви произвођачи боре за удео на тржишту. Тренутна ситуација је практично борба или рат за тржиште”, тврди Клер. Према њему, Саудијци се противе да смање производњу, јер, ако они то учине, други велики произвођачи, попут Русије, САД, Ирана или Ирака ће то искористити. Они не желе да буду они који ће трпети терет резова производње. Свако се боји да буде први и преузме иницијативу за смањење потрошње, тако да имамо неку врсту игре ко ће први попустити”, рекао је стручњак и додао да је ово „за Саудијце врло ризична игра”.

„Они су успјели да задрже политичку и социјалну стабилност у земљи. Помоћу својих прихода од нафте су купили велики део популације, а, ако буду морали да смање производњу, ризикују социјалне немире. Тако они играју врло опасну игру јер то не може да потраје”, рекао је Клер.

Што се тиче будућности нафтног сектора на кратак рок, Клерова прогноза није охрабрујућа, јер тврди да „се нигде не виде било какви знаци снажног раста”. Међутим, према његовим речима, велико изненађење би могло доћи из Индије, јер се чини да је она на ивици великог економског раста и зато што сада има „велику средњу класу”. У међувремену, ММФ је у октобру објавио да ће, уз актуалне цене нафте и ако та арапска земља не промени своју финансијску политику, резерве од нафте Саудијске Арабије бити исцрпене у року од пет година. Та земља тренутно има рекордан буџетски дефицит од 20 одсто БДП, што је већ довело до кризе у јавним финансијама. Од рекордних 743 милијарде долара прошле године, буџџетске резерве Саудијске Арабије су пале на 82 милијарде. Према проценама америчког министарства финансија, само у првој половини 2015. Саудијска Арабија је изгубила око 150 милијарди долара због пада цена нафте.

РУСИЈА

Русија је такође земља коју снажно погађају ниске цене енергената, али је удео прихода од нафте и гаса у руском буџету негде око трећине, а не, као што је уврежено мишљење, да земља у потпуности зависи од извоза нафте и гаса, као Саудијска Арабија. Наиме, буџетски дефицит Русије је у првих десет месеци ове године износио 1,3 одсто БДП или 768,4 милијарде рубаља. Укупни буџетски приходи су у Русији за десет месеци износили 11 билона и 323,2 милијарде рубаља, а расходи 12 трилиона 91,6 милијарди рубаља. Рачунајући ниске цене нафте и санкције, укупни пад БДП у Русији од нешто више од 3,5 одсто прилично је позитиван резултат за 2015. годину.

Постоје и они који, попут примјера Дмитрија Медведева, виде позитивне трендове, јер је владин план против кризе прорадио на свим подручјима: заустављен је пад економије и индустријске производње, те се од сад може говорити само о расту и коначном изласку из негативног тренда. Тренутно девизне резерве Русије износе 364,4 милијарде долара и очекује се благи раст, али је важно да раст траје од марта, када је Русија са 511 милијарди долара резерви из маја 2011. пала на 351 милијарду долара. То је и зато што је Централна банка Русије од марта 2015. године наставила са активним откупом злата и само је тог месеца купила 30 тона. Обим златних резерви у међународним резервама Руске Федерације је 1. априла досегао 1.238 тона, и тај се тренд наставља. Првбог октобра износ монетарног злата био је на око 13 одсто укупних девизних резерви.

Централна банка Русије у основним прогнозама очекује да ће руски БДП још једно време бити у рецесији, али се средином идуће године очекује почетак кварталног раста, а крајем 2017. године ће се бележити благи раст и БДП излази из рецесије. Наиме, то је у складу са руским програмом повратка на стари тренд економског раста пре санкција и колапса цена нафте, што укључује диверсификацију тржишта, пре свега окретање Истоку, као и изградњу домаће индустријњ, за што је предвиђен рок од три године. Истина, Русија ће, према том сценарију, престати да размишља о последицама свог геополитичког судара са Вашингтоном, али су и САД на добитку, јер ће Европу одсећи од природног партнера, што је Москва европским земљама била чак и током Хладног рата, а раније да и не говоримо.

Предвиђања о руској економији и државним финансијама је недавно у обраћању Думи саопштила гувернер Централне банке Русије Елвира Набиулина, а дизајнирана су тако да се прогнозира ниска цена нафте за дуго времена. „Наша монетарна политика се темељи на прогнозама економског раста. Сматрамо да су могућа три сценарија, у зависности од цена нафте. Али желим да нагласим да ћемо у сваком од сценарија моћи да контролишемо инфлацију и остваримо свој циљ да је до краја 2017. смањимо на заданих четири одсто”, рекла је она.

Дакле, један потпуно другачији сценарио од саудијског, али и од оног у енергетском сектору САД, гдје су бајке о шкриљцима довеле до тога да се сад гасе десетине хиљада радних места на пољима за експлоатацију, рафинеријама и извозним терминалима у лукама.

Извор: standard/Н.Бабић

Ознаке: нафта, Русија, САД; Саудијска арабија