Шта се све грбаво родило у тромесечном порођајном циклусу нове Владе?
По већ устаљеном обичају, у последњем тренутку, формираће се Влада Србије. Крај је јула 2012. а избори су били 6.маја. Грци су такође имали изборе 6.маја, па Влада није формирана, па су поновљени избори, па је формирана Влада која ради ево већ месец дана.

У овом тромесечном порођају Владе Србије, било је много драматичних преокрета, достојних врхунског сценарија латино сапуница.

Ипак, Влада се формирала, а са њоме је остављено сваком човеку да пригрли наду коју нова власт носи. Свака је нада проткана жељом за променом. Променом? Овде се логичким размишљањем можемо одмах поздравити са надом.

Никаквих промена неће бити.
„Што се грбо роди, вријеме не исправи“ – кованица је Валтазара Богишића у његовом бисеру међу правним зборницима, Општем имовинском законику за Црну Гору.

Шта се све изгрбавило у тромесечном порођајном циклусу српске Владе?

● Прво избори су покрадени. Тиме изборна воља грађана Србије није пресликана кроз представнике у Народној Скупштини. Чињено је стање да стара власт и даље влада, али и да се из политичког живота искључе политичке снаге које интерес пута Србије у Европску унију не доживљавају као аксиом. Радикали и Двери.

● Финалиста председничких избора одлази да се жали страним амбасадорима на изборну крађу. Тиме је и пре победе у другом кругу јасно испоштовао поданички протокол. Јасно је показао ко је „Газда“, а ко „мали од палубе“.

● Нови „Главни мали Србије“, Тома Николић, побеђује и ћути. Не проверава изборну крађу и не држи дату реч.

● Срби се малтретирају у покушају да посете Газиместан, док се саветник председника Србије пресреће од стране косовске полиције и депортује ван Косова док је покушавао да посети Грачаницу. Нове „власти у најави“, изјављују да ће наставити преговоре са Приштином.

● Ивица Дачић постаје премијер, остаје министар полиције и задржава кофер из афере „Кофер“.

● Млађан Динкић, након годину дана музичког интермеца је поново у седлу. Поново држи узде српске економије. Његов коалициони друг Александар Вучић дао му је министарску тогу и спалио затворско одело које му је предходно сашио. Бесплатне акције… сувишно коментарисати.

● Умало да заборавим, бата Вељу. Биће он поново неки министар за велике ствари „капиталне“. У предходном мандату неколицина његових најближих сарадника су под истрагом због којекаквих злоупотреба. Остаје нам да типујемо, хоће ли их овог пута под истрагом бити исто толико, или који више након неке будуће промене власти.

● Спорадични догађаји попут одлуке Уставног суда Србије да је Статут Војводине неуставан, изазвале су опште осуђивање суда. Влада која је долазила није стала у одбрану судске власти чиме није стала ни у одбрану државе. Само је ћутала и чекала да прође Егзит како би се скинула церада са Петроварадинске тврђаве на којој је писало „Добродошли у Нови Сад, главни град Војводине“.

Наде ипак и даље подгрева Александар Вучић. Борба против корупције, понавља константно, као да је улични продавац кишобрана. А борба против корупције не може почети од сад па на даље, већ од онда када је почела сама корупција. То би значило да би борба против корупције згазила и Дачића и Динкића. Ма да, сигурно!

Нада не треба да умре, али да ли треба да је уложимо у Владу састављену од уништитеља из прошлости, прошараним уништитељима из будућности, који су се скупили по рецепту страних амбасадора? Не, треба да се боримо!

(Дејан Савић, карикатура Душан Петричић)