Свакако јесте решење да сам превозим децу до школе, и да их после школе дочекујем, њима је то удобније, ја сам миран јер знам да неће неки кромањонац да ми избаци дете напоље у сред њиве, али то просто није изводљиво временски.

То би значило да треба да престанем да радим, и да се само бавим транспортовањем деце, која су у различитим сменама, па ту има по цео дан разлога да се возикамо.

Сви сте већ дуже време упознати са терором који БусПлус спроводи над грађанима, и вероватно мислите да ту нема ништа ново да се исприча. Међутим, изненађењима никад краја. Удобно се сместите, свашта имам да вам испричам.

Живим у селу на територији општине Обреновац, па смо од ове године и ми обухваћени Бус Плус системом наплате карата. Моје старије ћерке путују до школе у Обреновцу 11 километара. До ове године је школа њихове податке заједно са фотографијом предавала „Ласти“, и у врло кратком року су деца добијала повластице које треба да имају код себе када иду у школу, а у кратком периоду на самом почетку школске године нико их није дирао иако немају повластицу за превоз, знајући да је процедура у току. Другим речима, све је функционисало сасвим добро. Онда се појавио фамозни БусПлус, и све је отишло дођавола.

Одмах на почетку школске године сам обезбедио све што је било потребно да се преда школи везано за повластице за превоз, и школа је у врло кратком року сакупила сву потребну документацију. Од онда до данас, дакле више од месец дана, деца још увек нису добила БусПлус картице, а у рачуноводству у школи кажу да од БусПлуса стално добијају допунске информације и нове захтеве, и да све делује врло конфузно и неорганизовано, и да је велико питање када ће све то да се регулише, јер је очигледно да у БусПлусу недостаје или компетенција да са овим задатком изборе, или добра воља да се ова процедура икако приведе крају.

И сад, рекли бисте вероватно да је то просто стандардна домаћа административна инертност, ништа ново. Али то је само део проблема. Главни проблем је што тај исти БусПлус шаље своје кондуктере који избацују децу из аутобуса! Основци са школским торбама су веома сумњиви, то су ти смутљивци који урушавају финансијски систем градског превоза, и њих треба елиминисати и спречити одлучно и ефикасно!

Тим поводом сам јутрос прво отишао у школу, да бих сазнао нешто више о целој ситуацији, и да видим где даље да идем да се жалим. У секретаријату су ме обавестили да су њима везане руке, и да је најбоље да се за све детаље око администрације обратим рачуноводству, па онда редом, кога већ пронађем.“Ласта“ пере руке од целог случаја, кажу да са наплатом карата немају никакве везе, и упућују ме на кориснички центар БусПлуса.

Пре него што сам њих позвао, отишао сам и до општине, да видим да ли се ико интересује за децу која су избачена из аутобуса на путу до школе, или приликом повратка из школе. Важно је да напоменем да то код нас представља далеко већу драму него на ужој територији Београда. Кад те овде избаце из аутобуса, по свој прилици ћеш брже пешке да пређеш 10 км него што ћеш да дочекаш следећи аутобус, јер постоји свега пар полазака у току дана, па ако те избаце из јутарњег аутобуса, у наредних пет сати немаш следећи аутобус.

Поподне је нешто боље, чекаћеш следећи аутобус „само“ два сата. У општини сам после врло кратког чекања добио могућност да изложим проблем члану општинског већа који се бави школством, и он ми је рекао да ће проблем да буде решен тако што ће деца док не добију БусПлус картице са собом да носе ђачку или здравствену књижицу, да не буду без било каквих докумената.

Одмах сам кренуо назад до школе да о томе обавестим надлежне, а и да поразговарам са благајником школе, који је требало да се у међувремену појавио на послу. Решио сам да у току те кратке шетње ипак позовем и кориснички центар БусПлуса.

Оператерка је покушала да ме одмах пребаци на другу службу, али су јој објаснили да за групне захтеве за издавање повластица не може физичко лице да се обраћа надлежној служби, тако да смо наставили разговор о овом проблему. Оператерка је на све начине покушала да свали одговорност на све друге елементе овог ланца, али је покушала и да оптужи школу да није обавестила децу на време да су дужна да носе ђачку или здравствену књижицу као идентификациони документ у прелазном периоду.

Пошто сам тражио да ми се објасни какве то људе запошљавају, и зашто су кондуктери неспособни да уоче разлику између детета које иде у основну школу, и одрасле особе без карте, речено ми је да кондуктер има директиве, и да одговара за своје поступке на радном месту, и не сме да се понаша мимо процедуре. Па тако јуначина уз крилатицу „прописи су прописи“ избацује основце из аутобуса, и савест му је мирна. Можда га прогласе за радника месеца јер је заштитио фирму од малих паразита који би да се школују.

Будући да сам већ чуо колико је администрација Бус Плуса неефикасна, цела ова прича око инструкција везаних за легитимације била ми је веома сумњива. Осим тога, члан општинског већа ме је обавестио да је то прелазна мера која је донесена пошто је дошло до ових ексцесних ситуација, а не стандардна мера која је установљена одмах на почетку школске године.

Зато сам у рачуноводству школе решио да проверим ову причу. Тамо су ми рекли да је информација коју сам добио у корисничком сервису БусПлуса потпуно нетачна, јер је једини допис који су они добили везано за употребу ђачке или здравствене књижице био везан за период пошто се коначно ђацима поделе БусПлус картице.

И сами су у чуду били због тог дописа, јер се тамо наводи да ђаци уз БусПлус картицу треба да имају и неки документ. Но добро, ја нисам видео ниједан допис, па овде не смем да судим, али је чињеница да сам на три места добио три различите информације, што мене ипак упућује на то да заправо не постоји од раније прецизно утврђена процедура, а цену те конфузије плаћају деца

.

Шлаг на торти. Кондуктери од деце нису тражили на увид здравствену књижицу или ђачку књижицу. Тражили су или БусПлус картицу, или новац, друго их уопште не занима, дакле сва ова препуцавања око процедура и легитимација на терену не значе ништа. А шта мислите колико кошта карта за јенду вожњу? Ето, погађајте мало… 155 динара!

Мене за ту релацију гориво кошта 115 динара. Наравно да није проблем да се плати једна карта, ако је избор или 155 динара, или шетња од 10 км. Међутим, кад помножите то са 2 (до школе и од школе) , па онда све то са 22 радна дана, добијете цифру од 6820 динара. За једног ђака. За моје старије ћерке то је износ од 13640 динара. Мислим да двоје запослених мање троше на превоз.

Свакако јесте решење да сам превозим децу до школе, и да их после школе дочекујем, њима је то удобније, ја сам миран јер знам да неће неки кромањонац да ми избаци дете напоље у сред њиве, али то просто није изводљиво временски. То би значило да треба да престанем да радим, и да се само бавим транспортовањем деце, која су у различитим сменама, па ту има по цео дан разлога да се возикамо. Неопходно је системско решење.

Има ли краја овом малтретирању? Има, ако умемо да дигнемо главу, удружимо се, и имамо свест о томе да ће нечији проблем већ сутра да постане и наш проблем. Молим вас да поделите даље ову причу. Помозите ми да ово не буде само празна јадиковка. Хвала!

(Правда)

Ознаке: ђачка повластива, Бус-плус, кондуктери, превоз ђака у Обреновцу