Прочитај ми чланакНови облик економије доноси бројне опасности. Приступ из ере нафте, једноставно више није применљив.
Нови артикал почео је да осваја уносну, брзорастућу индустрију, изазвавши притом горућу потребу за успостављање нових трговинских прописа који би регулисали проток ове нове робе. Пре само сто година, ресурс који је довео до исте ситуације био је нафта. Данас, то су подаци – црно злато дигиталне ере.
Титани тржишта, као што су Алпхабет (Матична компанија Гоогле-а), Амазон, Фацебоок и Мицрософт, изгледају незаустављиво – они представљају пет највреднијих регистрованих компанија света. Њихов профит је у континуираном расту, а заједно су у првом кварталу ове године остварили зараду од преко 25 милијарди долара.
Таква доминација изазвала је све учесталије позиве на парцијализацију ових мегакомпанија, на сличан начин као што је учињено са компанијом Стандард Оил почетком 20. века. Ипак, питање је колико би 100 година старо решење одговарало данашњој ситуацији.
Пре свега, нити ко жели да живи без Фејсбука, нити ове компаније значајније крше уобичајене трговинске прописе. Истовремено, успон стартапа као што је Снапцхат показује да доминација не значи затворено тржиште и да има простора за нове елементе и иновације.
Али разлога за забринутост и поред тога има. Контрола над подацима и информацијама пружа интернет компанијама огрумну моћ. Стари приступи и начини размишљања о компетитивности, настали у ери нафте, данас изгледају застарело и неприменљиво на нешто што се на Западу већ назива „дата ецономy“, односно економија података.
КВАНТИТЕТ КАО НОВА КАТЕГОРИЈА КВАЛИТЕТА
Шта се променило? Паметни телефони и интернет учинили су податке истовремено свеприсутним и вреднијим. Шта год ми радили, готово свака наша активност оставља дигитални траг – сировина која се обрађује у „дестилеријама података“.
Како се све више уређаја – од ручних сатова до аутомобила – повезује на мрежу, количина података тако расте. Процењује се да ће аутомобили без возача генерисати око 100 гигабајте података по секунди! Истовремено, технологије вештачке интелигенције (АИ) успевају све брже и смисленије да обрађују податке и тако повећавају њихову вредност.
Алгоритмови су сада способни да процене када ће муштерија бити спремна на куповину, када је мотору потребан сервис или је одређена особа у опасности од обољења. Све то довело је до тога да су многи индустријски гиганти, као што су Генерал Елецтриц и Сиеменс, већ почели да се представљау као „дата фирмс“, односно „банке података“.
Огромна количина података потпуно је променила природу компетитивности. Технолошки гиганти као што је Фејсбук, сакупљањем све више података, све биље знају шта да поправе, чиме даље привлаче све већи број људи, и тако сакупљају још више података. Подаци су на тај начин постали генератори „зачараног круга“ који функционише као нека врста заштите од пропадања и практично гарантују континуиран раст.
Како имају свезнајућу позицију у својим тржиштима и шире, технолошки гиганти могу врло лако да одреде који нови произвид има потенцијала да постигне успех, па тако могу или да га ископирају, или да га откупе пре него што привуче превише пажње, односно пре него што му се значајно повећа вредност.
Ноги наводе Фацебоок куповину WхатсАпп-а за 22 милијарде долара 2014., када је имао само 60 запослених, као пример за овакву стратегију уклањања потенцијалних ривала.
Пружањем додатне предности већ доминантним компанијама, подаци итекако утичу на компетитивност.
НЕОПХОДНОСТ НОВОГ ПРИСТУПА
Природа података чини старе тржишне прописе готово потпуно неупотребљивима. Разбијање фирме као што је Гоогле на пет мањих не би ништа променило, јер би једна од њих кроз одређено време сигурно постала доминантна.
Потребно је радикално преиспитати могуће приступе, а експерти за сада нуде две идеје.
Прва подразумева да тржишна регулаторна тела морају да коначно пређу из индустријског доба у 21. век и размотре чињеницу да се подаци не могу просто пребројати или ставити на тас. Они сада морају имати у виду да количина података у поседу утиче на склапање договора и купопродајне цене. Такође, потребно је озбиљније пратити динамику тржишта и правити симулације које ће моћи да одреда како најбоље промовисати компетитивност на тржишту.
Други принцип јесте да се смањи контрола коју провајдери онлајн услуга имају над подацима и дати више контроле онима од којих подаци долазе. Више транспарентности би свакако помогло, а у томе би велику помоћ одиграла спремност влада да отворе одређене базе својих података и тако омогуће јавности увид у економију података.
Ремонт тржишних прописа у добу информација неће бити лак задатак, али уколико не желимо да подацима влада неколико гиганата, који сарађују са ко зна којим владама широм света, нешто се мора предузети.
