Прочитај ми чланакШта саветница председника, која се никада није јавно огласила поводом напада на новинаре, таргетирања и хајки у провладиним медијима, пред којом је Вучић прозивао и вређао новинаре, тражи на састанку о побољшању положаја медија?
Једног дана када се буде писала историја српског медијског мрака, 23. мај 2018. заузеће посебно место. Тог дана, наиме, озваничено је и формализовано мешање председника државе у медијску регулативу, отворено је погажен Устав Републике Србије, па и коначно потврђена супериорност кабинета председника над Владом и кабинетом премијерке.
Вешт шахиста какав већ јесте, Александар Вучић је све те „муве“ убио само једним ударцем: на састанак премијерке с представницима новинарских удружења и асоцијација (НУНС, УНС, Асоцијација медија, АНЕМ, АОМ, РАБ Србија и Синдикат новинара Србије) послао је своју саветницу за медије Сузану Васиљевић.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: КАКО ЈЕ ТОМА УСПЕО ДА ЗА ГОДИНУ ДАНА ПОТРОШИ 750 ХИЛЈАДА ЕВРА?!
Са скупа је саопштено да је ово „први у низу планираних сусрета“, да ће термин наредног „бити накнадно договорен“, а да је главна тема био рад на новој медијској стратегији „како би се заједно дошло до најбољих решења у интересу медија и јавности и да би се заједнички радило на побољшању положаја медија у Србији“.
Све то, међутим, остало је у сенци чињенице да је састанку новинарских удружења с премијерком присуствовала особа која није ни део медијске заједнице, ни део Владе. У тренутку када је иста та особа погазила и тотално дискредитовала Министарство културе и информисања саопштивши да је одлучено да се рад на стратегији врати на почетак, опширно смо писали о тој теми.
Зато овај пут таксативно, да се не заборави и (ако је овде икоме стало до слободе говора и медија) никада више не допусти.
1. Устав Републике Србије, којим се дефинишу дужности и обавезе председника Републике, нигде не наводи право председника да на било који начин утиче на медијско законодавство. Напротив, његове надлежности набројане у члану 112 обухватају сасвим другачије области. Коначно, чак и у заклетви коју је морао да положи приликом преузимања функције, председник се обавезао да ће „све своје снаге посветити … остваривању људских и мањинских права и слобода … (и) очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије“.
Присуство Сузане Васиљевић или неке друге будуће саветнице неког другог председника на скупу организованом због медијске стратегије представља прекорачење надлежности председника и кршење Устава Републике Србије.
2. Уз бројне друге одредбе које су се у нашим условима претвориле у фразе које добро звуче, а које нико не примењује, у члану 4 Закона о јавном информисању дословце се наводи: „Слобода јавног информисања не сме се повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, својинских и других права, као ни утицајем и контролом над средствима за штампање и дистрибуцију новина или мрежама електронских комуникација које се користе за дистрибуцију медијских садржаја.“
Уколико на састанку новинарских удружења с премијерком седи особа која је директна представница председника Републике, а састанак је организован баш због евентуалног унапређења слободе јавног информисања – то није ништа друго до повређивање злоупотребе службеног положаја и кршење Закона о јавном информисању. Јер, то што је Сузана Васиљевић председникова асистенткиња формално јој не даје никакво право да присуствује оваквом скупу. У ком је она својству седела за тим столом? Која јој је била улога? Може ли се говорити о било каквој слободи, кад те гледа, слуша, записује и све преноси „тамо где треба“ особа која је лична изасланица носиоца највише власти у држави?
3. Функција медијске саветнице није уређивање медијске сцене, медијске регулативе или било чега што се тиче медија једне државе. Функција медијске саветнице јесте да саветује и у медијском смислу асистира ономе ко ју је ангажовао – у овом случају то је Александар Вучић. Њен посао није да САВЕТУЈЕ МЕДИЈЕ или да на било који начин утиче на њих. То подразумева рад на медијској стратегији, израду медијских закона, па и разговоре које медијска удружења воде с премијерком и Владом Србије.
Ако медији желе састанак са медијском саветницом, а медијска саветница на то пристане; или пак ако медијска саветница изрази такву жељу, а удружења пристану – онда се такав скуп и организује.
4. Сузана Васиљевић је особа коју би пожелео сваки председник: захваљујући њој и силним маркетиншким експертима које грађани Србије скупо плаћају – шеф Сузане Васиљевић је свеприсутан не само у домаћим већ и у регионалним и светским медијима. Све то ипак не значи да би Сузану Васиљевић требало да слушају уредници медија и представници новинарских удружења. Ако то желе – у реду. Али, они овај пут такву жељу нису исказали: медијска саветница им је једноставно „сервирана“.
5. Сузана Васиљевић је особа пред којом је и уз чију је прећутну сагласност председник Србије урлао на новинаре, вређао их, прозивао поименце, стављао им мету на чело. Никада Сузана Васиљевић није устала у одбрану својих бивших колега, никада није рекла било шта афирмативно о њима, а – имајући у виду функцију коју већ годинама обавља – логично је претпоставити да активно учествује у конципирању Вучићевих односа са медијима и новинарима.
Као таква, Сузана Васиљевић могла би чак и да се постиди пред представницима новинарских удружења, али никако да присуствује састанку сазваном због „побољшања положаја медија“. Она на том састанку не сме да буде, јер је директно одговорна за оно што се медијима данас дешава.
6. Постоји основана сумња да је Сузана Васиљевић утицала на начин извештавања појединих медија, да је позивала уреднике и вршила селекцију новинара који ће извештавати с овог или оног путовања председника Републике.
Као особа за коју се основано сумња да је ограничавала слободу медија и говора, утицала на уређивачку политику и вршила дискриминацију новинара и медија (опет кршење Закона о јавном информисању) она нема шта да тражи на састанку о побољшању положаја медија.
7. За време премијерског и председничког мандата шефа Сузане Васиљевић, Србија константно пада на ранг-листама поштовања слободе говора и информисања. Током 2017. пала је за читавих 10 места на листи Репортера без граница, што њен шеф оцењује као „политичку кампању“.
Истовремено, према истраживању Медијске одрживости, које већ 17 година спроводи ИРЕX, Србија је у 2017. оцењена најгоре од почетка праћења, и то у свим областима које се посматрају. Према том истраживању, гору оцену од Србије имају само Казахстан, Узбекистан и Туркменистан.
Као лична изасланица човека који је „по командној одговорности“ кривац за овако низак степен медијских слобода Сузана Васиљевић није имала никакве основе да се 23. маја упути на састанак у Влади и да у било ком својству разматра начине за побољшање медијске ситуације.
8. Иако је медијска саветница Александра Вучића још од 2012. године, она се НИКАДА, ниједном, није јавно огласила поводом напада на новинаре, поводом таргетирања медија и новинара на насловним странама таблоида, поводом хајки на овог или оног новинара на ТВ Пинк. НИКАДА. Сузана Васиљевић није рекла ништа што би могло да илуструје њену евентуалну бригу о добробити медија или побољшању медијских слобода.
Њен изненадни интерес за ту тематику стога може да значи да интереса заправо и нема. Зашто би онда била на састанку? Осим ако њена улога није била нешто сасвим различито од онога због чега је састанак заправо сазван?
9. За вакта шефа Сузане Васиљевић нестало је више признатих медија, неколико новинара штрајковало је глађу, а један такав штрајк је управо у току. Ни она ни њен шеф тим поводом нису урадили ништа, изузев што је он користио сваку прилику да јавно нападне овог или оног новинара или медиј који би се нашао пред затварањем. Да су хтели да учине било шта по питању побољшања ситуације у медијима, то им је била одлична прилика.
10. Током последњих неколико година српски медији су под незапамћеним економским, политичким, правним и безбедносним притиском. Изнова се налазе нове форме угњетавања оно мало преосталих слободних медија – они се дискредитују у земљи и иностранству, муче вишемесечним инспекцијама, уцењују и малтретирају на разноразне начине.
Новинари су уморни од протеста, догађаја на којима упозоравају, кукају и апелују; новинари су сиромашни, болесни и исцрпљени радом на „више колосека“ (како би преживели); новинарима је свега доста.
У тој и таквој ситуацији присуство жене која је најближа сарадница човека одговорног за то стање – у најмању је руку непристојно.
Већ за који дан присуство Сузане Васиљевић на састанку медијских удружења с премијерком сигурно ће бити искоришћено у неком Вучићевом интервјуу као доказ да се он труди и залаже за регулисање проблема у медијима и око њих. Биће то још један орден на његовом реверу – нешто против чега ни реч неће рећи његови европски пријатељи, нешто у чему ће чак и ОЕБС активно учествовати, нешто што споља изгледа позитивно, а што заправо скрива тоталну трулеж и потпуни распад институција.
У извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу ЕУ интеграција биће забележено да је направљена нова стратегија, а вероватно и да је председник лично „погурао“ читаву ствар.
За то време нама ће бити све горе, бићемо све беднији и угроженији, полако ћемо нестајати, а наредбе уредницима и коментари на оно што је објављено и даље ће стизати уз осмех, у форми умилног гласа стационираног у Пионирском парку.
ЛСВ: Захтева несметано одржавање шиптарског фестивала „Мирдита, добар дан“ https://t.co/cxfRgBR2fB
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 26, 2018
Због свега наведеног, потписница ових редова моли драге колеге и колегинице који представљају новинарска удружења да – пре него што термин идућег састанак буде договорен – процене да ли ћемо се и даље сагињати и клечати или ћемо коначно показати ко смо.
