Прочитај ми чланакУ време предизборне кампање у Мионици, Сечњу и Неготину, у периоду од 1. септембра до 1. новембра, ЈП “Путеви Србије” су извели радове на асфалтирању у вредности од 1,4 милијарде динара. У свим осталим општинама у Србији заједно, вредност радова у том периоду износу свега 469 милиона. Ово су резултати анализе коју је спровела “Транспарентност Србија”, а који према речима њиховог програмског директора Немање Ненадића указују на то да се јавна предузећа злоупотребљавају за изборну кампању Српске напредне странке.
Транспарентност Србија је спровела анализу радова које је ЈП “Путеви Србије” извело у периоду од 1. септембра до 1. новембра 2025. године. Та анализа је показала да трошкови изградње путева у Мионици, Сечњу и Неготину износе 1,4 милијарди динара или 75 одсто укупних радова на територији целе Србије у овом периоду. У свим осталим општинама у којима је било ангажовано ово предузеће у датом периоду, спроведени су радови од укупно 469 милиона динара.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић за Нову каже да је јасно да се овде ради о злоупотреби.
“Путеви Србије су републичко предузеће које би требало да се стара о путевима од државног значаја. Међутим, дата је могућност да та државна фирма интервенише и на локалним путевима, што би требало да буде везано за неке ургентне ситуације. За проблеме које општине не могу да реше, а грађани су у великом проблему због тога”, каже Ненадић и даље наводи:
“У пракси се та могућност злоупотребљава, што је нарочито видљиво у доба различитих предизборних кампања, када републичко предузеће плаћа радове на путевима у појединим општинама где се избори одржавају. Ми смо податке о томе прикупљали пре неколико месеци, када су се избори одржавали у Зајечару и Косјерићу, као и сада када су одржани у ове три општине. Подаци су веома јасно показали да постоји кореалација између места одржавања избора и ангажовања ресурса републичког предузећа на локалним путевима и та корелација је таквог обима да потире могућност да је реч о некаквој случајности”.
У Србији има 145 локалних самоуправа без Косова и Мезохије, подсећа Ненадић, а само неке од њих су затражиле подршку од Путева Србије.
Тешко да је случајност
“По закону вероватноће немогућ је овакав исход, као што смо имали пре неколико месеци и сад. Кад су били избори у Зајечару и Косјерићу, две трећине радова који су изведени у време изборне кампање се односило на те две општине, а сад је ситуација још драстичнија. Три четвртине вредности радова било је у Мионици, Сечњу и Неготину у периоду од септембра до децембра, а само једна четврина у свим другим општинама које су тражиле помоћ од Путева Србије”, каже Ненадић и додаје да је тешко рећи да је реч о случајности.
Ова врста злоупотребе је, како тврди, нарочито видљива у доба кад се избори одржавају изоловано, само у неким општинама.
“Иако се ресурси јавних предузећа и то не само Путева Србије, злоупотребљавају за изборну кампању и онда када се одржавају парламентарни и председнички избори. Само што је то тада мање видљиво”.
Он подсећа на случај из села Кукуловце, надомак Лесковца.
“Пре неколико година је в.д. директора Путева Србије јавно позивао грађане да изађу да гласају након што им је асфалтиран пут, а све то је уследило након претњи једног дела мештана Кукуловаца да ће бојкотовати изборе, зато што им је у некој ранијој изборној кампањи обећано асфалтирање а није било изведено. Поднели смо кривичну пријаву тада, али је тужилаштво то одбацило сматрајући да за њу нема елемената”, каже Ненадић и закључује:
“Једна од препорука ОДИХР, а за шта се Транспарентност Србија залаже дуже од деценије, јесте да се у предизборно доба ограниче поједина издвајања из државног и локалног буџета због могућих злоупотреба у вези са тим средствима. То се посебно односи на доделу ванредних видова социјалне помоћи грађанима, рекламирање државних или општинских органа. Кад је реч о инфраструктурним радова, њих не треба забранити, али би њихово извођење током предизборне кампање требало да буде подвргнуто додатним контролама. Оваква ограничења већ постоје у неким земљама региона, попут Црне Горе и Македоније”.
