Према најновијим испитивањима које су спровели социолози Института јавног мњења „Леванда-ценатар“, предсеник Путин је достиго историјски максимум популарности 87 одсто, док је у мају, у време кримске еуфориј,е био нешто нижи и износио је 83 одсто.

На данашњи дан, 10. августа 1999. тадашњи председник Руске Ферецације Борис Јељцин, поставио је свјим указом Владимира Владимровича Путина, шефа ФСБ (Федреалне службене безбедности, наслединице легендарног КГБ) за вршиоца дужности преседника руске Владе и истовремно га именовао за свог наследника на фунцкији председника Русије.

Од тада Владимир Путин не силази с политичког Олимпа Руске Федерације.

На данашњи дан пре 15 година Јељцин је у свом телевизикском обраћању обавестио нацију да је Владимира Владимировича Путина одредио за свог наследника. Јељцин је том приликом објансио да управо Путин „може око себе окупити оне који имају заdатак да у новом, XXI веку обнове велику Русију.“

Јељцинове речи изговорене у телевизојском обраћању у којима је он Путина водео као свог наследника, мало је ко тада схватио озбиљно. Јурој Лишков, један од најутицајнијих руских политичара тог времена и дугогодишњи градоначлелник Москве је изјавио да је у питању „апсолутни апсурд власти”, а Борис Њемцов, који је једно време словио за најозбиљнијег Јељциновог наследника на фунцији шефа државе, назавао је именовање „актом безумља“.

Сам Борис Јељцин је касније у својим мемораима тврдио да је одлуку о преносу власти донео још крајем пролећа 1999. године, када је НАТО бомбардовао СР Југославију.

Долазак на власти

Владимир Путин је за директора ФСБ постављен у лето 1998, а већ у марту наредне године постаје секретар Савета безбедности Русије.

На основу информација из отворених извора до којих смо дошли на интернету пишући овај текст, именовање Путина за в.д. премијера се поклопило са операцијама крупних федералних снага против терориста који су упали у Дагестан.

На челу те операције био је Путин, који је тада наступио као одлучан, енергичан организатор, тако да су 15. септембра исламисти били потпуно истерани из Дагестана.

А непуну годину касније, 16. августа 1999. Путин је постављен за вршиоца дужности председника Владе са 223 гласа посланика Државне думе, против су била 84, док се 17 депутата уздржало.

По мишљењу историчара Берсенкова, Путин је наступио са квалитетом човека „способног морално и психолошки да уједини Русе који су почели да везују с младим премијером своје наде за успостављање стабилности, поретка и постепено побољшање живота.“

Дана 30. децембра 1999. у низу руских медија публикована је програмска студија Владимира Путина под насловом: “Русја на крају другог миленијума“ у којој је он изложио своје представе о прошлости и погледе на предстојеће задатаке у развоју земље. По мишљењу аутора, Русији је неопхподна јака државна власт и консолидација друштва.

Што се економскох проблема тиче, Путин смтара да је потребно водити политику усмерену на борбу против сиромаштва, обезбеђењу раста благостања становништва и повеаћњу ефикасности руске економије.

Руске агенције, медији и портали у данашњим издањима посвећују бројне анализе, колумне и критичке осврте, којима желе да што објкетивније опишу петнаестогогодишњи период Путинове владавине Русијом.

Већина аналитачара и колумнста се слаже да се он успешно носио с разним видовима изазова на које је наилазио током деценију и по колико је неприкосновени лидер Русије.

Само по себи је имресивно са колико се проблема у том периоду суочавао и какве је све државничке улоге успешно одиграо: војног лидера и заштитиника територијалне целовитости земље (1999-2000), еконмског реформатора (почетком 2000.), борца против олигарха (2003-2004), лидера стабилног развоја (2004-2009), антикризног менаџера (2010), заштитника већине од агресивне мањине и истовремено политичког реформатора (2011-2013).

Али, без обзира на различите варијације и приступе, Путинива политика се све ово време градила на неколико доминантних праваца.

Пре свега ту је борба за очување територијалне целовитости Руске Федерације што је Путин је схватио као своју личну мисију.

На другом месту је осигурање унутар руске елите, која никад не би доводила у сумњу Путиново лидерство.

Треће: чување личне популарности код народа и њено задржавање на високом нивоу. При свему овоме, увек је било актулено смањивање спољног утицаја на понашање руске елите.

И на крају, све ове године, водила се стална борба са циљем да се сачува место у клубу водећих светских лидера и геополитички утицај Русије кроз контролу енергетских токова и појачање зоне утицаја у постсовјетском простору.

Опрезно ступа на функцију вршиоца дужности премијера

У првом интервјуу датом после именовања на чело Владе, датом каналу НТВ, Путин је изразио нескривену опрезност објашњававјући свој пристанак на понуду предедника Јељцина:

„Било би сасвим неукусно одгворити председнику да нисам спреман, ако је то већ био његов избор,” рекао је Путин.

Деценија и по врхунске ефективе политике Владинира Путина

Тешко је наћи данас у Русији неког објективног аналитичара, мирног, који воли Русију, способног да оцени успех и укаже на пропусте и грешке Путинове валдаине, који не би усвојио биланс од 8 тачака изведен из коментара руских медија повдом овог јубилеја.

1.Путин је најуспешнији официјелни лидер земље још од времена Андропова.

2. После горбачовско-јељциновског урушавања управо под Путиновим рукводством Русија је обновљена.

3. За време Путина поново је установљен статус Русије као глобалне суперсиле (истина, не до нивоа СССР-а, и још не и на економском плану).

4. Сам Путин сада улази у тројку најутицајнијих политичара на свету, с гигантским међународним искуством. Остала двојица у тој трци су председници САД и НР Кине. У време Јељцина, о руском утицају се тако нешто није могло ни помислити, а у јесен 1999. Запад није крио да Русија више никад неће постати држава од било каквог светског утицаја и значаја.

5.Путин је решио многе проблеме Русије 90-их година прошлог века, док је већину других свео на најмању могућу меру. Много је од свега тога могло бити боље решено, али показатељи Путинове политике су више него успешни.

6. Путин је успео да сачува целовитост Русије и да је спасе од другог распада после 1991. године. И 1999.  је све ишло у том правцу.

7. Путин је почео да ствара историјски (традиционални) међудржавни и међунационални савез око Русије. Потенцијално и у перспективи – нову савезну државу.

8. Путин је лидер за чије време број становника почео да расте, и државна територија да се повећава.

Јубилеј се поклапа с достигнутом максималном популарношћу председника.

Данашњи јубилеј владавине председника Путина се поклапа са његовим максималним рејтингом међу руским становништвом. Центар за политичке анализе је саопштио да је високи председников рејтинг постигнут захваљујући сагласју његове делатности и очекивања друштва као и његовој умешности да одржава биланс између различитих политичкх снага.

Према подацима социолога из Института за испитиваље јавног мњења, „Левада –центра” објављеним у среду, 6. августа, Путинову политику одобрава 87 одсто Руса, док је у мају председников рејтинг износио 83 одсто.

Као што се види из наведених података, рејтинг председника Путина достигао је историјски максимум и то баш на дан његовог јубилеја, 15. годишњице владања руским политичким Олимпом.

( Србин.инфо – Бранко Ракочевић)

Ознаке: 15 година владавине Владимира Путина, Бранко Ракочевић, Владимир Пурин, Русија