Прочитај ми чланак

17 ГОДИНА ОД БОМБАРДОВАЊА РТС: Милан Јоксимовић је знао да ће погинути, жртвовао се због других

0

RTS_logo.660БЕОГРАД – Не волим пролеће. Када отопли и град почне да се зелени, мени се слоши. Сетим се тог априла 1999. године, када сам изгубила супруга, и сетим се живота који сам водила док су моја деца још увек имала оца!

Ово за Курир с дубоком тугом у гласу прича Драгана Јоксимовић, чији је муж Милан Јоксимовић (47) са још 15 колега настрадао на сутрашњи дан пре 17 година приликом НАТО бомбардовања зграде РТС у Београду.

– Неки људи кажу смрт је смрт. Али то није истина. Начин на који је мој Јокса умро, наше три ћерке и мене је променио заувек. И не само нас… Моје унуке, такође. Иако мали, и они препознају деду на фотографијама и знају како је погинуо. То је већ трећа генерација која је обележена. И сваког од нас сваки 23. април рањава изнова – додаје Драгана.

Каже да, иако се причало, многи запослени у РТС сумњали су да ће телевизија бити бомбардована, али је она била убеђена да ће до тога доћи:
– Убеђивали смо га да не иде. Рекли смо му да отвори боловање, стави руку у гипс, да отказ… Да уради шта год, само да не иде на посао. Међутим, он није хтео. Из чисте људскости. Говорио је: „Ја то не могу. Шта ако неко други преузме моју смену, догоди се бомбардовање и он страда, ја то не бих могао да преживим!“

И тог кобног дана Милан, који је радио у обезбеђењу зграде, отишао је на посао. Драгана је остала код куће са децом и упаљеним телевизором. У 2.06 часова одјекнула је јака детонација, а онда је нестало програма. Драгана, уплашена, унезверена и у паници, позвала је комшију, који ју је са Миријева брзо одвезао до Абердареве улице у Београду. Ватрогасци су већ били тамо. Гурала се да би прошла до зграде, али јој нису дали.
– Нађен је тек сутрадан, у шуту, са још једним колегом. Трећи који је био с њима је преживео, али је шест месеци био у коми. Њега је снажна детонација одбацила ка Ташмајданском парку. Касније ми је испричао да су њих тројица, када су чули авионе, изашли напоље. Видели су бомбу. Нису могли далеко… Све се брзо завршило… – додаје она са сузама.

Ћерка Бојана тада је имала 14 година:
– Звала сам га то вече, као да сам нешто предосетила. Измислила сам да имам температуру, да се врати. Међутим, само је рекао: „Не брини, биће то ОК.“ Након што је са ТВ нестао сигнал, мајка се срушила и почела да плаче. Знала сам шта се десило, али ипак сам се надала. Када сам сазнала да је мртав, нешто се у мени заледило. Од тада имам осећај као да више нема пола мене.

Извор: Курир