Прочитај ми чланак
Свет је на рубу Трећег светског рата. Три велика антагониста, Русија, Кина и САД све мање причају и све се више спремају да закораче у рат.
Догађаји који су довели до Првог светског рата се догађају на готово исти начин као и пре сто година. Међутим, овај пут животе неће изгубити милиони, већ милијарде.
Новинар Дејв Хоџис детаљно је анализирао пролог Првог светског рата и узео у обзир акуелно политичке и економске констелације доба.
Први светски рат
Први светски рад уследио је након периода великог оптимизма и мира у Европи. Људи су самоуверено говорили о будућем просперитету и веома брзо напредовали, надајући се мирној будућности. Међутим, ствари су се промениле 1914. године, Европа се скотрљала у катастрофални конфликт људског ужаса у којем су страдали милиони, биле уништене националне економије, порушила се дугогодишња царства и угрозила доминација Европе над остатком света.
Многи историчари верују да се овај рат могао избећи до последњег тренутка. Зашто се онда догодио Први светски рат?
Разлози за Први светски рат
Постоје пет великих разлога који су довели до Првог светског рата. То су империјализам, милитаризам, национализам, савези заједничке одбране и убиство војводе Франца Фердинанда.
Империјализам у потрази за природним ресурсима у Африци
Пре Првог светског рата, доминација над Африком и деловима Азије постала је тема расправе међу европским државама. Ово је нарочито било тачно зато што су сировине, које су ове области могле да пруже, требало да постану важан део европских индустријских економија. Растућа конкуренција и жеља већих царстава за сукобом довела су до Првог светског рата.
Милитаризам и трка наоружања
Почетком 20. века, Немачка, Русија, Велика Британија и Француска су посвећивале све већи део свог БДП-а милитаризацији, укључујући појачавању морнарице. Када је убијен војвода Франц Фердинанд, европске нације су већ биле спремне на рат.
Национализам
Корени рата су се већином налазили у политичкој жељи словенских народа, конкретно Босне и Херцеговине, да више не буду део Аустроугарске, већ део Србије. Убиство Фердинанда је ујединило све ове снаге и довело до Првог светског рата. Међутим, генерално, национализам у различитим државама широм Европе, не само да је допринео почетку рата, већ је утицао и на његово продужење. Свака држава је покушавала да покаже своју доминацију и снагу како не би изгледала слабо пред својим народом.
Споразуми о заједничкој одбрани
У време када је избио Први светски рат, постојали су следећи већи споразуми о одбрани између:
Русије и Србије, Француске и Русије, Велике Британије, Француске и Белгије, Јапана и Велике Британије.Након смрти Фердинанда, ови савези су формирали стране Првог светског рата.
Убиство војводе Фердинанда – Окидач Првог светског рата
Савез између Русије и Србије и савез између Немачке и Аустроугарске су били посебно значајни пошто је аустроугарског војводу Фердинанда убио Србин, Гаврило Принцип.
Убиство је одмах довело до Првог светског рата када је Аустроугарска проследила ултиматум краљевини Србији, који је делимично одбијен. Аустроугарска је прогласила рат против Србије, а Русија је одмах почела са мобилизацијом како би заштитила Србију. Исто тако је са мобилизацијом почела и Немачка.
Немачка се плашила да ће се наћи у рату на два фронта са Русијом на истоку и Француском и Великом Британијом на западу, те је одлучила да нападне Француску кроз неутралну Белгију у покушају да што пре оконча рат. Последично, Први светски рат се озбиљно захуктао.
Зашто су 1914. и 2015. година сличне
Услови који су довели до Првог светског рата се понављају и језиво су слични ономе што се данас дешава у свету.
Империјализам у потрази за природним ресурсима
Велики пут свиле ће зацементирати појачану трговину између Кине, Европе и већег дела Евроазије. То ће такође допринети Путиновој жељи да се оживи Совјетски савез. Запад је потпуно искључен из овог споразума о трговини.
Кина је такође проширила своје империјалистичке жеље у област Панамског канала, али и још једног канала у региону. То је директна економска претња у самом дворишту Америке.
Дискусија о глобалном империјализму би била непотпуна без помињања БРИЦС-а, чији је тренутни циљ уништење петродолара. БРИЦС је све успешнији у свом циљу, обзиром да се многе нације света спремају за одбацивање долара, што би означило крај америчке економије. То је најпровокативнији могући економски чин империјализма.
Милитаризам и трка наоружања
Кина и Русија су ставиле посебан нагласак на изградњу своје војске. Иако су САД доста провокативне у својим војним маневрима у Сирији и Украјини, Обама чини све што је у његовој моћи да поврати величину америчке војске на стање пре Другог светског рата. Скоро да се чини да Обама жели да да Русији и Кини шансу у борби против САД за време рата који следи.
Национализам
Реч „национализам“ је синоним Путинове унутрашње и иностране политике. Његови напори да одржи Украјину у руској сфери утицаја, али и експанзија ка Евроазији у покушају изградње значајног блока трговине, воде ка оживљавању Совјетског царства. Не заборавите и на Путинову анексију Крима, који, према Путиновим речима „садржи људе који говоре руски“ којима је потребна заштита, што подсећа на оно када је Хитлер преузео делове Чехословачке пред почетак Другог светског рата.
Кинески национализам се јасно могао уочити током Олимпијаде у Пекингу, где нису штедели новац како би показали свету колико су напредни.
Кина је сада у могућности да пројектује своју војну моћ на начине који до сада нису виђени.
Споразуми о заједничкој одбрани
Просто је, стране у Трећем светском рату ће суштински представљати БРИЦС и његове чланице, као и НАТО и његове чланице.
НАТО савез је на стакленим ногама. Падајућа цена нафте не утиче само на Русију и БРИЦС, већ и на немачку економију. Запад мора да постане свестан тога, јер ако Немачка пређе из НАТО-а у БРИЦС, то ће драматично променити војни биланс моћи. Као шлаг на торту, Немачка је преузела злато које су јој дуговали годинама. Злато представља најважнији медијум размене међу земљама БРИЦС-а.
„Убиство војводе“
Прва четири елемента Првог светског рата су несумњиво присутна у модерном добу. Оно што недостаје је катализатор, догађај који ће бити окидач.
Свет спремно чека апокалипсу.
Анализа
Шта ће представљати догађај окидач за Трећи светски рат? Ако се узме у обзир тренутно стање дешавања, постоје два сценарија која би лако могла да доведу до Трећег светског рата, а оба сценарија укључују драматични пад цене нафте.
Руске резерве злата и новца се користе за очување руске економије због пада цене нафте. Који је Путинов план? Да ли ће војно да нападне јер је сатеран у ћошак?
Са друге стране, хоће ли стратегија БРИЦС-а успети и хоће ли економија САД пући? Оно што се такође мора узети у обзир јесте опција да би Русија и њени савезници могли започети чин тероризма који ће покорити економију САД. Сајбер напад на амерички банкарски систем и берзу би могао да оствари тај циљ.
Ако банкари омогуће да се цена нафте врати на 100 долара по барелу, ове кризе би се могле спречити. Међутим, то би био само привремени предах пред неизбежно.
Наравно, постоји и низ будућих догађаја „окидача“ који су сада непознати, а који би могли довести до рата. Без обзира на то шта ће бити „убиство војводе“, свет је спреман на рат и то се сигурно неће променити јер смо прешли пет корака апокалипсе.
Не заборавите, зауставите сва улагања, преузмите свој новац из банака и претворите та средства у нешто што ће вам омогућити независан опстанак. То можда не гарантује опстанак, али знатно повећава шансе за преживљавање.
