Прочитај ми чланакВенчање Зорана Томића из Куршумлије било је вест дана. Упознао је своју супругу у једном селу крај Скадра, заљубили су се на први поглед и венчали након три дана. Погледима су се у почетку само и споразумевали. Зоран није знао ни реч албанског, а његова супруга Едмонда ни реч српског. Да би све било лакше ангажовали су преводиоца који је био са њима и на свадби.
Зоран је био први момак из Србије који је “повукао ногу” и довео снајку из Албаније. Убрзо за њим исту ствар су урадили многи мушкарци са села који у Србији годинама нису могли да пронађу супругу за себе. Било је то пре осам година.
Ситуација се данас променила. Момци се и даље жене Албанкама, али више није реч о људима са села већ о лекарима, пилотима, инжењерима…
– Мушкарци који овим путем траже супруге су различитих профила. Оженили смо, рецимо, лекара из Београда, доктора економских наука из Ниша, пилота из Загреба… има и скромних људи, добар део њих је разочаран у наше девојке. Има разведених и решених да нађу жену за домаћицу независно од образовања. Ти последњи су обично врло ситуирани и не жале ни да дупло плате услугу, уколико је све поштено и добро решење за њих, прича Миленко Јовановић за Жена.рс, новинар, али и власник агенције за склапање бракова између жена из Албаније и мушкараца из бивше Југославије.
КО СУ МЛАДОЖЕЊЕ
Када је цео феномен ових венчања тек био у повоју, углавном су младожење биле са села, углавном из централне Србије, Босне и Црне Горе. Сада је ситуација ипак битно другачија, и углавном су младожење Срби и Хрвати који живе и раде у западној Европи.
– Тренутно, од преко 70 младожења који преко нас чекају женидбу, 52 је из Немачке, Аустрије, Америке, Шведске… Све људи из бивше Југославије који живе напољу. Они наменски траже Албанке јер су се жене са тих простора показале као добре, вредне и одане, а момци из бивше Југославије су све незадовољнији нашим девојкама јер су превише слободне, па се плаше да уђу у заједницу са њима – каже нам Миленко.
А КАКВЕ СУ МЛАДЕ?
Албанке које траже младожењу су, објашњава нам саговорник, углавном основног или средњег образовања, а по неком неписаном правилу готово све говоре енглески или италијански језик. Врло су талентоване у том смислу, па српски углавном савладају два месеца по удаји. Међу њима има и интелектуалки, али оне захтевају и да им потенцијални мужеви буду образовани и говоре енглески. Албанке све то раде јер траже бољи живот, оне које већ живе лепо не траже младожењу на овај начин, а последњих година све је теже наћи Албанку која би се удала на селу. Већином траже мушкарце из градова, а Америка и напредније земље Европе су у врху посебно тражене.
КАКО ФУНКЦИОНИШЕ ТРАЖЕЊЕ МЛАДЕ?
Већина Албанки, али и младожења, желе да се ствар обави што дискретније. Нема никаквих савремених метода, попут повезивања преко друштвених мрежа или бројева телефона.
– Иде се директно код породице потенцијалне младе на упознавање. Уколико се допадну једно другом, договарају се детаљи. У року од недељу дана млада долази да упозна породицу и место где ће живети. Све трошкове плаћа потенцијални младожења, који после тог другог сусрета долази поново у Албанију на веридбу. Након веридбе, за неких 15 дана младожења долази и одводи младу – препричава нам Миленко.
Све у свему, од тренутка првог сусрета до венчања пролази највише месец дана.
КОЛИКО СВЕ ТО КОШТА?
Младожењу ова авантура изађе око 5000 евра, а у трошкове се, поред агенције, урачунавају и ствари попут куповине злата за веридбу, чашћавање младине породице, трошкови превоза када млада са породицом долази на упознавање, дневнице сарадницима и преводиоцима. Све се плаћа по обављеном послу, а млада и њени не плаћају ни динар, већ све трошкове сноси младожења.
