Запослени који се могу похвалити добром радном биографијом и у рубрици „радно искуство“ имају неколико ставки, неће добро проћи при обрачуну августовске зараде. Њихове коверте биће тање и по неколико хиљада динара у зависности од тога колико су времена провели код последњег газде. Тако ће им у старту плата, у односу на колеге које су верне фирми читав радни век, бити прилично мања.

Применом новог закона о раду, који важи од 1. августа, минули рад се обрачунава само за период на тренутном радном месту. То значи да, на пример, радник који је у радном веку променио три фирме и у свакој провео по деценију, иако му је у књижици убележено 30 година стажа, његов минули рад за обрачун плате сада ће бити свега 10 година. На тај начин ће његова зарада у односу на колегу који је све време у истој фирми бити нижа за 0,4 одсто за сваку годину проведену на другом радном месту, или у овом случају за осам процената у односу на јулски обрачун.

У Србији је просечна зарада нешто нижа од 400 евра, али ће и тако мали износ бити умањен за минули рад. У Савезу самосталних синдиката Србије тврде да је код нас скоро половина радника мењала радна места и да ће сви они бити погођени августовском платом. Коверте ће према њиховој рачуници бити ниже за око 10 одсто.

С друге стране, у противничкој Асоцијацији слободних и независних синдиката сматрају да умањење зарада за минули рад не би требало да се много осети у Србији, јер се и до сада он само представљао, али фактички и суштински није исплаћиван од 2000. године

– Много већи проблем је уопште исплата зарада, јер многи радници су остали или ће остати без плате – тврди Ранка Савић, председница АСНС. – Европски тренд уговарања зараде са послодавцем приликом запошљавања долази на овај начин и код нас. То значи да би већ приликом разговора за посао требало узети у обзир и своје претходно радно искуство. 

Према њеном мишљењу, само књиговодствено се минули рад водио као ставка у обрачунском листићу – објашњава она. – У стварности он није ни постојао. Међутим, може се десити да послодавци који га нису обрачунавали сада да би уштедели „скину“ радницима део зараде на име „поштовања“ новог закона. Директну корист по питању минулог рада има само послодавац и нико више.

Она наглашава да нико у окружењу и у Европи не познаје категорију минулог рада и да приоритет синдикалне борбе треба да буде повећање цене рада, а не да се наш радник равна са примањима са запосленима у афричким земљама. Годинама је за инвеститоре у Србији главна олакшавајућа околност јефтина радна снага, са чим, сматра Савићева, треба прекинути.

За Небојшу Милетића, председника Извршног одбора Уније послодаваца Србије, институцију минулог рада требало је потпуно укинути, а уместо ње у закон уврстити „лојалност послодавцу“. Међутим, на инсистирање синдиката остала је самоуправна одредница.

– Нигде у свету не постоји минули рад као посебан део плате – тврди Милетић. – Нижу августовску зараду имаће запослени са стажом од 30 година и више, док они са 5-6 година рада неће практично ни осетити. Сваки послодавац већ приликом запошљавања рачуна на радно искуство и спремни смо да га платимо.

Према његовом мишљењу, тешко је данас, примера ради, наћи на тржишту рада инжењера са искуством, јер је то веома тражена радна снага. Више је оних, тврди он, који су тек дипломирали или не раде у струци.

– Данас добар кадар мора добро да се плати и то нема никакве везе са минулим радом, јер ће такав радник већ по уговору имати бољу плату – објашњава Милетић.

Професор др Нада Новаковић, научни сарадник Института друштвених наука у Београду, ипак тврди да институција минулог рада постоји у Европи и развијеном свету, али се само другачије зове, на пример лојалност фирми у Јапану или додаци за старије раднике. Она у суштини значи материјалну накнаду за радне, професионалне и личне способности појединца које је стекао у ранијем периоду.

– То је практично лично својство запосленог, које се не може изгубити, бацити, или остати без њега само променом послодавца – наглашава наша саговорница. – У Србији и региону, земљама у транзицији и на периферији капитализма, легализована и уобичајена пракса је укидање плаћеног минулог рада. Посебно се, из идеолошких разлога и због интереса стицања профита, намерно везује за напуштени социјализам.

Она сматра да су у најтежој ситуацији запослени код приватника.

УМРЕЖЕНИ КАДРОВИ

У стварности послодавци радије запошљавају искусније раднике, али сад по новом закону не морају за то да плате ни динара, сматра Новаковић. Са друге стране, одавно је изгубљено право радника да се професионално усавршава и образује о трошку послодавца.

– Данас то могу само ретки и политички умрежени кадрови у јавним предузећима и државној управи. По правилу, они теже губе посао и имају континуитет у радном стажу. На другој страни су људи који су често мењали послодавце, губили посао или били без њега. У новим условима њихов минули рад се аутоматски скраћује.

(Вечерње новости)

Ознаке: закон о раду, Минули рад, плате