Прочитај ми чланакБЕОГРАД – Грађани Србије у 2025. години све више осећају раст трошкова живота, јер цене бројних добара и услуга настављају да буду виша него раније, док најаве владе о расту плата и пензија делују све више као бледа утеха у поређењу са стварним животним трошковима.
Истраживање објављено на порталу Nova.rs показује да су цене хране значајно порасле током последњих година, а највећи утицај на то има раст цена горива, који је директно повећао трошкове производње, транспорта и дистрибуције хране у Србији. На овај ланац утицали су и поскупљење ђубрива, монетарна и фискална политика, као и климатске промене које додатно оптерећују пољопривреднике и потрошаче.
Поред хране, грађани се суочавају са растом цена комуналних услуга и енергената. Грејање у Београду већ је поскупело за око 6%, што значи хиљаде динара више на месечним рачунима, а топлане широм земље најављују додатне корекције у надолазећим месецима.
Ово поскупљење додатно оптерећује буџете домаћинстава, посебно у зимској сезони када се повећавају трошкови енергената за грејање, струју и гориво. Према подацима Danas-а, још од почетка 2025. године дошло је до раста цена комуналних услуга — укључујући воду, порез на имовину, изношење смећа и друге основне трошкове, што је директно осетило велики број грађана.
Са друге стране, власти редовно истичу да плата и пензија расту. Просечне зараде у Србији бележе номинални пораст у 2025. години, уз значајно већи раст него ранијих година, али стручњаци подсећају да реални раст када се узму у обзир инфлација и раст трошкова није довољан да надокнади све ове издатке.
Власт је такође најавила повећање минималних плата и пензија током 2025. и 2026. године, као део социјалних и економских мера, али економисти упозоравају да ни ова повећања амбициозно најављена пред изборе не “хране” домаћинства довољно када цене основних животних намирница и услуга расту непрестано.
Критичари кажу да управо овај парадокс са једне стране раст трошкова живота, а са друге стране прича о расту плата и пензија ствара осећај разочарења међу грађанима који не виде стварно побољшање својих месечних буџета. Економски аналитичари наводе да је неопходно хитно увести ефикасније мере контроле цена, али и конкретне социјалне програме који би стварно ублажили терет инфлације за најугроженије слојеве становништва.
