САД су љубоморне. И то с правом.
Њихове наде да ће постати главни партнер Кине, земље са најдинамичнијом привредом на Далеком истоку, потпуно су пале у воду. По мишљењу вашингтонских бирократа, кривац је, наравно – Русија.
У стварности, превагнуло је то што је највећа земља на планети имала шта да понуди најмногољуднијем суседу: и у економском и у војном и у политичком смислу. За разлику од Русије, САД су могле да понуде само свој (све драматичније опадајући) имиџ најмоћније силе света. А то је, како се испоставило – било недовољно.
Потписивање у пролеће ове године стратешког уговора о руско-кинеској сарадњи, укључујући и онај о испорукама руског гаса Кини, вредан 400 милијарди долара, дефинитивно је срушило амбиције Американаца да могу далекоисточног џина да узму под своје, и створио услове за стварање новог – мултиполарног света.
Стратешка сарадња Русије и Кине подразумева не само испоруке гаса, веће пре свега, технолошку и војну сарадњу, давање Кинезима у закуп делова својих територија на Далеком истоку. Предстојећи састанак највиших делегација две земље, заказан за 13. октобар у Москви, без сумње ће изродити нове идеје, пре свега на политичком плану, а у светлу кризе у Европи изазване грађанским ратом у Украјини.
„Верујем да је свет на историјској прекретници“, изјавио је кинески политиколог др Кијул Чунг у једном интервјуу телевизији Раша тудеј, додавши: „Русија и Кина могу да изграде нови светски поредак! Економска сарадња и убрзани развој односа две земље неће утицати само на стање у Европи, већ на цео свет..“
Чињеница је да су могућности и простор за сарадњу источних партнера изузетно широки. Ово, наравно, подразумева и могућност Русије да се јаче политички, и на сваки други начин, ушанчи међу земљама Шангајске организације за сарадњу (ШОС).
Према речима Сергеја Санакојева, политичког аналитичара и председавајућег Руско-кинеског центра за трговину и економску сарадњу, ШОС је већ сада озбиљан опонент НАТО-у у региону централне и југоисточне Азије. „ШОС већ игра значајну улогу у свету“, сматра Санакојев.
Уздања појединих западних политичара да ће због рата у Украјини Кина, коју с времена на време такође муче сепаратистички покрети у разним деловима земље, унети мало хладноће у односе Москве и Пекинга показала су се као пуста жеља. Кина, наравно, није сагласна са оним што се дешава у бившој совјетској републици, али једнако тако зна да то није проблем око којег би она морали да ломи главу.
Како је саопштило Министарство спољних послова у Пекингу, „дугорочна политика Кине је да се не меша у унутрашње послове других. Ми поштујемо независност, суверенитет и територијални интегритет Украјине“.
Укратко, партнерски односи две велике силе остају основа свега. Технолошке баријере које су доскора делиле свет на развијене и сиромашне не само што свакодневно падају већ и захтевају нове облике сарадње у којима неће бити надређених и подређених. Такво стање шири се свуда по свету и није чудно што се економије које се данас најбрже развијају налазе на подручјима који су некада били само извор јевтине радне снаге и природних богатстава која су богати тако немилице искоришћавали.
Извесну сенку на руско-кинеске односе може да баци извоз наоружања. Још деведесетих година Кина је била најбоља муштерија када је реч о куповини руског оружја. Али, као и у многим другим областима, вешти источњаци су се бацили на копирање поменутог наоружања и продају истог на трећим тржиштима. Наравно, по нижим ценама. И све то је далеко од америчког Пентагона.
Чињеница коју свакако треба истаћи јесте то да сарадња Русије са Кином није нешто што утиче на њен однос према европским партнерима. Ма колико уносан био уговор о испоруци гаса Кини, главно тржиште за Русију остаје Европа, тачније, ЕУ. Зато у Москви и не желе да украјинска криза утиче на односе са западним суседом. Траже равнотежу која би оба велика партнера ставила у позицију да се такмиче и тиме доприносе бржем и конструктивнијем развоју глобалних односа.
„Мислим да у сарадњи са Кином постоји безброј могућности. И ми ћемо коначно пословати са њом“, закључује Санакојев.
(Политика)








