САД су љу­бо­мор­не. И то с пра­вом.
Њи­хо­ве на­де да ће по­ста­ти глав­ни парт­нер Ки­не, зе­мље са нај­ди­на­мич­ни­јом при­вре­дом на Да­ле­ком ис­то­ку, пот­пу­но су па­ле у во­ду. По ми­шље­њу ва­шинг­тон­ских би­ро­кра­та, кри­вац је, на­рав­но – Ру­си­ја. 

У ствар­но­сти, пре­ваг­ну­ло је то што је нај­ве­ћа зе­мља на пла­не­ти има­ла шта да по­ну­ди нај­мно­го­људ­ни­јем су­се­ду: и у еко­ном­ском и у вој­ном и у по­ли­тич­ком сми­слу. За раз­ли­ку од Ру­си­је, САД су мо­гле да по­ну­де са­мо свој (све дра­ма­тич­ни­је опа­да­ју­ћи) имиџ нај­моћ­ни­је си­ле све­та. А то је, ка­ко се ис­по­ста­ви­ло – би­ло не­до­вољ­но.

Пот­пи­си­ва­ње у про­ле­ће ове го­ди­не стра­те­шког уго­во­ра о ру­ско-ки­не­ској са­рад­њи, укљу­чу­ју­ћи и онај о ис­по­ру­ка­ма ру­ског га­са Ки­ни, вре­дан 400 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, де­фи­ни­тив­но је сру­ши­ло ам­би­ци­је Аме­ри­ка­на­ца да мо­гу да­ле­ко­и­сточ­ног џи­на да узму под сво­је, и ство­рио усло­ве за ства­ра­ње но­вог – мул­ти­по­лар­ног све­та.

Стра­те­шка са­рад­ња Ру­си­је и Ки­не под­ра­зу­ме­ва не са­мо ис­по­ру­ке га­са, ве­ће пре све­га, тех­но­ло­шку и вој­ну са­рад­њу, да­ва­ње Ки­не­зи­ма у за­куп де­ло­ва сво­јих те­ри­то­ри­ја на Да­ле­ком ис­то­ку. Пред­сто­је­ћи са­ста­нак нај­ви­ших де­ле­га­ци­ја две зе­мље, за­ка­зан за 13. ок­то­бар у Мо­скви, без сум­ње ће из­ро­ди­ти но­ве иде­је, пре све­га на по­ли­тич­ком пла­ну, а у све­тлу кри­зе у Евро­пи иза­зва­не гра­ђан­ским ра­том у Укра­ји­ни.

„Ве­ру­јем да је свет на исто­риј­ској пре­крет­ни­ци“, из­ја­вио је ки­не­ски по­ли­ти­ко­лог др Ки­јул Чунг у јед­ном ин­тер­вјуу те­ле­ви­зи­ји Ра­ша ту­деј, до­дав­ши: „Ру­си­ја и Ки­на мо­гу да из­гра­де но­ви свет­ски по­ре­дак! Еко­ном­ска са­рад­ња и убр­за­ни раз­вој од­но­са две зе­мље не­ће ути­ца­ти са­мо на ста­ње у Евро­пи, већ на цео свет..“

Чи­ње­ни­ца је да су мо­гућ­но­сти и про­стор за са­рад­њу ис­точ­них парт­не­ра из­у­зет­но ши­ро­ки. Ово, на­рав­но, под­ра­зу­ме­ва и мо­гућ­ност Ру­си­је да се ја­че по­ли­тич­ки, и на сва­ки дру­ги на­чин, ушан­чи ме­ђу зе­мља­ма Шан­гај­ске ор­га­ни­за­ци­је за са­рад­њу (ШОС). 

Пре­ма ре­чи­ма Сер­ге­ја Са­на­ко­је­ва, по­ли­тич­ког ана­ли­ти­ча­ра и пред­се­да­ва­ју­ћег Ру­ско-ки­не­ског цен­тра за тр­го­ви­ну и еко­ном­ску са­рад­њу, ШОС је већ са­да озби­љан опо­нент НА­ТО-у у ре­ги­о­ну цен­трал­не и ју­го­и­сточ­не Ази­је. „ШОС већ игра зна­чај­ну уло­гу у све­ту“, сма­тра Са­на­ко­јев. 

Узда­ња по­је­ди­них за­пад­них по­ли­ти­ча­ра да ће због ра­та у Укра­ји­ни Ки­на, ко­ју с вре­ме­на на вре­ме та­ко­ђе му­че се­па­ра­ти­стич­ки по­кре­ти у ра­зним де­ло­ви­ма зе­мље, уне­ти ма­ло хлад­но­ће у од­но­се Мо­скве и Пе­кин­га по­ка­за­ла су се као пу­ста же­ља. Ки­на, на­рав­но, ни­је са­гла­сна са оним што се де­ша­ва у бив­шој со­вјет­ској ре­пу­бли­ци, али јед­на­ко та­ко зна да то ни­је про­блем око ко­јег би она мо­ра­ли да ло­ми гла­ву.

Ка­ко је са­оп­шти­ло Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва у Пе­кин­гу, „ду­го­роч­на по­ли­ти­ка Ки­не је да се не ме­ша у уну­тра­шње по­сло­ве дру­гих. Ми по­шту­је­мо не­за­ви­сност, су­ве­ре­ни­тет и те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет Укра­ји­не“.

Украт­ко, парт­нер­ски од­но­си две ве­ли­ке си­ле оста­ју осно­ва све­га. Тех­но­ло­шке ба­ри­је­ре ко­је су до­ско­ра де­ли­ле свет на раз­ви­је­не и си­ро­ма­шне не са­мо што сва­ко­днев­но па­да­ју већ и зах­те­ва­ју но­ве об­ли­ке са­рад­ње у ко­ји­ма не­ће би­ти над­ре­ђе­них и под­ре­ђе­них. Та­кво ста­ње ши­ри се сву­да по све­ту и ни­је чуд­но што се еко­но­ми­је ко­је се да­нас нај­бр­же раз­ви­ја­ју на­ла­зе на под­руч­ји­ма ко­ји су не­ка­да би­ли са­мо из­вор јев­ти­не рад­не сна­ге и при­род­них бо­гат­ста­ва ко­ја су бо­га­ти та­ко не­ми­ли­це ис­ко­ри­шћа­ва­ли.

Из­ве­сну сен­ку на ру­ско-ки­не­ске од­но­се мо­же да ба­ци из­воз на­о­ру­жа­ња. Још де­ве­де­се­тих го­ди­на Ки­на је би­ла нај­бо­ља му­ште­ри­ја ка­да је реч о ку­по­ви­ни ру­ског оруж­ја. Али, као и у мно­гим дру­гим обла­сти­ма, ве­шти ис­точ­ња­ци су се ба­ци­ли на ко­пи­ра­ње по­ме­ну­тог на­о­ру­жа­ња и про­да­ју истог на тре­ћим тр­жи­шти­ма. На­рав­но, по ни­жим це­на­ма. И све то је да­ле­ко од аме­рич­ког Пен­та­го­на.

Чи­ње­ни­ца ко­ју сва­ка­ко тре­ба ис­та­ћи је­сте то да са­рад­ња Ру­си­је са Ки­ном ни­је не­што што ути­че на њен од­нос пре­ма европ­ским парт­не­ри­ма. Ма ко­ли­ко уно­сан био уго­вор о ис­по­ру­ци га­са Ки­ни, глав­но тр­жи­ште за Ру­си­ју оста­је Евро­па, тач­ни­је, ЕУ. За­то у Мо­скви и не же­ле да укра­јин­ска кри­за ути­че на од­но­се са за­пад­ним су­се­дом. Тра­же рав­но­те­жу ко­ја би оба ве­ли­ка парт­не­ра ста­ви­ла у по­зи­ци­ју да се так­ми­че и ти­ме до­при­но­се бр­жем и кон­струк­тив­ни­јем раз­во­ју гло­бал­них од­но­са.  

„Ми­слим да у са­рад­њи са Ки­ном по­сто­ји без­број мо­гућ­но­сти. И ми ће­мо ко­нач­но по­сло­ва­ти са њом“, за­кљу­чу­је Са­на­ко­јев.

(Политика)

Ознаке: љубомора, Кина, односи, Русија, САД