Што хитније изаћи из овог зачараног круга питање je опстанка. Неопходан је системски искорак, односно радикална промена економске политике. Прихватање концепта економског патриотизма је такав систематски искорак.

Српска привреда се данас налази пред фазом неконтролисаног хаоса. Економска политика која се од 2000. године у континуитету спроводи своди се на задуживање и распродају. Нема стварања нове вредности. Као резултат такве политике Србија има највећу стопу незапослености у Европи, најнижу просечну плату у региону, алрмантно висок јавни дуг, распродате ресурсе и убијену производњу.

Што хитније изаћи из овог зачараног круга питање je опстанка. Неопходан је системски искорак, односно радикална промена економске политике.

Прихватање концепта економског патриотизма је такав систематски искорак. – Економски патриотизам је вођење економске политике у интересу Србије и њених грађана, а не у интересу странаца као што је сада случај.

Данас је ситуација таква да се од странаца очекује да буду највећи инвеститори и власници у Србији. То је погрешно, јер се на тај начин од странаца очекује да буду носиоци економског суверенитета. Због тога се дешавају абнормалности попут оне у којој држава из свог буџета даје 15000 евра страној фирми за финансирање радног места (конкретан пример је фабрика ФАП-у у Прибоју). Дакле, главни носилац економског суверенитета никако не би смели да буду странци, већ искључиво држава Србија.

Све друго oсим радикалне промене економске политике би била најобичнија шминка. Данас нам је више него икад раније потребна нова економија. У том смислу Двери дају предлог хитних, неодложних и интервентних мера за опстанак српске привреде и државе:

Хитно отпочети преговоре о отпису нелегитимних дугова и зауставити даље задуживање код зеленашких институција (ММФ, Светска банка..) Дугови од 2000 до данас су нелегитимни из неколико разлога: донети су у амбијенту политичких и економских уцена од стране запада, односно у амбијенту условљавања и притисака. Ти дугови су нелегитимни јер су кредити изразито неповољни – енормно високе камате које ће грађани без сопственог знања деценијама враћати. Позајмљена средстава коришћена су за подршку страним фирмама, за отплату ранијих дугова као и за улагање у сектор услуга, попуну буџета и потрошњу. Једномм речју, дугови су нелегитимни јер су против интереса грађана Србије и зато је потребно отпочети преговоре о њиховом отпису.

Хитно приступити темељној реконструкцији банкарског система која подразумева следеће:
Редефинисање улоге и досадашње политике НБС. Случај са оштећеним грађанима који су имали кредите у швајцарским францима је поново показао да НБС не штити интересе грађана, већ искључиво интересе пословних банака и увозног лобија.

Терет кризе морају да расподеле подједнако држава, пословне банке и грађани, а не само грађани.

НБС не сме бити независна од владе Србије и од народа. Њен рад мора бити у интересу остваривања краткорочне, средњорочне и дугорочне политике коју води Влада Србије, а никако „самостална“ у доношењу својих одлука.

Примарна улога НБС треба да буде стварање финасијског амбијента који ће бити у функцији привредног развоја и њених грађана, а не у функцији остваривања интереса увозног лобија и страних банака чији се интереси данас остварују одржањем прецењеног курса динара. Курс динара треба да се коригује кроз контролисану примарну емисију, а неопходан је и ниво контролисане инфлације као подршка развоју домаће привреде и извозу.

Мера одузимања привилегованог статуса страним банкама кроз њихово додатно опорезивање и законско онемогућавање остваривања енормних екстрапрофита које данас остварују.
НБС је омогућила давање банкарских кредита под неповољним условима који су индексирани у страној валути чиме су банке биле ослобођене од ризика промене курса који је у потпуности пребачен на привреду и грађане. У том смислу предлажемо мере за укидање валутне клаузуле и предузимање мера за динаризацију тржишта.

НБС је дозволила да представништва страних банака пласирају кредите са променљивом каматном стопом, док је штедња грађана коришћена за купововину државних хартија од вредности ради „крпљења“ буџета и вештачког одржавања курса. На тај начин су банке остваривале енормне профите, знатно веће него у другим земљама у тзв. „транзицији“.

Приступити формирању Инвестиционо – Развојне банке Србије са повољним каматним стопама за домаћу привреду. Домаћа развојна банка била би у функцији препознавања домаћих производних и развојних могућности. Улагањем у домаћу привреду уз повољне услове кроз активности Развојне банке Србије би се утицало да држава поново постане највећи инвеститор и мотор сопственог привредног развоја. Све банке у Србији су профитно оријентисане и нису заинтересоване за кредитирање предузећа у руралним областима Србије, а још мање у девастираним. Ту је главна улога Инвестиционо-развојне банке, која примарно није профитно већ развојно оријентисана.

Приступити враћању царинских и ванцаринских мера заштите домаће робе као вид заштите домаће производње. Укидањем царина кроз једнострану примену ССП Србија је је домаћу производњу довела у неравноправан положај у односу на страну конкуренцију и лишила буџет Србије годишњих прихода у висини од приближно 500 милиона евра. Као директна последица спуштања царина наше тржиште је преплављено страном робом, а српски радник и сељак је до краја осиромашен.

Увести прогресивно опорезивање најбогатијих – предлажемо сет законских решења којима би се кроз концепт прогресивног опорезивања регулисало да терет кризе у којој се Србија налази треба да пређе са најсиромашнијих на најбогатије.

Неопходно је донети закон о заштити презадужених породица и увести институт личног стечаја. Закона о заштити презадужених породица би презадуженим породицама био отписан део дугова, нико не би могао да им одузима људско право на породични дом и основна средства за живот, био би им омогућен нови финансијски почетак и репрограмирање преосталих дугова

Приступити процедури за улазак у Евроазијску економску унију и ближу економску сарадњу са Русијом

Обнова пољопривреде: Створити услове за процес повратка становништва на село и стварање услова за започињање породичног бизниса на селу. Неке од конкретних мера које ће Двери остварити из домена оживљавања пољопривреде су:

Увођење натуралних паритета и успостављање јасних правила игре код откупа пољопривредних производа на основу чега би се сузбило погубно деловање тајкуна и других зеленаша који пљачкају сељака

обнова производних, потрошачких и пољопривредних задруга и спровођење стратегије изласка на тржиште руске федерације

обнова производње пољопривредне механизације.

Враћање царина на увоз пољопривредних производа

Зауставити продају свих природних и привредних капацитета од стратешког државног значаја: ЕПС, Телеком и преиспитати досадашње облике продаје јавне својине и природних богатстава Србије: извора пијаће воде, речних токова, лековитих бања и пољопривредног земљишта.

Донети Закон за испитивање порекла имовине свих политичара и тајкуна у периоду 1988. Година – 2015. Година. Наиме сведоци смо да су се појединци абнормално обогатили, а да истовремено је дошло до урушавања целокупне привреде и до општег осиромашења народа.

У том смислу сматрамо да је потребно, обавезно и сврсисходно донети овакав закон, али истовремено тражити да сви они који се данас баве политиком, који су се бавили политиком, све, а посебно оне најбогатије испитати под условима овог закона, како би се ствари рашчистиле, али истовремено скинула анатема над свим онима који су до иметка стигли својим радом и како би се раздвојило зрно од кукоља.

Ово су мере које стављамо на јавну расправу и тражимо од надлежних институција и релевантних стручњака да се изјасне. Двери ће организовати низ округлих столова на тему поменутих мера, одржаћемо низ конференција и акција које ће имати за циљ окупљање свих добронамерних људи у циљу избегавања привредног колапса који нам прети.

Економски тим Двери:

Срђан Ного
Мр Иван Костић
Александар Танасковић
Мр Предраг Митровић
Милан Парезановић
Данило Тврдишић

Ознаке: економски патриотизам, програм, Српски покрет Двери