Прочитај ми чланак
СИРИЈСКИ конфликт је – желим ово да кажем да ме можда чују политиколози, публицисти и они који тамо живе – добра лекција за Источну Европу која увек трчи испред свог газде и настоји да му покаже да је одана, да је спремна да му служи.
Као што, ево, управо показују у Бугарској.
Бугарско руководство је објавило ваздушну узбуну као вежбу за читаво становништво земље.
Када је код нас било саопштено да је почела регрутација, то је централна бугарска телевизија приказала као пуну мобилизацију због рата у Сирији. У ствари, неко се подсмева. Мени телефонирају пријатељи из Бугарске и питају – шта се то код вас дешава, каква је то општа мобилизација?
Ето, тим слугама и улизицама у Источној Европи, бившим савезницима, не нашим, него совјетским савезницима, наша дејства у Сирији такође су велики наук.
У смислу: ако будете поступали силеџијски и ако се понашате агресивно – покушавајући да нашкодите националним и државним интересима Русије, да играте улогу шакала као у оној причи о ШирКана – онда ћете добити пљуску. Ту се нема куд.
Дечки, сами сте изабрали ту улогу.
Зато поручујемо пријатељима у Источној Европи: гледајте шта раде ваша руководства, у шта вас увлаче – у чији брлог би да вас одведу, у коју авантуру могу да вас увуку.
Тим пре што се низ тих земаља – Бугарска, Румунија, Србија и Црна Гора – налази у зони данашњег конфликта. Зато нека људи тамо на своје лидере погледају.
Шта лидери желе? Да стану у јединствени фронт против Русије?
Питајте: каква је ово ваздушна узбуна? Због чега је код нас ваздушна узбуна?
Имам у виду да сиријски конфликт и учешће Русије у његовом разрешењу имају вишеслојно значење.
Западу је постало јасно да са Русијом више нема шале.
Нама је јасно да су све маске пале. Сви у Русији виде каква је америчка политика према нашој земљи, какву улогу могу да одиграју европске земље и колико су заиста самосталне.
Сви схватамо да су све маске већ пале. Маске су такође пале и за нашу елиту.
Доста је било надања да ће све бити у реду, да је то неко пролазно неразумевање. Сада је очигледно да није тако.
Украјина, а затим и Сирија, показују да се налазимо у ситуацији хладног рата, новог, а можда, не дај Боже, са елементима врућег.
Запад нас критикује веома снажно, али по истој шеми као за Украјину.
У току је информативни рат. Користе се исти методи као у случају Украјине, а и раније. Као да је сто година једно те исто.
То су методи информативног рата које Запад користи већ деценијама. Отуда хватање за теме невиних жртава, оборени авион, за бомбе које су погодиле школ… И сада ће их користити.
Такви вапаји који већ одлежу из западних медија не треба нарочито да нас брину.
Западној јавности то такође постаје досадно. Многи се с тим не слажу.
Не верују западној штампи и поздрављају нашу одлучност да сломимо терористе и екстремисте, који прете читавом свету и то је најважније.
Запад је већ предузео акције против нас. То су санкције. То је и покушај да се ограничи политички утицај Русије.
Те акције засад не дају резултат, а мислим да неће ни дати.
А пооштравање санкција?
Постоје озбиљне сумње да су они уопште способни за такво нешто, чак и да ће нам само претити оштријим санкцијама од ових садашњих.
Да ли су могуће претње ратом?
Мислим да у наредним годинама – након долетања ракета из Каспијског мора до позиција бандита у Сирији – за то неће бити нарочите жеље.
Зато понављам питање: ко намерава да ратује против Русије?
Западна Европа?
Не, дај Боже да они сакупе два-три батаљона…
Ко онда ратовати?
Сједињене Државе?
Међутим, оне могу да нападају само слабе државе, такве као као што су Ирак и Авганистан, а и то са негативним резултатима на крају.
Наравно, биће покушаја претњи, покушаја уцена.
Међутим, ми треба чврсто да настављамо свој правац којим сада и иде председник Путин.
Русија има своје националне и државне интересе. Зато Русија, ако жели да буде независна, самостална држава, мора да штити те интересе. Мора да их енергично штити.
Ми то чинимо и чинићемо и убудуће.
Како је нас опоменуо император Александар III Миротворац: „Русија има само два поуздана савезника – сопствену армију и ратну флоту“.
(директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Решетњиков за Радио Радоњеж)
Fakti
