Прочитај ми чланак

МИРОЉУБ СТЕВАНОВИЋ: Срби у расејању су највећа капитална инвестиција Србије

0
miroljub stevanovic 5

Мирољуб Стевановић, успешни пословни Србин из Граца (Аустрија)

Пре неколико месеци сам случајно открио овај сајт, баш као и многи други наши људи у расејању. Брзе, објективне и праве информације за разлику од „системских медија“, велика посећеност сајта као и коментари испод текстова, дали су ми наду да се ипак назире светло на крају тунела.

У Србији све почиње и све се завршава причом. Уместо да радимо и да радом постижемо жељене промене, ми разглабамо само о политици, а чини се да већина нас и очекује да им неко други створи државу у којој ће моћи лепо да живе.

Ускоро ће и нови избори. Обећања у стилу “бићемо као Швајцарска, регионални лидери”, биће сва чешћа из дана у дан.

Нажалост, многи ће и да гласају за оне који нам пред очима машу тим најлепшим жељама. Није нам важно ни ко их упућује. Шта је тај пре лепих обећања радио и урадио. Наши лидери и онако нису ништа никад радили осим што су политичарили, невезано да ли су народ обмањивали животом у ЕУ или су своје уске интересе крили патриотском реториком. То им је посао. Кад неће и не могу да поправе ништа што би народу помогло да боље живи, онда свакодневно конструишу небулозе да би скренули пажњу са сопствених прљавих намера и неспособности.

Смешно звуче и очекивања људи да ће им бити боље када промене власт. Промена власти ни приближно није довољна. Потребно је пре свега да код себе променимо многе ствари, да се погледамо у огледало, схватимо да морамо много више да учимо, радимо и размишљамо не само о личним, већ и о националним циљевима. Јер, у супротном Србија неће бити наша држава, већ земља неких других људи.

Већ дуго водимо погрешну и штетну политику. Укоренио се систем који је назадан. Учени љди одлазе у свет, а систем информисања је такав да се ускраћују праве и важне теме, а шири пропаганда и дезинформације. Недостатак знања у многим областима у Србији је највећи проблем. А управо је то одлика банана државе.

Недостатак знања (част изузецима) доводи до потпуне неконкурентности наших производа у односу на стране. Извозимо само сировине, воће, поврће и максимално полупроизводе. Због производње која се намерно држи у јадном стању, морамо да увозимо, што опет иде у корист оних који гуше производњу. Зашто је то тако? Како то да променимо? Покушаћу, са још неколико других добронамерних људи, а и читаоцима портала “Србин инфо”, да пронађем конкретне одговоре на ова питања, а да не звучим као политичар са лепим жељама и обећањима.

Догађа се апсурд. У Србији је све уништено, али када наши људи оду у свет, остварују сјајне пословне резултате и учествују у препороду и развоју државе у коју су дошли. Зато, пре свега, не смемо да се више делимо на “домаће“ и „странце“?

SRBIJA zastave

Право питање је како да људи који имају знање и успех широм света учествују у препороду Србије?

Има много Срба по Европи, Америци и Аустралији који су признати и цењени научници и лекари. Има и много успешних привредника. У исто време, најбоље српске болнице личе на затворе, а персонал је нељубазан. Обичан човек, ако нема пара за корупцију, не може ни да добије здравствену заштиту.

Држава нам се налази у сред Европе, а по стандарду је на нивоу афричких земаља. Ситуација никад тежа, али наде има. Наравно, о властима не бих трошио речи. Они су добри само за организовање “параде поноса”. Једина права нада смо ми, српски народ.

Народ пун духа, слободарске традиције и велике историје, данас исказује вредност кроз појединце. Најуочљивији су спортисти, али имамо и много стручних људи и успешних привредника, који су стекли мањи или већи капитал. Наши људи су признати широм света. Усвојили су врхунска знања у области свог рада.Сви они помажу неког свог у Србији и сви би они помогли својим радом и знањем да Србија стане на ноге.

И управо ти људи су велика шанса Србије, јер својим капиталом и знањем могу да допринесу позитивним променама које сви прижељкујемо. Потребан је само један услов: да осете да се нешто стварно на боље мења у Србији. Пре свега, да постоји правна сигурност и перспектива за живот и рад. Да осете да је Србија постала држава у којој коначно могу да се скрасе, да буду своји на своме. Јер, бити странац није нимало лако.

У тим променама морамо сви да учествујемо. Свако може да пружи свој допринос. За почетак, немојте више подржавати оне који раде против Србије.

С обзиром на то да је живот у ЕУ (а и у целом свету) све тежи, велики број наших људи сања о томе да се, у случају да се догоде одређени позитивни помаци, постепено врате у Србију.

Улагања за куповину стана, земљишта, градње куће или започињања сопственог посла су у Србији релативно ниска. На тај начин би се покренула лавина или принцип кошнице: људи би улагали, неко мање, неко више (и сада у србију од дијаспоре улази годишње око 5 милијарди евра).

beli_andjeo

КОНТАКТ

Сви ви који имате идеје, предлоге или пројекте који би помогли Србима широм света, да се на најквалитетнији и најбржи начин повежу  са Србима у отаџбини, путем пословне и научно-културне сарадње (улагања, стратешког партнерства, научних пројеката, стипендија, културних манифестација и итд.) можете се путем мејла [email protected] обратити Мирољубу Стевановићу, успешном српском пословном човеку из Граца (Аустрија), који ће помоћи да те ваше иницијативе стигну до правих и најкомпетентнијих наших земљака у ресејању.

Свако би улагао у свом месту (као пчеле у кошници) и тако би финансијска крв проциркулисала кроз Србију. Неко би запослио два, неко пет, неко 15 радника. Они би имали редовне зараде, па би могли више да купују обућу, одећу, намештај… Све то би довело до отварања нових радних места и ствари би почеле да се покрећу.

Фирме и инвеститори би долазили сами јер би видели да им је интерес да раде у Србији, а не да их влада зове и да им нуди велике паре да дођу, док радници с мизерним платама воде борбу за егзистенцију. Најзад бисмо имали земљу коју заслужујемо и какву већ дуго желимо.

Али, јок. „Наша” влада вели да смо лидери у региону и хоће само „капиталне инвестиције“. Испада да српска дијаспора треба да стави турбане на главу да би и она добила шансу да улаже у Србију.

Жеља ми је да покренем људе, да нешто урадимо за себе и истовремено за своју земљу. Потребне су нам конкретне ствари: пројекти, иницијативе, савети, идеје и оствариви предлози. Време је да од индивидуалаца постанемо НАРОД. Све имамо, сви предуслови за добар живот су ту, а ништа немамо само због тога што и даље нисмо НАРОД.

Хоћемо ли то да променимо?

Српска власт већ више од годину дана једноставно игнорише понуду Руске Федерације да уложи велика средства у нашу пољопривреду. Та инвестиција би имала вишеструку корист за Србију. Такав став власти није у интересу српске државе и народа који живи у њој. Народ не постоји због власти, већ власт због народа. Ако влада Србије неће да сарађује са Русијом, народ хоће. Ми хоћемо. Покушајмо да се организујемо и да прихватимо пружену руку наше руске браће.

Руско тржиште је огромно. Браћа Руси су нам дали огромне повластице да извозимо у Русију. У наредним текстовима покушаћу да дам што више информација, идеја, као и опис могућности пословања у Русији (наравно и у Србији). Пренећу и искуства људи који већ послују с Русијом.

Све читаоце портала “Србин инфо” позивам да и они дају своје идеје, али реалне, оствариве које ћемо и објављивати и у оквиру нове рубрике ШТА ЧИНИТИ. Не заборавите да широм света имамо много учених људи који су велики родољуби и који маштају о томе да Србија постане уређена и успешна земља. И поред великих проблема, сигуран сам да удружени и неподељени, можемо тај сан заједно и да досањамо, јер је Србија наша Отаџбина и Домовина, а не НАТО амбасадора!

Извор: СРБИН.ИНФО

33 коментара “МИРОЉУБ СТЕВАНОВИЋ: Срби у расејању су највећа капитална инвестиција Србије

  1. Аца Тодоровић каже:

    Наши људи у расејању не верују више нашим политичарима јер су их изневерили политичари попут Шешеља и Вука Драшковића који су добили огроман новац да у се у Србији сруши коминистички систем а они су та средства искористили за личне употребе.
    Наши људи у расејању, научили су да цене и поштују новац, а у Србију ће уложити онда када Србија бити сигурна за улагање и када њом не буду владали ЕУслуге, велеиздајници и тајкуни.
    Нажалост ми сами у Србији тешко ћемо створити такве услове, без помоћи са стране. Наша емиграција као и Русија чека да изаберемо праве патриоте, али Запад не жали новца да баци само да њихове слуге буду на власти у Србији.
    Уколико наши људи у расејању желе да се Србија извуче из канџи ЕУ и САДа, онда то мора и помоћи. Пошто немају поверења у наше политичари, могу сами да се организују, да направе фонд а из тог фонда да транспарентно финансирају покрет-странку у Србији, који би могли и само да осноју и да по на особ позову сваког за кога мисле да ће ртадити у њиховом интересу

    1. Miro Miro каже:

      tesko ce to sa fondom ici. sam si rekao da su ljudi nebrojeno puta izigrani.kad nekome das pare on onda radi sta hoce..da pokusamo da se povezemo nekom radom,pa kad se omasovimo onda cemo lakse

    2. Аца Тодоровић каже:

      Ништа није лако и ништа није изводљиво.
      Уколико ме не вара податак да Срба, само у западној Европи има преко 2 милиона, када би свако од њих дао у фонд само 10 евра, то би било 2о милиона евра. Вучић је у кампањи на последњим изборима на којима је добио и власт потрошио 8 милиона евра, што значи да за кампању праве патриотске странке овај фонд би брзо омогућио средства. Наравно да за нормалну кампању нису потребна 8 милиона, довољно је и милион евра. али кампање нема без сободнох медија или медија у власништву странке која се кандидује.
      Локалне телевизије могу се јефтино купити, а оне могу уз добру организацију и мала улагања. чак доносити и профит од реклама.
      Наравно да се не сме дозволити, као што је дозволио војвода Ђујић да му Шешељ осам година извлачи новац а да за Србију ништа не уради.
      Прво Фондом морају да руководе часни, поштени и строги људи, који ће свим донаторима полагати рачун на шта је новац потрошен, а знати да одаберу људе и странку у Србији коју ће опет транспаретно финансирати. Та странка и људи који буду одабрани по строгим критеријумима, морају фонду и својим члановима правдати сваки потрошен динар. Уколико се све ради транспаретно онда нема махинација.
      Ако будемо чекали омасовљавање и слагање овог народа, треба ће нам можда још 400 година, колико је требало србском народу да се пробуди под турском влашћу, а да није било Карађорђа, питање је да ли би се и тад пробудио.
      Некад нас је непријатељ нападо оружјем, данас нас тај исти непријатељ напада економијом. Када су нас нападали опружјем, оружјем смо се и бранили, данас када нас нападају економијом, економијом се морамо и бранити. Сорошевом фонду, можемо се супроставити само просрбским фондом.
      Србе је могао да уједини само страни непријатељ, то наши непријатељи знају, па чине све да нас разједини. Оволики број странака у Србији је управо Запад створио или помогао да се створе да би се народ разјединио и да би они лако поставили своје слуге на власт у Србији.
      Са овако разједињеним народом веома је тешко омасовити неку организацију.
      Ако погледамо нашу историју видећемо да смо увек били подељени. Цар Лазар је успео да прикупи све разједињене србске властеле али под клетвом ко не дође на Косово да му црн трн кући затрни, и сви су дошли на Косово и победили турке, али је неко издао и убио Лазара, тако да није имао ко да држи Србе на окупу. Остала је изрека од Стефана Лазарервића, којег су после битке са Бугарима у којој је победио сачекали побуњенци на Руднику и њих је успео да победи,и враћајући мач за појас, рекао је „нема рата, без брата“.
      Од почетка парламентаризма,односно од доласка Милоша Обреновића на власт, србски народ је био подељен на Радикале, Либерале, Демократе и остале. Често су се у селима дешавала убитства између две породице различитог опредељења. Зато не треба да нас чуди ни данашња подељеност. Изгледа да је та подељеност србском народу остала у генима и то треба имати у виду приликом стварању масовног патриотског фронта.
      Зато, уместо да чекамо да се народ пробуди, треба народ будити, а то је тешко без медија. Да би се народ будио потребни су не само медији, већ трибине, митинзи, пропагандни материјал,обилазити народ, помагати му у тешким тренутцима а то све кошта. Ми у Србији немамо Берлусконија који би сам уложио новац, створио странку и дошао на власт. Зато нам је потребна помоћ, у истој мери колико и америка и ЕУ потроше за своје слуге у Србији.

    3. Miro Miro каже:

      aco,ljudi su nebrojeno puta izvarani…jedini put je uporan i iskren rad da ljudi steknu poverenje,da vide ko radi i kako radi kao i da oni vide svoj interes u tome:da ce srbija biti bolja zemlja..ne bih sad duzio,al samo da kazem:ogroman gubitak imamo svi samo na padu vrednosti nase imovine u srbiji,koja vredi nekoliko puta manje nego pre 25 ili koliko godina.o tome naravno niko ne govori

    4. Аца Тодоровић каже:

      Наши људи у расејању су небројено пута преварени, јер су без икаквих критеријума веровали људима у Србији, само на лепу реч. Да су само мало мудрији били и да су тражили резултате њиховог рада и тражили било какву гаранцију за њихов новац, не би било толико преварени.
      Због лоше екопномске ситуације и пада стандарда, свима нама пада вредност имовине и пада ће све док вашингтонске и бриселске слуге буду на власти у Србији. Само довођењем искрених патриотских снага на власт у Србији и спровођењем доброг економског програма, стандард се у Србији може побољшати а онда ће и вредност наше имовине расти. Међутим у оваквој не равноправној трци где су медији под контролом владајућег режима и где Запад издавај и до 50 милиона евра, само да би њихове слуге биле на власти, скоро да је неизводљиво да на власт у Србији дођу просрбска и проруска патриотска опција..
      Зато предлажем нашим људима у расејању, уместо да чекају да се нешто промени у Србији, да се удруже, и да они одлучују ко ће да буде на власти у Србији. Тако би у трци за власт поред западних слуга имали и патрриотску опцију. Зар тако не раде и Јевреји. Удружили су се у целом свету и они одлучују ко ће да им буде на власти.
      Био сам скоро седам година члан странке. Организовали смо пуно, акција причали људима да не гласају за све ове издајнике који су били на власти, али све је било узалуд, њихов је изговор био „па они ће победити“. Од оних, који излази на изборе ,бар њих 80%,желе да буде на победничкој страни, њих не интересује ни програм ни програм ни људи који су у тој странци. На њих не можемо да рачунамо ни на једним изборима, осим ако их убедимо да ће патриотска опција победити. Патриотска опција треба да тражи своје гчасаче међу оних преосталих 20%који излазе и 50% који не излазе на изборе, али њих можемо убедити само са добрим тимом и добрим програмом.
      Што значи да би патроитска странка дошла на власт у Србији мора имати добре играче, добар програм и слободне медије уз добру финансијску помоћ.

    5. Miro Miro каже:

      jesu prevareni,al to ne treba sad njima prebacivati.oni sami nisu prevaranti i veruju ljudima koji im dodju sa patriotskom pricom. e sad je to proslost. svi zbog toga imamo stetu.poznat mi je primer oranizovanja dobrotvorne vecere od strane nase crkve,a skupljeni novac je trebao da ide zrtvama od poplava…skupljeno je 50 000 dolara koji su pokradeni. ne optuzujem celu crkvu al je to tako bilo.
      ne mogu sami ljudi iz rasejanja nista promeniti niti hoce BEZ VAS.
      prave ljude prepoznati iskljucivo kroz njihov rad A NE KROZ PRICU kakav je sad slucaj u srbiji. oni ce se nametnuti radom a za to treba vremena i podrske od svih nas.a zapadne sluge u srbiji,mojima cemo biti na oku treba da znaju da mi radimo i za njihovu decu
      svako od nas treba necim da doprinese.ako imas ideja i predloga javi mi se na [email protected]

    6. аваксус каже:

      Па немам ни ја поверења у наше политичаре али бих то једноставно решио.Инплантација микрочипа и праћење 24 сата па да видиш дал би неко скренуо са пута.Увести клаузулу у устав РС обавезно чиповање политичара од ранга градске до републичке власти…ако неће нема бављења политиком.Организовати тајно насумично бирање посматрача као нека врста пороте и готова ствар.

    7. Аца Тодоровић каже:

      Довољно је да одабрани политичари положе фонду хипотеку на своју имовину, као гаранцију да ће поштено радити и да ће радити оно што обећају. Тада би се и видело ко је заиста искрен а ко преварант. То је и Драгаш ставио у свој програм, па нико не жели да му се придружи.

  2. Александар Радовановић каже:

    http://www.dragas.biz/doznake/

  3. Исток каже:

    Празне, празне приче и лепе жеље само…

    Да ли ви мислите да се ствари догађају на овом свету тек тако.. Шта, Срби су функционисали једно време и онда одједном – бум, срозавање на нулу…
    То је све плански постигнуто и плански се и даље одржава..
    Дакле, да поновим – све ово се СМИШЉЕНО организује и одржава…

    Нама спаса нема докле год је запад још у оволикој мери утицајан и јак…дакле да појасним – нема нам спаса апсолутно никаквог док запад не доживи већи крах и ударац у зубе…
    Тек када западне стране службе прекину да делују овде бар у мери у којој сада делују (значи 98%, у Србији готово да ништа Србин не одлучује) – тек ће онда бити икакве прилике да култура почне да се диже на задовољавајући ниво и неке ружне навике крену да се исправљају, менталитети, и тако даље…

    Проблем са људима овде, а и још већи са овима у расејању, је да верују у бајку како је мање више све транспарентно, како они који владају светом ил бар његовим добрим делом нису ТОЛИКО зли и болесни колико „ми теоретичари завере“ тврдимо, да немају баш ТОЛИКО добро разрађене методе уништавања других држава које се понекад планирају и цео век унапред…
    Не, све је то теорија завере… Е па није тако…

    Погледаје сваку „црну рупу од државе“ на земљи која је као Србија и гора и онда анализирајте најосновније ствари – да ли су амерички савезници или би волели да буду неутрални, то јест – окренути ка истоку…
    Видећете да се животни стандард и стање земље и народа срозава пропорционално томе у коликој мери желе да буду независни или у савезу са Русијом а, нажалост, не налазе се на руским границама…

    Африка и дан данас не зна где бије, нормално кад на њих запад гледа као на полу људе…
    Муслиманске земље пре доласка запада…
    Јапан је успео да просперира…након што су их американци убедили са две атомске бомбе…
    Немачка исто…након што је разорена до темеља и прихватила да уништава свој национални корпус придошлицама из муслиманских земаља…

    Неко ће рећи: „теоретичар завере“ или „много су ти црне мисли, зато се и не мења ништа“…
    Црне или не – оне су реалне…

    Дакле, решење је да тренутно решеља – нема…
    Русија се покренула поучена уништавањем Југославије 1999 и сада полако раде на томе да промене свет, полако – али сигурно…
    До тада – ми ћемо да живимо у беди док нас неки политиканти вуку за нос и амин – ту промене нема…
    Тек након разбијања запада и кад им ЗНАТНО опадне утицај на овим просторима, тек онда можемо да се надамо бољитку, надам се у наредних 50-100 година…

    До тада – ко жив ко мртав, ком опанци, ком обојци…
    Чувајте Србство и учите тако и децу, преносите на њих, оштро и без неке тамо „политичке коректности“ и најбитније – покајте се, почните да читате поуке Светих Отаца уместо скандала и фарме, угасите телевизор, не мирите се са западном поп културом, без излазака по „пластику“ и „стефану брауну“, децу од малена водити на планине, села, шуме, да посећујете споменике, цркве, манастире уместо да идете на лето у тамо неку турчију да вам дупе види море, кад идете туристички у иностранство – идите у Русију и сличне земље и обиђите споменике а не клубове и ресторане, не у земље наших историјских непријатеља и обећавам и гарантујем – ум ће вам се отворити и испливаћемо из комунистичке малограђанштине од које патимо и данас…

    1. Александар Радовановић каже:

      Са оваквим ставом сигурно се ништа и не може учинити.
      А запад и јесте при крају овакакв какав данас јесте – према томе, право је време.

      Живео!

    2. Исток каже:

      Још увек није, рекао бих – запад је почео да се срозава, бар очигледно, негде од почетка и средине рата у Сирији, дакле тек су кренули, да је при крају – ова калаштура на власти неби била ту где јесте – био би дониран Русији као радна снага у сибирским гулазима, а не овако – још више и јаче нас бије по глави и поред тога што Русија разбиј исис и поставља доминацију у једном делу блиског истока…
      Такође – ми овде имамо посла не са тамо неким вучићем, он је лутка на концу ми имамо посла са западним обавештајним службама, значи – ми се боримо против веома оспособљених и вештих оргнизација…

      У суштини – ја нисам клонуо духом, нисам рекао да неће никад ништа бити, него да неће скоро и тек тако бити – без Русије у овом тренутку не можемо ништ чинити, наш успех зависи од њиховог директно и ту нема много рачунице…
      А овај труд што се улаже – уреду, увек је боље радити нешто него ништа, само упозоравам да се људи не разочарају тоталну и Србију када већина или пола тога не успе јер циа неда…

    3. Miro Miro каже:

      sve si dobro rekao.samo zapad nece oslabiti sam od sebe niti mi to mozemo cekati

    4. Исток каже:

      Неће, у праву сте – ослабиће колективним напорима, само сам доста пута до сада видео тај „киша око крагујевца“ труд који се на крају заврши разочарењима још већим него пре започињања рада… Зашто киша око крагујевца? па зато јер не гађа срж проблема, него крпи рупе настале роварењем проблема, самом проблему не задају конкретне ударце…
      Ал ајде, можда и ја претерујем, свакако не треба да се седи и ћути…

    5. Miro Miro каже:

      samo svi zajedno mozemo nesto uraditi.ako verujemo u to i budemo istrajni u tome,uspecemo.nece biti lako.ja sam poceo sa ovom rubrikom-ni to nije lako ostvariti organizaciono.al sve treba da se razvija.i razvijace se.sve vise ljudi se javlja,hoce da se okupe oko necega.da nesto radimo(nikakve demonstracije).radom ce narod videti da je ova vlast suvisna

  4. Владимир каже:

    Г. Мирољубе, лепа је идеја, али има неколико битних проблема. Први је што су Срби у расејању малобројни и такође незаинтересовани (част изузецима) да се овај проблем реши. Тј. желели би да се реши, али да то нека виша сила чаробним штапићем среди сама од себе. Други је, што већина тамошњих Срба, после неколико плата и успешне интеграције у новопридошло друштво, веома брзо заборави на то ко су и одакле потичу, тако да најчешће њихова деца нити знају српски, нити имају представу о сопственом пореклу, а још мање свест о помоћи некој тамо домовини. Они добијају имена попут: Роберт, Мајкл, Стивен, Штефан, Џони и слично, тако да се њима у старту ускраћује право на своје порекло. У друштву у којем се налазе најчешће није пожељно да причају да су српског порекла, јер смо представљени као крвожедни кољачи трудница, који пеку живе људе и раде којекакве гадости. Тако да они и ако су свесни тога, најчешће сузбијају своје порекло и корене и прихватају туђ идентитет, тј. заједнице у којој живе. (У Аустрији можда није толико изражено, јер тамо је велика сербска дијаспора, која је повезана и то у континуитету)
    Следећи проблем су људи који живе у самој Србији и околним србским земљама. Они на своје “одбегле“ сународнике не гледају баш благонаклоно, односно гледају чист финансијски интерес (да ли може да им се измузе која девиза). Наша држава одавно већ не води рачуна о својим сународницима у иностранству, а укидају се и оне катедре за српски језик које су већ постојале и то деценијама, а неке и стотинама година. Следеће, код нас је изразито развијен увозничко – улизнички мафијашки лоби, који не дозвољава да се ствари покрену са нуле, јер тиме њихова зарада драстично опада. То исто важи и за извоз у Русију и остале ствари које сте поменули. Дакле, блокада која се не да тако лако заобићи. Следеће, ту је јавна и политичка подршка, која ће такође изостати, јер смо окупирана земља. Подршка интелектуалне елите ће изостати, прво из разлога што она не постоји, а друго чак и оно што би се могло подврстити под елиту, је давно своју душу продало за мале паре. Дакле, ради у интересу супротном од националног. Уједно, да се надовежем и на коментар “Сврљиг“-а, улагање у интелектуалну елиту (у овом тренутку !!!) је чисто бацање новца који немамо. Ти мозгови ће свакако пребећи за бољим стандардом у неку другу земљу, а ми ћемо остати ускраћени новца за њихово школовање и оспособљавање за рад. А ови вајни интелектуалци који су отишли, већином нису свесни да смо ми као друштво плаћали њихово школовање и све трошкове, за које им садашњи послодавци ни динара нису дали. Они су их довели само на плату, јер им је тако неупоредиво јефтиније. Дакле, исти ти стручњаци, који су одлично плаћени на западу, своју плату и посао донекле дугују овој земљи и друштву које их је изнедрило.
    Да се не би дужило у недоглед, конкретна ствар коју можете урадити, ако желите да нешто помогнете, је да се повежете прво међусобно у дијаспори и да почнете да покрећете производњу. Само производња (самим тим смањивање увоза и растерећивање буџета), може обезбедити да се ствари покрену са нуле и да се запосле људи без посла. Тржиште вам је земља у којој се сада налазите (у вашем случају Аустрија сада). Дакле, фирму региструјте ТАМО, никако у Србији или околини. Избећићете могућност да вас овдашњи контролишу и спутавају, а и добићете својеврсни “турбан“ на глави. То јест, иако сте Србин, гледаће на вас као на страног инвеститора. Цене земље и домаћинстава су никад ниже, откупљујте, покрећите производњу и запошљавајте домаће људе. Не оглашавајте то јавно, већ свако за себе, повежите се путем друштвених мрежа, или како већ и радите. Дакле, само производња Србина спашава.

    1. Miro Miro каже:

      neke stvari si dobro opisao a neke ne. nije istina da se dijaspora otudjila.da jesu nebi u srbiju ulazilo preko 5 milijardi evra godisnje od dijaspore.samo dijaspora je umorna,jer sve to traje predugo i sve je gore.ljudi imaju svoje probleme,kojih je sve vise(u domovini se misli da mi samo uzivamo).pomoc dijaspore podrazumeva samo novcanu pomoc.pa da li bi neko od vas nekoga pomagao 20,30 godina i nista se ne menja. u komentarima ste izlozili dobre analize,al to treba MI DA PROMENIMO. ocigledno je da na srpsku vlast ne mozemo racunati. ostaje nam jedino da se sami organizujemo(ne mislim ni na kakve demonstracije) i da pocnemo da menjamo stvari radom.dajte ostvarive predloge,pa da nesto pocnemo raditi. to nam je najpotrebnije. uskoro cemo izneti neke predloge s nase strane

Коментари су затворени.