Прочитај ми чланак
АУТОР: Зоран Р. Тасић
Предузетник сам од не баш тако давне 1989. године. Те године основао сам предузетничку радњу „ITI-electronics“. Делатност асемблирања персоналних рачунара и израде апликативног софтвера у то време је била готово непозната. Подршке ни од куда а дефетизма и критика на претек.
У то време приватни предузетници још увек су сматрани непријатељима државе и народа. Сећам се и давне 1981. године када сам на факултету поставио контра питање професору који је дословце рекао ово: „колеге кад год видите нашег човека да вози бели мерцедес, знајте да је то народни непријатељ“. Ја сам га питао: „а шта су они који се возе у црним мерцедесима?“ Наравно избацио ме је из амфитеатра и забранио да до краја семестра долазим на предавања. Тај сумњичави и негативистички однос према предузетницима и дијаспори остао је да тиња и до данашњих дана.
Друга важна чињеница је да су предузетници у Србији „вукови самотњаци“. Узрока таквом понашању има много али је један типичан. Предузетнички дух не трпи негативну енергију којом обилују људи који у свему виде препреке а никако шансе. Предузетник у свему види шансу и интуитивно зна да је она ту, на дохват руке, само је прекривена слојем прашине коју треба обрисати па да она заблиста у пуном сјају. На крају крајева предузетнички дух је остао непромењен миленијумима. Шта је то онда предузетник у древној Месопотамији знао па и овај данашњи зна, те га то знање чини изузетним!?
По мом скромном мишљењу предузетници су људи који зналачки користе најсавременија достигнућа свога доба. У деветнаестом веку развој транспортних средстава а у двадесетпрвом експанзија информатичких технологоја типичне су области у оквиру којих су талентовани предузетници препознали пословну шансу. Све после тога је чиста рутина која се да научити и спровести у дело.
Предузетници су проналазачи и иноватори али се ово често схвата буквално. Чињеница је да има предузетника који су и проналазачи и иноватори у изворном смислу речи али огромну већину чине они који вешто „проналазе“ начине како да остваре сопствену пословну идеју и/или „иновирањем“ процеса постижу предност над конкуренцијом. Дакле, пут предузетника не мора нужно водити преко патентног завода. У пракси се око једне пословне идеје најчешће окупљају предузетник, проналазач и по нашки речено – парајлија. Ова тријада или тројство носи у себи космички благосов Онога који је Творац свега видљивог и невидљивог.
Прву двојицу сам описао. Које овај трећи којег сам нашки ословио са „парајлија“? По дефиницији и он је предузетник из једног веома једноставног разлога – па и њега краси умеће препознавања пословних шанси. Три предузетника су довољан и потребан услов да се пословна идеја првог, кроз проналазак/иновацију другог, практично реализује инвестицијом оног трећег. Да ли су се ова три предузетника стекла у само једном, у два или чак три човека, утиче много фактора али важно је уочити да у овом историјском тренутку нама у Србији највише одговара ова последња варијанта. Зашто? Из простог разлога што је на Западу само први онај прави предузетник, други је истраживачко-научни институт, а трећи држава. Нажалост ова комбинација у Србији никада није профункционсала.
Разлога опет има доста али ћу се овде задржати само на неколико који су доминантни. Србског предузетника изморила је и измрцварила пљачкашка транзиција и репризирана лоповска првобитна акумулација капитала оличена кроз тајкунизацију свих привредних ресурса друштва. Научне установе и институти су срозани на складишта разноразне расходоване опреме а, држава не би да троши иностране кредите на развој домаће науке и предузетништва.
То је довољно да се звони на узбуну. Потребно је нешто одмах предузети. Уколико је јасно да тајкуни неће предузетницима оставити да покупе бар мрвице са богате трпезе и да се уштеђени новац може и без банкстера оплодити кроз новостворену вредост предузетничког подухвата, тада иницијатива ”Свеза Србија – дијаспора” за конкретну реализацију пројеката дијаспоре и матице, покретањем појединачних послова кроз модел директне сарадње појединаца из дијаспоре поприма размере вредне пажње свих проактивних друштвених актера. Сарадња са привредницима и незапосленим али способним појединцима из земље, као и са локалним институцијама покренуће отварање нових радних места, а самим тим поспешити локални и регионални развој.
Нећу се бавити „неверним Томама“, ни већ пословично познатим „убацивачима клипова“ у све што им се нађе на путу, већ онима који сопственим примером показују да је Србину све немогуће само онда кад га на акцију не покреће делатна мисао већ страх од губитка радног места. Такви пристају на све уцене олако губећи достојанство и слободу. За сваки пораз нађу оправдање а свако нечовештво глатко оправдају морањем.
Ко то онда може и уме да нас све довољно снажно испровоцира и у нама покрене све успаване креативне снаге кад су кандидати за губитак радног места кадри да ураде све, само не оно на шта их обавезује част и достојанство Отаџбине. Али није моје да судим и будем судија. Напротив, чврсто верујем да ће наша уплашена и дезоријентисана браћа и сестре пронаћи снажан ослонац у покрету „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“ који као неполитичка, невладина и нестраначка организација одговорно преузима улогу кровног удружења којe ће саборно и координирано радити на саједињењу матице и расејања у једно свесрпско национално биће.
И на крају да откријем кога то предлажем за „провокатора“ свеотаџбинске акције за спас и враћање достојанства. Нека то буду они на које су сви заборавили, отписали, маргинизовали и стигматисали. Нека то буду млади људи који су сами постали невидљиви, који никада до сада нису имали своје радно место иако су као и остали чланови друштва завршили занат и факултете. Нека то буду млади са инвалидитетом или сметњама у развоју. Питате се – каква ће они бити покретачка снага тако ометени кад ви целовити то не успевате!? Обећајте ми само једно – да ако покажем да они могу да тада и ви покушате дајући све од себе. За почетак препорода државе и нације довољно! Данас дође спасеније кући овој (Лк. 19, 9).
Извор: Србин.инфо
