Прочитај ми чланак

ДОБРА ВЕСТ се вратила међу Србе

0
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

АУТОР: Зоран Р. Тасић

Предузетник сам од не баш тако давне 1989. године. Те године основао сам предузетничку радњу „ITI-electronics“. Делатност асемблирања персоналних рачунара и израде апликативног софтвера у то време је била готово непозната. Подршке ни од куда а дефетизма и критика на претек.

У то време приватни предузетници још увек су сматрани непријатељима државе и народа. Сећам се и давне 1981. године када сам на факултету поставио контра питање професору који је дословце рекао ово: „колеге кад год видите нашег човека да вози бели мерцедес, знајте да је то народни непријатељ“. Ја сам га питао: „а шта су они који се возе у црним мерцедесима?“ Наравно избацио ме је из амфитеатра и забранио да до краја семестра долазим на предавања. Тај сумњичави и негативистички однос према предузетницима и дијаспори остао је да тиња и до данашњих дана.

Друга важна чињеница је да су предузетници у Србији „вукови самотњаци“. Узрока таквом понашању има много али је један типичан. Предузетнички дух не трпи негативну енергију којом обилују људи који у свему виде препреке а никако шансе. Предузетник у свему види шансу и интуитивно зна да је она ту, на дохват руке, само је прекривена слојем прашине коју треба обрисати па да она заблиста у пуном сјају. На крају крајева предузетнички дух је остао непромењен миленијумима. Шта је то онда предузетник у древној Месопотамији знао па и овај данашњи зна, те га то знање чини изузетним!?

По мом скромном мишљењу предузетници су људи који зналачки користе најсавременија достигнућа свога доба. У деветнаестом веку развој транспортних средстава а у двадесетпрвом експанзија информатичких технологоја типичне су области у оквиру којих су талентовани предузетници препознали пословну шансу. Све после тога је чиста рутина која се да научити и спровести у дело.

Предузетници су проналазачи и иноватори али се ово често схвата буквално. Чињеница је да има предузетника који су и проналазачи и иноватори у изворном смислу речи али огромну већину чине они који вешто „проналазе“ начине како да остваре сопствену пословну идеју и/или „иновирањем“ процеса постижу предност над конкуренцијом. Дакле, пут предузетника не мора нужно водити преко патентног завода. У пракси се око једне пословне идеје најчешће окупљају предузетник, проналазач и по нашки речено – парајлија. Ова тријада или тројство носи у себи космички благосов Онога који је Творац свега видљивог и невидљивог.

Прву двојицу сам описао. Које овај трећи којег сам нашки ословио са „парајлија“? По дефиницији и он је предузетник из једног веома једноставног разлога – па и њега краси умеће препознавања пословних шанси. Три предузетника су довољан и потребан услов да се пословна идеја првог, кроз проналазак/иновацију другог, практично реализује инвестицијом оног трећег. Да ли су се ова три предузетника стекла у само једном, у два или чак три човека, утиче много фактора али важно је уочити да у овом историјском тренутку нама у Србији највише одговара ова последња варијанта. Зашто? Из простог разлога што је на Западу само први онај прави предузетник, други је истраживачко-научни институт, а трећи држава. Нажалост ова комбинација у Србији никада није профункционсала.

Разлога опет има доста али ћу се овде задржати само на неколико који су доминантни. Србског предузетника изморила је и измрцварила пљачкашка транзиција и репризирана лоповска првобитна акумулација капитала оличена кроз тајкунизацију свих привредних ресурса друштва. Научне установе и институти су срозани на складишта разноразне расходоване опреме а, држава не би да троши иностране кредите на развој домаће науке и предузетништва.

То је довољно да се звони на узбуну. Потребно је нешто одмах предузети. Уколико је јасно да тајкуни неће предузетницима оставити да покупе бар мрвице са богате трпезе и да се уштеђени новац може и без банкстера оплодити кроз новостворену вредост предузетничког подухвата, тада иницијатива ”Свеза Србија – дијаспора” за конкретну реализацију пројеката дијаспоре и матице, покретањем појединачних послова кроз модел директне сарадње појединаца из дијаспоре поприма размере вредне пажње свих проактивних друштвених актера. Сарадња са привредницима и незапосленим али способним појединцима из земље, као и са локалним институцијама покренуће отварање нових радних места, а самим тим поспешити локални и регионални развој.

Нећу се бавити „неверним Томама“, ни већ пословично познатим „убацивачима клипова“ у све што им се нађе на путу, већ онима који сопственим примером показују да је Србину све немогуће само онда кад га на акцију не покреће делатна мисао већ страх од губитка радног места. Такви пристају на све уцене олако губећи достојанство и слободу. За сваки пораз нађу оправдање а свако нечовештво глатко оправдају морањем.

Ко то онда може и уме да нас све довољно снажно испровоцира и у нама покрене све успаване креативне снаге кад су кандидати за губитак радног места кадри да ураде све, само не оно на шта их обавезује част и достојанство Отаџбине. Али није моје да судим и будем судија. Напротив, чврсто верујем да ће наша уплашена и дезоријентисана браћа и сестре пронаћи снажан ослонац у покрету „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“ који као неполитичка, невладина и нестраначка организација одговорно преузима улогу кровног удружења којe ће саборно и координирано радити на саједињењу матице и расејања у једно свесрпско национално биће.

И на крају да откријем кога то предлажем за „провокатора“ свеотаџбинске акције за спас и враћање достојанства. Нека то буду они на које су сви заборавили, отписали, маргинизовали и стигматисали. Нека то буду млади људи који су сами постали невидљиви, који никада до сада нису имали своје радно место иако су као и остали чланови друштва завршили занат и факултете. Нека то буду млади са инвалидитетом или сметњама у развоју. Питате се – каква ће они бити покретачка снага тако ометени кад ви целовити то не успевате!? Обећајте ми само једно – да ако покажем да они могу да тада и ви покушате дајући све од себе. За почетак препорода државе и нације довољно! Данас дође спасеније кући овој (Лк. 19, 9).

Извор: Србин.инфо

11 коментара “ДОБРА ВЕСТ се вратила међу Србе

  1. Zoran Lekic каже:

    Затицао сам рачунаре са грађевинским шрафовима на матичној плочи, као и кулере лепљене за процесор синтелон лепком за ципеле…Овде у Србији су сви мајстори за све и свашта…
    Није да је увек моја порука само критиковање, збиља се трудим да у овом друштву нађем и позитивне ствари, но збиља је тешко…
    https://www.youtube.com/watch?v=NB0g9e5qUBs

    1. Да, заиста је многима тешко да виде било шта позитивно јер би то показало колико заправо посматрач не вреди ништа. Ја сам видео да је аутопут могуће направити крампом, лопатом и дрвеним колицима. То данас изгледа нико не види?

    2. Zoran Lekic каже:

      Посматрач као ја нема икакву вредност, просто пре него што ишта погледам у суштини фењером у мраку душе – имам физички поглед затрпан друштвеним говнима као на пример – Затрпане канале за атмосверску воду, приде напуњене депонијама механичког одпада, путеве за које мораш да у колима будеш као бивши Бојан Крижај па да обилазиш слалоломом рупе по путу. Још нисам ни сагледао први рељеф у комплету, а већ ми се показују , уџерице шупе, фавеле грађевине, напуштених објеката, оронулих и не окречених, таман сам протрљао очи, кад следећи поглед су рекламе бивших предузећа са таблама које оксидирају деценијама, а на којима пише „Прогрес“. Људски се умијем и протресем главу онако брррр, па подигнем главу, кад оно кафанчине и Банке на свака 3 метра, бивше студенкиње филозофије и права нове певаљке са гајтаном на гузи све у декору вечерње магле над градом који немилосрдно арчи угаљ…Овако можеш да се умиваш до зоре, али погледи се само нижу један за другим…Опет веома позитиван, вечити оптимиста, појавим се у неку институцију, а шалтерска службеница после испијања кафе и изједања бурека ме пита бахато шта оЧу, док ме чистачица гледа као да сам Адолф Хитлер…
      —>>> Тако избомбардованих очију призорима Хирошиме и Нагасакија, може се рећи да је једино позитивно што још мог љубимца да поведем у нетакнуту природу, напуштену од свих вредних „радника“…ону која је се повратила од људских шимераја…Слушам пој птица, изујем ципеле и станем на траву па тако из мене изађе у земљу прича – „У Цара Тројана козје уши“…

  2. Бобан за царевину Србију каже:

    Када се Србија буде нашла са оне друге стране ропског колонијализма овај текст ће имати неке сврхе, овако то је само списак причица и добрих жеља. Зашто? Па као прво овде да би неко функционисао мора или да потплаћује или да има некога ко га штити. Било појединца или партију. Ако код некога од та два предуслова не постоји ни један, можеш да будеш радан и способан колико хоћеш немаш шансе на успех ама никакве! Када ово буде уређена држава сваки просперитет је могућ, али пошто није заборави посао и успех у њему. Највише што се човек може надати је да има неки мали посао где ће да ради од јутра до сутра и да зарађује тек да његова породица пристојно живи, али у том случају је опет пукао јер ко зна како ће му деца расти кад контрола неће бити у његовим рукама него у рукама прво васпитачица које у све већем броју пропагирају да се дечаци љубе у уста са другим дечацима и сличне огавности.
    Док се ми сами не покајемо и признамо да смо мнооого грешили и док Бога не молимо за опроштај са сузама покајања у очима нема ништа од нас…

    1. А шта ћемо ми који смо се покајали, раскајали и непрестано кајемо, који се сузама умивамо и Бога нашег молимо да нам опрости све грехе које починисмо хотимично и нехотимично, на јави и у мислима? Зашто је Господ знајући да је народ који га прати гладан чекао да то виде прво Апостоли и да га потом питају колико имају новца да купе довољно хлеба за све? Јели Господ тада чинећи чуда, јер је Господу све могуће, показао да новац није пресудан али да је пресудна делатна брига. Јели Господ прво захтевао од народа да се прво покаје и призна да је грешио па ће их нахранити умноживши хлеба и риба толико да је вазда пуних котарица преостало. Није ли Господ казао и показао шта је Његовим следбеницима чинити кад је народ у питању. Ево Брате Србине, дођи и бичуј нас до беле кости и стави на све муке али само ако тако можемо ми бачени на маргине друштва отићи у Рај! Шта ти нудиш осим суза, плача и самртног ропца.

    2. Бобан за царевину Србију каже:

      Шта ја нудим? Ако ти је за утеху нудим ти сазнање да нас има много који смо на мукама. И ми (моја породица) смо на мукама, и нудимо ти наше саосећање позив да имаш веру у Бога, а не да хулиш на њега. Све добро потиче од Бога, а зло од оних који су одступили од Њега. И пали анђели и пали људи само гледају да нас одвуку у пакао, а то је мислено стање душе оних који су презрели Божију доброту. Да ли је Господ морао да нахрани те људе који су били гладни. Ни мајка не даје одојчету сису да једе док оно не заплаче, па ни Господ не чини чуда и не помаже онима који то од њега не траже. Да ли си ти пријатељу по мукама затражио некада од Бога да ти помогне? Да ли си некада псовао мајку? Да ли знаш да сваки пут када опсујеш мајку ти псујеш и Мајку Божију? Има ли смисла да питам за псовање Господа, што је за комунистичке владавине постала псовка за коју се нне да није одговарало,него је било упутно да се изговара. Да ли је то у реду? Да ли те пече савест због тога и других ствари које си урадио у свом животу. Да ли си некада пред другим људима рекао нешто лоше о некоме, а да ниси био сигуран 100% да си у праву, а чак и да си видео да ли је то стварно тако било?
      Немој тако, није лепо. А мислиш ли ти да ја немам за шта да се кајем па причам овако? Још како имам. И кривљи сам од тебе сигуран сам и кајем се због мноштва рђавих ствари дела и речи које сам скривио и зато теби и другима нудим да умножимо наше молитве Господу и да престанемо да кривословимо и наопако радимо, да би Господ имао кога да нахрани у овој пустињи душе где тек понегде неки изданак избија. На крају, али најважније требамо и да се ослободимо злих мисли и да тако престанемо да желимо да комшији цркне крава, него да желимо да му се отели. Добре мисли упућене другима изродиће и добра дела и свима ће нам бити боље.

    3. Ја ти брате нудим да погледаш линк http://dp.do2.rs/fransiza.html а после тога и линк http://xsupport.do2.rs/ и видиш можеш ли ти и твоја породица да израђујете неки од производа из понуде. Друга фаза је контакт са представницима дијаспоре који је на Србин.Инфо у рубрици „Шта чинити“. После тога следи реализација. Радиш за себе и заједницу до које ти је стало и свој си газда. Контакт је на страници http://dp.do2.rs/kontakt.html
      После тога посети http://www.do2.rs/ и послушај себе.

    4. Бобан за царевину Србију каже:

      Ми смо решили. Идемо из Београда у Србију. Негде између 500 и 700 метара надморске висине и правимо храну чисту и здраву првенствено за нас и пријатеље, што претекне продаваћемо негде још не знам све шта ћемо. Хвала на савету и свако добро. У Господа не губите веру јер Црква смо сви ми а не само владике и свештеници, међ којима има још увек добрих људи и верника. Чинимо добро и добру се надајмо. Хвала и не замерите.

    5. Остави ми твој контакт на [email protected] Кад кренеш са сађењем послаћу ти зеолит и упутства како се користи у производњи здраве хране. Послаћу ти и један елаборат да се по њему позиционираш као произвођач здраве хране вишег степена обраде када се и више заради. Свако добро од Господа.

    6. Бобан за царевину Србију каже:

      Зеолит користимо стално. И хомозел пијемо и зеолитом перемо тј намачемо воће и поврће, а планирао сам да га стављам и у (око) корена воћака јер смо размишљали да сушимо воће, пакујемо и ако се буде могло понешто и да извозимо… Видећемо.
      Хвала јавићу се и вама све најбоље од Господа.

    7. Стефан Милутин каже:

      Комуњаре и даље владају Србијом. Доказ, ако желиш бити предузетник мораш бити на високој функцији у некој партији или бити члан партије и „помагати“ је финансијски (плаћати рекет)! У супротном заборави на бизнис, пропао си и имаш среће ако после те авантуре останеш и са онолико капитала кад си започео бизнис!!!

Коментари су затворени.