Прочитај ми чланак

ДА ЛИ ЈЕ КРАЉ МИЛАН био Румун?

0

Истине, заблуде и трачеви о пореклу првог краља модерне Србије. Годинама после Мајског преврата 1903. говорило се: Убијени Александар Обреновић био је несрпског порекла.

j

Још за живота Милана и Александра по Србији се причало да нису Срби

Истине, заблуде и трачеви о пореклу првог краља модерне Србије. Годинама после Мајског преврата 1903. говорило се: Убијени Александар Обреновић био је несрпског порекла.

Мајским превратом 1903. године у Србији су окончане борбе између две династије, али и између обреновићевске монархије и радикалске демократије. Једна од сенки тог догађаја, у историографији сликана разним тоновима, свакако је био начин ликвидације краља Александра и краљице Драге.

Завереници, како идејни творци, тако и извршиоци атентата, у времену које је следило, изналазили су разноразне аргументе како би објаснили да је ликвидација краљевског пара била једини могући излаз. Новине из тог периода биле су пуне текстова о последњем Обреновићу. До танчина су описиване његове мане и непристојни манири и простачки језик. С пуно страсти се писало како је у наступима беса губио контролу и како су „из његових уста излетале тада псовке и непристојни изрази као лава из живог вулкана“. У таквом стању он није пазио ни како се изражава о појединим министрима, посебно о онима с којима се разишао. Јована Ристића назвао је тако „изветрелим државником“, Стојана Рибарца „буџаклијом“, Бели-Марковића, свог бившег намесника – „старом дркелом“.

Био је спреман да увреди и строго казни најближе сараднике, али исто тако је те исте људе знао посебно да награди. У сваком случају нико није био сигуран у исход сусрета са краљем.

Противници краља Александра Обреновића посебно су покушали да докажу да он заправо није био Србин. По њиховој тврдњи, његова мајка, краљица Наталија, била је Рускиња, а отац, краљ Милан – Румун! У тим тврдњама предњачили су радикали Јаша Томић и Стојан Протић, али за њима нису заостајали ни завереници. Њима, завереницима, који ће се доцније окупити око организације „Црна рука“, ове тврдње биле су, поред осталог, и алиби за атентат.

– По свој прилици, „црнорукцима“ је ово требало, да би, и на тај начин, доказали да су они, као млади завереници, добро учинили што су Србију ослободили једног туђина, једне династије од које је српски народ пропиштао – писао је Васа Казамировић.

ПРИЧА о несрпском пореклу последњег династа из лозе Обреновића почела је много пре Мајског преврата. Почетком октобра 1899. године у једном париском листу објављен је текст у коме се опширно наводе детаљи о пореклу бившег краља Милана Обреновића. По наводима француског новинара први краљ модерне српске државе Милан био је син Марије Катарџи, ћерке румунског мајора, и извесног Румуна по имену Разнован. По овим тврдњама Милан се рађа у време када Марија Катарџи већ годинама није „живела са својим законитим мужем – Јевремом Обреновићем…“.

Дванаест година касније „Пијемонт“, гласило „Црне руке“, пренеће готово све наводе из овог текста, уз циничне редакцијске коментаре, попут оне како је краљ Милан, када је као дечак доведен у Београд, „по ваздан, по дворској башти забављао се секући по половини живе жабе, без сумње сабљом која га је доцније требала прославити на бојном пољу Сливнице“.

Много раније од „црнорукаца“ о томе ко је заправо био краљ Милан Обреновић писао је и један од најугледнијих радикалских вођа Стојан Протић. Он је, годину дана после преврата, објавио серију од пет текстова у „Самоуправи“, под насловом „Кузићима и Разновановићима“, по кнезу Кузи, који је ујединио Влашку и Молдавију, и Румуну Разновану, дакле Милановом оцу.

У првом наставку, Протић пише: „Природа и неонакажена историја знају за три Обреновића владаоца… али да Србија, благодарећи краљевски намесницима Блазнавцу Миливоју и по мало Јовану Ристићу зна – за пет Обреновића…“

k

* Артемиза Христић, љубавница краља Милана / Елена Марија Катарџи, мајка краља Милана / Ђорђе Христић се потписивао и као Обреновић

У овим текстовима Протић малчице демантује француски лист и гласило „Црне руке“ „Пијемонт“. Он пише да мајка краља Милана није била супруга Јеврема Обреновића, већ венчана жена сина Јеврема Обреновића, Милоша, капетана румунске војске. Даље, аутор серије о династичком замешатељству у „Самоуправи“ наводи да је „Милош Обреновић живео распојасано и због неплаћених дугова допадао и тамнице у оковима, а уза све то био и ноторно болестан човек од кога нема и не може бити здрава порода“.

– Марија Катарџи била је жена код мужа без мужа. Упознала се с Разнованом кад јој је муж био у затвору… била је милосница кнеза Кузе, то је забележила већ и историја, јер је ту код њега и нађена кад су кнезу Кузи изнудили оставку на престо… Постало је тако и родило се једно дете, које је послато у Париз на науке, и ту у школске књиге уписано као Емил Разнован – записано је тада.

Шта се заправо дешавало тих година у малој Србији, још непризнатој држави и откуд сва та нагађања о пореклу Милана. Непосредно после убиства кнеза Михаила привремено намесништво сазвало је Велику народну скупштину како би се изабрао нови владар. Њихова намера је била да кнежевски престо преузме Александар Карађорђевић. Тада на сцену ступа Миливоје Петровић Блазнавац, министар војни, и уз помоћ војске из београдског гарнизона у игру убацује свог кандидата.

У Паризу проналази Емила Разнована, односно Милана Обреновића и „оглашава га за кнеза Србије“. Да би се доказало да је Емил Разнован заправо Милан Обреновић и да се о њему старао кнез Михаило, а не кнез Куза, писао је Протић у споменутој серији текстова, „оцепљен је лист школске књиге и нов прилепљен…“

Мотив чувеног Блазнавца за овај потез је сродство његове жене, Катарине Констатиновић, сестре од тетке краља Милана. Тако је нови владар стигао у Београд 11. јуна 1868. А до његовог пунолетства Србијом ће, готово деспотски владати, наречени Миливоје Петровић Блазнавац.

МЕЂУТИМ, то није био крај приче о краљу Милану Обреновићу. Од самог преврата 1903. по Србији почиње да кола прича о још једном Обреновићу. И њен зачетак креће из европске кухиње. У септембру те године у једном бечком листу појављује се текст о Ђорђу Христићу као последњем Обреновићу и легалном претенденту на српски престо. По овој верзији реч је о детету зачетом „у љубавној вези“ Артемизе, супруге Милана Ф. Христића и краља Милана.

Фотографије Ђорђа Христића, у облику разгледнице, слате из Румуније, у једном тренутку преплавиле су Србију. На полеђини је писало: „Ово је прави и једини наследник српског престола“.

Стојан Протић, у већ цитираним текстовима, дотакао се и ове ујдурме обраћајући се круговима који се нису мирили са одласком Обреновића са престола:

– Заборавили су бедници да људи знају, и да се то данас крити не може, да ни Милан и Александар нису Обреновићи, а камоли да је и да може бити то Артемизин син, чак и кад би се могло узети да је Ђорђу отац покојни краљ Милан, а не Милан Ф. Христић. У том случају он би био само једно ванбрачно дете као и претпостављени му отац – написао је Протић.

Ваља овде рећи да је Милан Филип Христић био секретар кнеза Милоша, министар у више влада, посланик Србије у Цариграду, Бечу и Лондону и први гувернер Народне банке Краљевине Србије.

НАРУЧЕНИ ХВАЛОСПЕВИ О ОБРЕНОВИЋИМА

* На Протићеву серију текстова о правом оцу краља Милана Обреновића реаговао је бивши председник владе др Владан Ђорђевић. Он је тврдио да је кнез Михаило, за време боравка у Паризу, 1876. године, представио малог Милана брату руског цара, великом кнезу Константину, као свог наследника.

* Иначе, кум на крштењу будућег краља Милана био је нико други до књаз Милош Обреновић. Наводно је том приликом рекао: „Имао сам премила брата Милана; имао сам узданицу сина Милана; ево ми Бог даде унука Обреновића: име му је Милан. Он ће књазу бити унук, и син и брат“. По неким записима Велики Милош је окупљеном народу испред цркве делио златнике.

* Све ове приче, о несрпском пореклу његовог оца, долазиле су и до краља Александра Обреновића. Да би им стао на пут, почетком 1900. године ангажовао је новинара, Миливоја Ј. Клајна, Јеврејина, који ће доцније, када буде прешао у православље, узети презиме Маленић, да напише популарну причу о његовој породици с посебним освртом на деду, Милоша Јеврема Обреновића.

* Ова књига, боље рећи брошура, под насловом „Један Обреновић“ штампана је те исте године у Краљевској српској државној штампарији, и била је хвалоспев Александру и Обреновићима.

117 коментара “ДА ЛИ ЈЕ КРАЉ МИЛАН био Румун?

  1. Askurđel каже:

    Nakon ubistva kneza Mihaila prekinula se loza Miloša Velikog pa je nađeno rešenje da se na presto dovede sin od Kodžinog brata Jevrema – Miloš. Taj Miloš je oženio Mariju Katardži Rumunku koja mu je dovela pastorka – Milana. Miloš je vladao vrlo kratko jer je bio slabog zdravlja i ubrzo umro. Nalsedio ga je dakle pastorak – Milan. Prema tome istorijska je činjenica da kralj Milan nije bio niti Srbin niti Obrenović. Ali mu se ne mogu osporiti zasluge za srpski narod. Uspešno je vodio rat protiv turaka 1876. do 1878.godine. Pobedom u tom ratu Srbija se proširila za četiri okruga i skoro dvostruko uvećala svoju teritoriju.
    Jedina mu je greška što je srljao u rat protiv Bugrske 1885.godine i bio poražen na Slivnici, zbog čega je morao da abdicira sa prestola i da beži u Austriju *). Kasnije se vratio u Srbiju i bio postavljen za ministra vojnog, i dosta učinio na jačanju srpske vojske.
    *)Činjenica da je posle poraza morao da abdicira govori o tome da je Srbija tada ipak bila uređena država.
    A skoro čitav vek kasnije , devedesetih godina crveno crna bulumenta na vlasti je pokrenula četiri rata i sva četiri izgubila. Iz tih ratova Srbija je izašla kao najveći gubitnik, a njima ni dlaka nije falila sa glave. Naprotiv oni se ponovo dočepaše vlasti pa i dalje guraju Srbiju u sve veću provaliju.

    1. Kodza Milos каже:

      Опрости, како му је Марија Катарџи довела пасторка Милана када су се они разишли непосредно по милановом рођењу? То каже перо свих наших историчара, можда ти имаш неке друге изворе. А друго, по ком то извору је Милан срљао у рат против Бугарске? У свим историсјким изворима 19.века неминовно стоји да тај рат није био последица његовог “срљања“’већ прављења Велике Бугарске од стране Русије са циљем припајања српских територија Бугарској. Милан је кренуо на Бугаре пошто је истрошио све дипломатске опције. Да ли је требао да јурне на Русију или да поклони територије Бугарима? Тај кратки рат је свакако иако војно изгубљен остварио свој циљ јер је зауставио пројекат стварања Велике Бугарске па је посредством великих сила мапа Србије остала непромењена, ако се не варам.

    2. Markos каже:

      Sanstefanski mir, gde je Bugarska prosirena za Pomoravlje i Makedoniju je ponisten Berlinskim kongresom 1878-me, a rat Srbije i Bugarske je bio 1885-te tako da ta dva dogadjaja nemaju mnogo veze s vezom.

    3. Kodza Milos каже:

      Каже ко, ти? Та одлука Берлинског конгреса је управо гарантовала да Бугари неће имати више аспирација ка стварању Велике Бугарске територијалним ширењем у било ком правцу што је Пловдивским превратом нарушено па је то био директан повод за рат.
      П.С.
      У српском језику се каже или “немају много везе“, што значи да је повезаност у најбољем случају делимична или “немају везе с’ везом“ што значи да је повезаност никаква. Чисто да бих знао колико грешим.

    4. Markos каже:

      Plovdiv bate nije u Srbiji nego se zna gde je, pa Srbija nema nikakav razlog da ratuje za Plovdiv, niti tamo ima niti je nekad imala bilo kakav interes.

      Povod za rat je naravno drugo nesto, sto je svakom jasno ko malo zna istoriju i logiku.
      U to vreme kad je Kralj Milan posao u taj rat, on je bio pod velikim uticajem Austrougarske.
      Osim toga, novostvorena Srpska drzava koja je prosirena u ranijem ratu zeli i dalje da se siri, da oslobadja ostale Srbe i druge Slovene.
      E sad, posto Austrija zauzima Bosnu i Hercegovinu, a s druge strane je Turska prejaka da Srbija s njom ratuje sama, Austrijanci nude Srbiji drugu varijantu, da napadne Bugarsku i da se prosiri na prostoru Vidin-Pernik-Sofija.

      Ako vidimo izvestaje iz vremena rata vidi se da je vojska iznenadjena sto se napada Bugarska, mislili su da treba da se napadne Turska, i stoga sledi losiji moral i neuspeh u ratu.
      Da iza ovoga stoji Austrija, najbolji je dokaz to sto kad Bugarska prelazi u kontraofanzivu i zauzima Pirot Austrija preti Bugarskoj ratom i potpisuje se mir i nikom nista.

      Dakle Srbija koja je zemlja u ekspanziji i siri se ima zatvoren put i na jug i na zapad i na sever i jedino gde se mislilo da moze da se napravi uspeh u tom trenutku je napad na Bugarsku.

    5. Askurđel каже:

      Српско-бугарски рат је био рат који је 14. новембра 1885. године Србија објавила Бугарској, а чији је непосредни повод било уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије , које је извршено кршењем одлука Берлинског конгреса. Сматрајући да је то пореметило равнотежу на Балкану, краљ Милан је вршио притисак на бугарску дипломатију, а када му то није уродило плодом одлучио је да целу ствар реши ратом.

    6. grebak grebić каже:

      И решио је све својим и српским поразом. Аферим Аскурђеле! Када бих лупетао као Коџа и Коџићи ја бих рекао да је он то чинио намерно да што више погине Срба и спречи даљу експанзију Срба. Као што видиш све се може видети из два аспекта, али увек остаје један излаз : ЧИЊЕНИЦА. Овде је чињеница да је он водио један глупи рат за који Србија није била спремна ни способна.

    7. Kodza Milos каже:

      Са те википедије са које је Аскурђел копи-пејстовао текст, можеш да прибавиш и податак о 746 мртвих Срба у том рату док само у Првом светском рату под твојим Шиптарима говоримо о милионима. Толико о намерама да погине што више Срба и да се спречи експанзија Србије. Но ти си ме опет матирао великим словима и оштрим речима а нарочито прескакањем терапија.

    8. grebak grebić каже:

      Па нису ваљда Срби проузроковали милионе мртвих? Шта су онда радили твоји ментори? Полудео си од беса па не знаш ни шта пишеш. И нисте ви побили само Србе већ 17 милиона Руса па онда осталих недужних народа. Ја стварно незнам да ли ти имаш мозга колико и мушица. На овом свету ти баш ништа није јасно сем да су Карађорђевићи криви за све па вероватно и за Индијанце. Иди молим те у Л. Л чекају те. Не трабуњај више глупости на овом порталу!

    9. Kodza Milos каже:

      Јесте Грепко, Карађорђевићи алиас Клименти у муслиманској верзији Кељмендији ни за шта криви нису. За тебе нису ни Тачи, ни Харадинај ни Муслиу. Ајд сиктер у Драч, можда ти морска со спере те арбанашке неурозе.

    10. Kodza Milos каже:

      Признајем да мало знаш историју али то није довољно за ингениозне коментаре. Велике државе “бате“ се не бране у престоници па ни у држави него ван земље. Кад ти непријатељ уђе у земљу, ти си већ пуко ко тиква. Историју и не мораш да знаш, погле велике државе Енглезе, Амере и Русе данас где војују. Пловдивским превратом, Бугари су порушили одредбе Берлинског конгреса чиме су ујединили Кнежевину Бугарску са Источном Румелијом и да су пуштени то да ураде, следећа би вероватно била Стара Србија. Друго, сам кажеш да је сукоб окончан интервенцијом Аустро-угарске. А зашто? Што би Аустро-угарска подржала српско ширење на исток и како би бранила те територије на дуже време од Русије пре свега а онда и осталих потписница Берлинског уговора? Сем свега тога, зар не би Велика Српска држава имала и много веће шансе да упадне у Босну и коначно је поврати? Окупатор српске земље хтео да увећава Српску државу? Уф што Америка сад неће да нас увећава, но нас константно смањује. Па немој тако молим те, зваће те за докторску тезу.
      Такође, било би интересантно да напишеш који су ти извори за ове дијаманте.
      И википедију на крају ниси прочитао до краја јер је и Русија интервенисала да се рат заврши бојећи се српске контра-офанзиве на Бугарску.
      Немој погрешно да ме схватиш, јер не одговарам на овакве блиставости због истраживача википедијске самоуверености попут тебе но због осталих читалаца. Ипак би требало да узмеш и неку књигу у шаке пре него кренеш да се расипаш онлајн бисерима. Поздрав и одјава.

    11. Владица каже:

      Тако су и Мрњавчевићи поступили напали турке ван Србије,а нису чекали ко цар Лаза да му дођу у земљу.Е сад што су их изненадили неспремне,то је друга ствар.Браћа Мрњавчевићи су истински хероји.

    12. Kodza Milos каже:

      Мислим да су контрадикторни извори око подручја где се одиграла Маричка битка у погледу ингеренција над територијом. То је сигурно био део Душановог царства а да ли је у том моменту 1371.био под влашћу неког од српских велможа, нисам сигуран. Поента је свакако добра, битка је заподенута далеко од срца тадашњег Српског царства.

    13. Владица каже:

      По турском историчару Мехмед Нешри ..1520)битка се догодила у близини Једрена.Напали су Србе ноћу и тај фактор изненађења је био пресудан за исход битке.
      Енглески писац Џорџ Норич је рекао „Била је то несрећа не само за Србе већ и за Византију,па и за цело хришћанство“

    14. Kodza Milos каже:

      Нисам мислио на локацију, она се зна, већ на то коме је припадала у том моменту.

    15. Kodza Milos каже:

      Каже ко, ти? Одлука Берлинског конгреса се односила на равнотежу сила на Западном Балкану управо да би спречила стварање Велике Бугарске па је ширење бугарске територије у било ком правцу рушило ту одлуку тако да су та два догађаја само директно повезана.
      П.С.
      У српском језику се каже или “нема много везе“ што значи да је повезаност у најбољем случају делимична или “нема везе с’ везом“ што значи да је повезаност никаква. Чисто да знам колико грешим.

    16. grebak grebić каже:

      А БРЕ ГЛАВОСЕЧО па ти волиш да држиш и часове из СРПСКАТА ЈЕЗИКАТА Да можда не предајеш МОНГОЛСКИ?
      Много ти лоше иде историја. Морао си учити тај предмет на неки други начин јер су ти аспекти са којих „грмиш“ веома скучени. Историја је гора од паукове мреже и немогуће је закључивати само са једног јединог аспекта. То је много компликован предмет кроз који се провлаче многе танке нити свих других наука. Најбољи ти је доказ несрећни професор Јанковић који се усудио да кроз археолошка открића (ко га је терао да копа по старинама) доказује одређене историјске заблуде и тако буде истеран са катедре јер се дрзнуо да „такне“ у „аксиомску германску историју о Словенима“. Добро признати Византолог Радић одлично пролази на катедри јер фантастично трује студенте својим историјским знањем, извињавам се – НЕЗНАЊЕМ. Сви се позивате (комунисти и германолози) на руску подршку Бугарске у једном историјском моменту. Џабе вам је то јер је однос 1: 1 000 000 у корист руске подршке Србима.

    17. Kodza Milos каже:

      Грепко, ја не сумњам у твоје добре намере али ти имаш велики проблем да те своје намере сложиш у форму разумног изражавања, док су разумни поступци за тебе исто што за Мусолинија смирен говор. Немаш појма колико ми је криво кад те још додатно напујдам.

    18. grebak grebić каже:

      Штета што немаш разума да макар нешто схватиш од заблиндираности, незнања и мржње. Веома незгодне особине.

    19. Kodza Milos каже:

      Грепко, јел су ти ови на слици подстанари или подстанари твојих подстанара?

    20. grebak grebić каже:

      Резони су ти ПАЧИЈИ. Зар се поразом зауставља нечије освајање? Хајде да и ми ударимо на Хрвате па да их зауставимо у освајању свега што је српско или можда још боље на Амере што би нам повратило Космет! Хајде Коџа упиши неку школу, било коју јер су ти резони на нивоу првошколца. Пола измишљаш, а пола ти је од деде и бабе.

    21. Kodza Milos каже:

      Твоји Шиптари су у Срба поразе наметнули као победе па се и Први и Други светски рат данас славе као победе а били су крај Српске државе и најбољег дела Српске нације. Ми данас живимо те последице. Рат у ком је погинуло неколико стотина Срба и где је сваки избројан понаособ, је макар и војно изгубљен, победа уколико је остварен циљ тог рата. А циљ је остварен јер су мапе Србије остале непромењене. А ти си непромењени блесометар за Гиниса.

    22. grebak grebić каже:

      Да си бандоглав јеси и нема ти равног. Упоран си да је неко Шиптар па Шиптар. Па добро нека ти буде. ТИ СИ ШВАБА. Дакле бољи су и Шиптари него историјски геноцидаши. Ваљда си сагласан са тим и СМИРИ СЕ ВИШЕ! Петар је створио за 9 година: Пропалу Србију са милионима дуга у Србију са златном подлогом и суфицитом од 9 милиона и уз то проширио Србију на рачун Турака, Албанаца и Бугара што ти главосечо ниси успео за 70 година. Први пут створио државу са скоро свим Србима у њој што више никада неће бити. То је највећа српска династија па сви ви анти-Карађорђевићи можете да пуцате од једа. ТАКО ЈЕ ТО БИЛО, а ви сада уживајте у МИНИ-СРБИЈИ коју су вам створили Швабе (Хитлер и Амброз)

    23. Kodza Milos каже:

      Грепко, држиш говоре ко наш премијер. Па немој тако, неко ће помислити да сте обојица Шиптари. Петар је само у твом глатком мозгу створио то о чему причаш, у реалности он је за 9 година избрисао Србију са мапа света а прва велика инфлација у Србији се појављује у Југославији Карађорђевића. А Србију су Карађорђевићи проширили исто колико и Бил Клинтон – само што Србије под њима није било. Ајде по лекове и немој да печеш тродон на кашику.

    24. Владица каже:

      Професоре,а како да сазнамо за историју пре Немањића…..ко смо били пре,које смо краљеве имали и територије?У којој књизи би мого да прочитам о томе?хвала.

    25. Kodza Milos каже:

      Тешко. Те књиге су просто повучене. Пре ће их нађеш у библиотеци Оксфорда него у Србији. Једино што сам успео да нађем на интернету су Делови историје Срба од М.С.Милојевића. То је врхунски историјски рад, требао би да га прочита сваки Србин.

    26. grebak grebić каже:

      АУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ? Па ти немаш резона колико ни кокош! Зар најстаријег историчара из те области узимаш као најбољег? Па ти не знаш ни шта је НАДГРАДЊА! Од великог Милојевића, пре век и по, до данас ми имамо О хо! хо! историчара далеко већих и познатијих. Препоручујем ти: Лазића, Олгу Пјановић, Деретића, Јанковића…..Боже нас спаси од твог незнања мој Коџовићу. Поздрав од твог Шиптара и ако сам за тебе СРБЕНДА!

    27. grebak grebić каже:

      Зар си толико глуп да ни те податке ниси могао да пронађеш. Па то и врапци знају. Са чим би водио ратове да није имао то? Читај банкарску историју Србије па види када се наш динар примао и мењао у свим земљама Европе.Немогуће си бандоглав!

  2. Nikolaus каже:

    А како су Французи знали чији је биолошки син краљ Милан, гледали кроз прозор од спаваће собе док су се његова мајка и тај Рознован теслачили, шта…? Ово је једнако пррдење у свећу као и онај штос Живојина Балугџића о копиланском пореклу кнеза Павла Карађорђевића. Како светина може да зна те ствари, и још поготово у XIX-ом/ раном ХХ-ом веку кад Европа није знала две унакрст о генетици?

    1. слободан јарчевић каже:

      Један учесник у расправи ми се нешто руга. Не љутим се – то је његов проблем. Написао сам књигу „Бивши Срби Румуни и Молдавци“ и само ћу навести једну чињеницу за ту тврдњу. Има је у свакој енциклопоедији. А то је – први текстови на румунском језику су из 16. столећа. Пре тога су били само на српском. Нека ми овај што се не слаже са мном објасни зашто није било текстова на румнуском пре 16. столећа и зашто су Румуни и Молдавци покрштени на српском језику.

    2. Аца Тодоровић каже:

      Немој те се само нервирати. У Србији је дошло оно време које су предвидели Тарабићи, за које су рекли „Појавиће се људи, који ће мислити да све знају, а ништа неће знати, јер је Божије знање велико“ .
      Нажалост у Србији, има највише оних који и не желе да знају истину.
      Хвала Вама, што се трудите да нам предочите истину, јер истина је наше највеће оружје са којим се можемо борити против глобалиста, који желе да униште Србију и србски народ.

    3. grebak grebić каже:

      Види се да ниси Јарчевић већ аналфабета која не зна да у то време није Румунија ни постојала. Нађи школски уџбеник (ако си толико писмен) па научи када је створена Румунија.

    4. слободан јарчевић каже:

      Gospodine, nisam govorio o drzavama u 16. stolecu, nego o rumunskom narodu, u cijim crkvama nije bilo knjiga na rumunskom jeziku, niti u drzavnim kancelarijama, bez obzira cija je vlast bila u danasnjoj Rumuniji. Cak su i rumunske crkve imale staresinu u Sremskim Karlovcima. Tek krajem 19. stoleca Austrija donosi naredbu da se osnuje rumunska pravoslavna crkva, a tri provincije su ostale sa srpskom upravom u crkvama, itd, itd.

    5. Markos каже:

      Kolko sam ja citao da ne ulazimo u crkve jer u skoro svakoj crkvi je tad koriscen isti jezik kako su ga krstili staroslovenski.

      Turci su ovde vladali 400 i nesto godina, da bi vladali tolko dugo morali su da znaju ko su im podanici, tako da u te podatke ne treba da sumnjamo.
      Oni su dakle hriscane podelili u narode, sto se na Turskom kaze Rum milet, i ima milet Srpski,Bugarski,ima i Arumunski.
      Znaci sigurno je da Rumunski narod postoji i da je i tad postojao.

      Ako uzmemo svedocanstva nasa, Grcka, Bugarska od pre 100-150 godina svuda gde se pominju borbe u Makedoniji i nadje se neki Vlah uvek stoji da je taj Vlah, pa V.Trbic kaze Vlaska mahala Krusevo gde je izbio Ilindenski ustanak, pa ima Mitre Vlah Bugarski vojvoda, pa Pitu Guli Vlah, pa jos jedno 100 takvih i uvek se kaze da je Vlah da bi se napravila razlika izmedju njega i obicnog Srbina ili Bugarina cetnika.

      Dakle jasna je uvek razlika cak i u Makedoniji gde nije nikad bila Rumunska drzava, a gde nece da bude razlika u Rumuniji gde postoji vlast drzava obrazovni naucni i svi zivi sistemi.

    6. Kodza Milos каже:

      Он није господин већ белокошуљаш са дугачким картоном. 442 до Београда.

    7. grebak grebić каже:

      Главосечо, пусти културне људе да разговарају културом и ЗНАЊЕМ, а ти се провуци кроз ограду код Лазе да не примете да си побегао и када проучиш сву Википедију јави се у гимназију за даље школовање кроз неку другу енциклопедију. Много незнања и глупости бљујеш и трујеш на овом порталу. Међутим теби неће помоћи ни дошколовавање јер си тврдоглаво острашћен и неурачунљив. У теби су „сложени“ шиптарско незнање, тврдоглаво германско убеђење (или набеђење) и википедијска купусарија.
      Срби су ипак интелигентнији од тебе.

    8. Kodza Milos каже:

      Много ми је жао што сам те разјарио. Кад си тако напујдан, подсећаш на нашег премијера.

    9. grebak grebić каже:

      Господине, дали си Србин када пишеш латиницом? НЕ! Чак и у 16. веку су Срби писали својим писмом! Ако си тај за кога се представљаш, онда је жалосно како пишеш. Ја вам опет понављам да у 16. веку није постојала ни румунска држава ни румунски језик. Ако тврдите да јесте, реците ми у којој то ондашњој држави које су биле на данашњој територији Румуније говорише језиком који се називаше РУМУНСКИ, а говораше га, рецимо, у Влашкој. Хвала!

Коментари су затворени.