Прочитај ми чланак

ПРЕДРАГ ЕЈДУС: И диктатура има разних, Титова је била демократска

0

"У време Броза се за културу издвајало много више него данас, а Београд је заиста био центар многих међународних дешавања. За Русе, Пољаке, Румуне - били смо Америка. Сада су неки од њих у ЕУ, а ми далеко иза њих", рекао је чувени глумац у интервјуу за Вечерње новости.

y

„У време Броза се за културу издвајало много више него данас, а Београд је заиста био центар многих међународних дешавања. За Русе, Пољаке, Румуне – били смо Америка. Сада су неки од њих у ЕУ, а ми далеко иза њих“, рекао је чувени глумац у интервјуу за Вечерње новости.

Првак драме Народног позоришта, шездесетдеветогодишњи Предраг Ејдус формално је пензионер, а неформално рекордер; ових дана у свој репертоар уписаће још један наслов, што ће значити да тренутно игра у седамнаест различитих представа – у матичној кући, Југословенском и Београдском драмском позоришту, Мадленијануму и неким другим мањим сценама.

„То је око хиљаду и по страница текста“, рекао је Ејдус у интервјуу за Вечерње новости.

„Никада нисам изашао на сцену, без обзира на то колико дуго играм неки комад, а да се нисам посветио обнови улоге тог дана“, рекао је глумац. „Нисам од оних ‘фах идиота’ који могу да текст изрецитују у сваком моменту, за мене је то понекад и вишедневна припрема јер се праве и паузе између играња.“

Следеће године овај велики уметник обележиће и четврт века како бриљира у улози Кир Јање у истоименој представи, а ускоро ће у „Хору бечких дечака“ у театру Карт бланш заиграти гастарбајтера који се у позним годинама одлучио да хлеб потражи у иностранству.

Ејдус објашњава да је лик инспирисан свима који су у транзицији остали без посла, а посебно старима којима је једнако неопходно да оду негде где могу да зараде, иако су млади увек важнији.

„Раде на ‘црно’ и ‘полуцрно’ не би ли издржавали то мало фамилије; као и цела радничка класа које више и нема, живе у неоробовласничком систему.“

У Бечу је, наводи Ејдус, готово сто хиљада Срба најразличитијих профила – образованих, необразованих, пристигли у потрази за бољим животом – а наших људи изван земље има готово пет милиона.

„То је још једна Србија изван њених граница“, каже познати глумац и додаје да иако су се сви добро снашли, нико се није навикао на тамошњи начин живота, те да се зато радује повратку многих који хрле назад у Србију, иако су им тамо остала деца.

На питање да ли се осећа као Југословен, одговара да се увек тако изјашњавао и после распада земље, мада није острашћени југоносталгичар и сматра да од југословенских вредности ништа није остало.

„Кажу, била је дикатура. Па и њих има разних“, каже Ејдус о Југославији. „Нисмо за поређење са једном Либијом или Ираком. Ми смо сигурно били једна од најдемократскијих земаља источног света.“

У време Броза се за културу издвајало много више него данас, а Београд је заиста био центар многих међународних дешавања.

„За Русе, Пољаке, Румуне – били смо Америка. Сада су неки од њих у ЕУ, а ми далеко иза њих…“

Када се повуче паралела између Југославије и Кубе, у којој се ових дана многи њени грађани с поштовањем и жаљењем опраштају од Кастра, лако је уочити заједничке принципе бесплатног школства, здравства и једне врсте популистичке диктатуре која је имала велики број противника у емиграцији. Ејдус сматра да је револуција којом је срушен режим Фулгенсија Батисте довела до великих побољшања.

„Кастро и Че постали су симболи отпора америчком империјализму, па и разним олигархијама у тим земљама. У народу ће он сигурно дуго живети као идеал слободе и храбар човек, са визијом.“

Ипак, није сигуран да ће Куба и наставити истим путем – посетили су је папа и Обама, почео је да улази страни капитал…

„Све ми то личи на неко отопљавање, али и Куба ће доживети неку транзицију. Само да не буде као наша, јер то је тунел у коме знате почетак, али не знате крај.“

А када се осврнемо на политичку биполарност света са пробуђеном Русијом на једној страни и Америком на челу, уз Брегзит и неизвесну мигрантску кризу, Ејудс сматра да је неминовно да ће доћи до великих промена.

„Све говори да имамо један невероватно турбулентан период пред нама.“

4 коментара “ПРЕДРАГ ЕЈДУС: И диктатура има разних, Титова је била демократска

  1. SVE NA GOMILU каже:

    Ima da ga ispljuju svi VELIKOSJERBI
    kao i uvek kad im neko kaze istinu u ochi

  2. Косовац каже:

    Предраг Ејдус,
    Остарио си а памет добио ниси. Видиш ваљда да те сви у Србији цене, као глумца (глупчо), симпатичан си и знаш да радиш свој посао. Популаран си. Зашто се јавно хваташ за сатанске комунисте сада при крају каријере, то само ти знаш, хонорар не може да буде велик. Па потписујеш неке листе 100 мрзитеља Срба. Сутра ћеш да тражиш да те Срби воле.
    Можда си се продао за вечеру, али није ти то требало.

  3. grebak grebić каже:

    Господине Ејдус, волимо вас као глумца и честитамо вам на ангажованости у уметности. Нажалост и код Вас долази до изражаја правило да меморија не „путује“ заједно са резоновањем тј „бистрином“. Збуњујете нас и са меморијом, али Вам опраштамо јер је трошите много на сијасет текстова. Укратко: политичка меморија вам је слаба, статистика – никаква, резони слаби. Дакле, бубање текстова и глумачки таленат треба и даље да вам остану главна окупација. Рећи да је Шваба Амброз био демократски диктатор је или малициозно или тотално незнање. Поклати све високе интелектуалце по Србији и ако највећи део њих није имао никакве везе са нацизмом или четништвом је -монструозни злочин. Послати своје саборце у казамате се може опростити једном диктатору, али те своје другове мучити на најбруталнији начин који историја познаје може само монструм. Докопати се власти преварама какве није употребио ни један диктатор у свету није херојство већ подлост (преварио Чеерчила, затим Стаљина, српске комуњаре и што је најгоре цео један народ).
    Што се тиче науке ту сте чист аналфабета. Отиђите у Завод за статистику и тражите службене листове Југославије из 60-их и 70-их година па у њима тражите колико се издвајало за науку, а колико за трошкове путовања Јосипа. Да вам помогнем: Издвајање за науку је било мање од трошкова одржавања Бриона. Зар Вам је то био неки бџует?

  4. Маринко каже:

    Титоизам је можда био демократски за јевреје, па и за овог господина глумца, јер су се они као творци комунизма питали за све и непосредно одлучивали о свему у скоро сваком комунистичком систему. За нас Србе, Титоитам је представљао механизам уништавања историјске и националне свести и у таквој ,,демократији“ је било де факто забрањено да се изјашњаваш као србин јер би одмах добијао етикету Четника који су систематски били сатанизовани.
    И данас је на снази слична доктрина, све што је србско се и даље потискује или уништава а на власти су потврђени србомрзци који осим слепачке послуштности својим газдама немају других квалитета.
    Кад се у Влади Србије као министар појави бар један потомак Четника који се не стиди свога порекла, тек тад можемо да претпоставимо да је Титоизам у Србији почео да јењава.

Коментари су затворени.