Прочитај ми чланак

МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Бели – путујуће позориште или пројекат?

0

Иако нико није веровао, Бели Прелетачевић успео је да сакупи и више него потребан број потписа и постао је и званично играч на предстојећим председничким изборима.

Феномен звани Бели, презиме Прелетачевић, политички је феномен исто колико и позоришни – концептуални рад под слоганом „Без сикирације“ и „Сиротиња узвраћа ударац“ већ неколико дана потреса осведочене чуваре смркнуте Србије.

Момка који се усудио да без милости, и са много хумора, пародира све што дефилује јавном политичком сценом Србије већ 27 година, здруженим снагама напали су са свих страна: појава истинске дворске луде не би толико узнемирила никога на политичкој сцени да млађани Лука у улози Белог није покупио невиђене симпатије иначе уморних, разочараних и огорчених бирача. Иако нико није веровао, Бели Прелетачевић успео је да сакупи и више него потребан број потписа и постао је и званично играч на предстојећим председничким изборима. Момак по имену Лука, и његов политички алтер его – Бели Прелетачевић – успео је да сакупи потписе, претходно немајући никакву кампању, чиме је, и не сањајући, показао расположење Србије, боље него сва силесија плаћених агенција за истраживање јавног мњења. Другим речима, појавио се ниоткуда, и ушао у легенду.

И тако се одједном испоставило да је Бели, који је из младалачке завитланције кренуо у политику (и прво шокирао све када је ушао у општински парламент у Младеновцу) готово преко ноћи постао политички фактор – блентави паметњаковић из Младеновца узнемирио је и власт и опозицију (које се за наклоност бирача у својим кампањама међусобно гађају најцрњим квалификацијама, оптужбама и свим расположивим и већ виђеним политичким смицалицама), којима је у свом стилу поручио „Без СИКИРАЦИЈЕ!“, а они су се очигледно, још више насекирали јер је, између осталог, показао, са неколико одличних фора и духовитих изјава, сав јад наше политичке сцене. Бели је понудио шалу, забаву и хумор. Занимљиво је да су га прво најжешће напали они који су се на прошлим изборима залагали за беле листиће (!!!), затим самозвани власници идеја о демократији, а затим и режимски медији. Такође је занимљиво да су за Белим највише „откачили“ управо млади људи, којима је луцидно Прелетачевићево спрдање са јадом наше политичке сцене заличило на светланце у тами; Прелетачевић је, наиме, успео да у неколико изјава извргне сатири много тога – од Вучићеве и Јанковићеве кампање до оних јадних „споменичара“ који се масовно, сваке године, за дан Ђинђићеве погибије, утркују да јавности докажу колико су били блиски са покојним премијером.

Бели Прелетачевић, као уметнички пројекат, као путујуће позориште, представља невиђени спој игре и стварности, имитацију живота и живот имитације. Уз то, духовити људи су у њему видели осмех на намргођеним лицу Србије, неку врсту духовног отпора, отклона матриксу у коме живимо. Прелетачевић се може читати и као отворено поигравање са политичким привидом у коме живимо – јер ако је све фарса, и ова држава, и њен суверенитет, и однос власти и опозиције, онда је појава једне отворене персифлаже, једне путујуће комедије која је озбиљно схваћена – заправо нечувено храбар чин. А смех је, као што знамо, лековит.

Проблем са овом причом лежи у једној другој ствари – оног тренутка када је глумац заиста ушао у политику, његов глумачки перформанс добија сасвим друго значење. Режимски медији га нападају да је пион омраженог Ђерђа Сороша и да му кампању финансирају силе које желе да у Србији направе хаос, као и да иза биографије и изјава Белог Прелетачевића стоје озбиљни сценаристи, хумористи и сасвим затворено друштво из Отвореног друштва.

Без обзира на то да ли је ово само предизборни спин, или не, свакоме ко се иоле разуме у технологију политике било је јасно да оног тренутка када Прелетачевић постане чињеница наше политичке стварности, његова креативна и сатирична импровизација мора бити на неки начин укроћена. Нико не може бити вољен и подржаван у толикој мери, а да није део неког ширег плана, јер му они који праве планове то неће дозволити. Њима ионако није до позоришта, поготово не до оног у коме сами не режирају.

Зато шармантни, духовити, цинични Бели Прелетачевић, онај који је оличење српског савременог јунака, антихерој и „Мистер Ченс“, представља својеврсни парадокс – одушевљење Белим сразмерно је огорчењу према свим осталим учесницима политичке сцене, али његов стварни улазак у политичку игру учиниће га стварним и уништиће га.

Тако да Бели, хтео – не хтео, представља персонификацију нашег тамног вилајета – шта год да урадимо, остаје нам стварност, која је намргођена.

И баш зато нам појава Белог Прелетачевића и његова званична кандидатура за председничку трку гарантују да ћемо се, у ове две недеље, бар понекад осмехнути. Аве, Бели! И, хвала ти за смех.

18 коментара “МИРЈАНА БОБИЋ МОЈСИЛОВИЋ: Бели – путујуће позориште или пројекат?

  1. Srbe Serbsko каже:

    E Mirjana, razočara me. Ovo me bas iznanadilo. Tip je marioneta koja lupeta……

  2. N. каже:

    Draga tetka-Miro… Jasno je nama odavno da se Vi lozite na mlade momke i da ste spremni gomilu gluposti napisati u ime te svoje slabosti, ali ovo je previse…

    Da Preletacevic „bez milosti (hm!?)“ i „sa mnogo humora“ (e ovo je zaista humoristicno!) PARODIRA (pa on i ne zna sta ta rec znaci!!!) celokupnu politicku scenu Srbije, ta izjava je stvarno posledica delirium-tremensa!!!

    Necu govoriti o tome da u clanku nema NI TRUNKE analiticnosti, kakva je potrebna za novinara sa stazom (i „na mishice“ stvorenom reputacijom) doticne g-dje, to je posebna tema… Ali, pripisati ovom neobrazovanom BILMEZU bilo kakvu ideju, to moze samo neko tendenciozan ili vrlo napaljen na njega!

    Juce sam POKUSALA odgledati njegovo predizborno predstavljanje (slucajno sam imala malo lufta bas u vreme kad se predstavljao Radulovic i Preletacevic, druge prezentacije nisam videla)… Sokantno je koliko je to VREDJANJE INTELIGENCIJE gradjana, sama ova pojava! Obican seljacic, koji nema pojma ni kako treba da izgleda program predsednickog kandidata, ni sta se od njega ocekuje, a posebno sta kandidat za predsednika treba da zna!…

    Jedino sto je ostalo kao jako upecatljivo jeste stalno ponavljanje kako on voli da mu je novcanik pun i kako ce, kad on postane predsednik, sve pare biti „kod cike“… pa ce on, kao, njima pravilno da raspolaze!!! Nismo videli kakva je njegova vizija OZBILJNE funkcije na koju se kandiduje, ali smo mogli videti kako se (dok ga snimaju!) raspituje – kako bi mogao privuci penzionere, racunajuci da je to vrlo brojna kategorija u Srbiji! Dakle, sav se ogolio!

    Pri tome, uz sva ponavljanja njegovih „spontanih“ radnji: budjenje (UZ SPOT VUCICA!), oblacenje, kupovinu u pekari i voznju uz besmisleni razgovor – cak ni na taj nacin nije mogao da sastavi 50 minuta predvidjenog programa! A tek ono sto je govorio… No comment.

    Dakle, Vucic – manipulator je podmetnuo jos jednu smicalicu Srbima, racunajuci na njihovu iracionalnost i sklonost da cesto, u ime necijeg „sarma“, progledaju kroz prste tom politicaru na mnogo vaznije stvari… Zna on to dobro iz sopstvenog iskustva!!!

    Veliko „uaaa“ Vucicevom projektu i svim zombijima koji ovo politicko ruglo podrzavaju!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

    1. Mirko KV каже:

      Poštovana N.
      Pažljivo sam pročitao Vaš komentar, baš kao što sam kao i vi gledao sinoć Preletačevića na RTS-u. Verovatno bih i ja došao do istih zaključaka kao i Vi, da nisam pre toga privučen njegovom čudnom pojavom, počeo malo da pratim ovog momka u njegovim nastupima.
      Prvo niste u pravu da je on neobrazovani seljačić, jer je završio fakultet i predstavlja se u dijametralno suprotnom izdanju kad je ozbiljan. Drugo nije Vučićev projekat jer je u Mladenovcu već godinu dana jaka opozicija Vučiću na lokalu i puno toga je doneo novog i pozitivnog u svom gradu ulaskom u lok. parlament. Moje skromno mišljenje je da je svojom parodijom sinoć hteo da pokaže da nema nikakvih dodirnih tačaka sa trenutnom političkom scenom u Srbiji i da on čak i onakav je bolji od ovih koji nas lažu i unesrećuju već 27 godina. Jer ko normalan više može da veruje u njihova obećanja koja nam vređaju intelegenciju. Osim toga njegova je poruka, opet po mom mišljenju, da je on jedan običan čovek iz naroda, a ne pripadnik establišmenta. Zapravo jedan od nas. Tako ja tumačim njegov slogan – Sirotinja uzvraća udarac.
      Mislim da je zbog svega vredan pažnje, pa možda mu i treba ukazati poverenje.

    2. N. каже:

      Postovanje, takodje.

      Sto se mene tice, sto se Belog tice, nema tu neke enigme, koju nas narod poslovicno voli da odgoneta… I ja se nisam prepoznala u njemu, da je on „jedan od nas“… nikako. Vredjanjem inteligencije smatram kako nastup vladajuce „piliticke elite“, tako i cinjenicu da neko kao ovaj Beli moze uopste da se kandiduje… A to sto je mogao skupi dovoljan broj potpisa.govori vise o narodu…

      Samo me zanima (to je jedino sto meni nije poznato u vezi s njim), sta je on to doneo pozitivno na lokalnom nivou u Mladenovcu?

      Hvala na konkretnom odgovoru unapred.

    3. Mirko KV каже:

      Iako ne živim u Mladenovcu, znam da su izdejstvovali da se voda za piće proglasi neispravnom, što ona i jeste. Za razliku od vlasti koja nije mnogo marila za to. Ima tu još nekih stvari koliko sam čuo, ali i sami znate da je kod nas teško opoziciji da sprovede svoje zamisli pored ovakvih vlasti. Belog inače doživljavam isto kao da se Lane Gutović kandidovao za predsednika. Svima bi bilo zanimljivo da ga gledamo povremeno kao Srećka Šojića, a opet bi verovatno bio sasvim dobar u ulozi predsednika kao Milan Gutović. Čak mnogo bolji nego što je ovaj trenutni.

  3. Зарја, Зарја каже:

    Знала сам да неће одолети овој теми.
    Као по команди, Бог те видео!

  4. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Да ли је „Вајти Кросфлајер“ пројекат или не… „обичан бирач“ не може да зна, али може да верује да јесте, или није. На вољу му.
    Оно што је сигурно, шала, исмевање политичке сцене и политичара, представљају „метод ненасилне борбе“, како они кажу „против диктатора“, мада би поштеније било да се каже да је то метод који може да се користи да каналише политичку вољу људи у сваком систему, а не само у диктатури.
    Џину Шарпу и Институцији „Алберт Ајнштајн“ за унапређење слободе кроз ненасилну акцију, је посао, а они нису једини, да сва претходна искуства на том пољу, проучавају и уобличе у конкретне кораке акције …
    1. http://www.aeinstein.org/nonviolentaction/198-methods-of-nonviolent-action/
    Употребу смеха, шале, поруге, у политичке сврхе, да би се утицало на политички став јавности и остварио неки политички циљ, објашњава и познати креатор разних „пролећа“, а није Весна, бивши „отпораш“ Срђа Поповић
    2. https://www.youtube.com/watch?v=BgaDUcttL2s
    Дакле, у закључку ….“Вајти Кросфлајер“? Мож’ да бидне, а мож’ и да значи!

Коментари су затворени.