Прочитај ми чланак

КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ КУРАНА И БИБЛИЈЕ?Постоји та једна ствар која их дубоко дели

0

Библија је књига написана под божанским надахнућем, али од стране људи. Куран је књига теоретски, ако не технички, написана од стране Бога. Прва књига је производ божански надахнутог људског деловања и писања, друга је производ самог Свевишњег

Религијска расправа једна је од највећих неприлика у које човек може да упадне, не само са другим људима, већ и са самим собом.

Ако говоримо о препирци са другим човеком, практично је немогуће изаћи као победник: ствари се мере различитим мерама, углови гледања су међусобно толико супротстављени да све што изговорите у ушима овог другог звучи бесмислено, црно је бело а бело је црно.

Ако сами са собом покушате да извагате чињенице и дођете до истине, чак и ако сте потпуно отвореног ума и на неутралном стајалишту, врло брзо схватите да је у питању немогућа мисија: постоји превише међусобно контрадикторних „чињеница“, превише супротстављених „истина“.

Једно од најтежих интелектуалних бојних поља са религијама у вези јесу њихови свети текстови, и питање који су текстови тачни и исправни, који су од Бога а који нису. Свакако зато што су свети текстови оно на чему религије почивају. Када говоримо о две највеће светске религије, хришћанству и исламу, причамо пре свега о Библији и Курану.

Постоји једна фундаментална разлика између ове две књиге, а она се састоји у природи њиховог настанка. Но, не трчимо пред руду, идемо редом.

Библија је реч која долази из грчког језика, „та библиа“, што значи „књиге“. Заправо је у питању збирка текстова бројних аутора који су настали у периоду од неких хиљаду година, од Мојсијевог Петокњижја у Старом завету па све до апостолских посланица у Новом.

Све што се налази у Библији написано је — верују хришћани — под божанским надахнућем, дакле, у том смислу је дошло од Бога, али осим у ретким случајевима (рецимо у Петокњижју, или у јеванђељима када се цитира Исус Христ) нису у питању дословно Божије речи; у сваком случају, ради се о знањима и учењима које је Бог слао људима преко својих пророка.

Основна хришћанска учења могу се наћи у Светом писму: Стари завет је важан зато што најављује долазак Исуса Христа, а Нови завет зато што испуњава то обећање. Из тог другог дела Библије хришћани извлаче своје најважније догме. Поменимо неке. Бог има три личности: Оца, Сина и Светога Духа. Они су једно. Да би спасао грешно човечанство од вечног проклетства, Син се оваплотио на Земљи: то је Исус Христ, који је распет да би спрао наше грехе, и који је потом васкрснуо и вазнео се на Небо. Спасење је могуће кроз Христа, вером у Њега, и искреним покајањем као унутрашњим доживљајем.

Скоро се свему изреченом Куран (што дословно значи „рецитација“) снажно противи, али пре тога неопходно је рећи шта је Куран, тачније, шта муслимани верују да је Куран.

За почетак, у питању је најлепше књижевно дело икада написано на арапском језику, и једно од најлепших уопште. То није никакво муслиманско веровање, мада ћете то често чути од њих; не, то је просто неко опште цивилизацијско сагласје људи који му приступају на неутралан и световни начин.

Међутим, то на страну, Куран је — верују муслимани — чиста и неизмењена реч Божија коју је Алах током периода од 23 године диктирао Мухамеду кроз анђела Гаврила, након чега је Мухамед ту поруку преносио својим следбеницима који су је потом записивали и све то склопили након пророкове смрти. Куран је написан у првом лицу: у њему, Бог се обраћа људима и то најчешће у множини као „Ми“, ређе у једнини као „Ја“.

Дакле, Библија је књига написана под божанским надахнућем, али од стране људи. Куран је књига теоретски, ако не технички, написана од стране Бога. Прва књига је производ божански надахнутог људског деловања и писања, друга је производ самог Свевишњег.

То је фундаментална разлика због које хришћани не третирају Библију са истим степеном поштовања као муслимани Куран, и то из једноставног разлога: муслимани Куран скоро па обожавају (скоро!) зато што је, будући реч Божија, нешто најближе Богу што постоји, зато што је најдиректнији увид у његову мудрост, зато што је његово постојање ултимативни доказ Божије љубави према људима.

Као што рекосмо изнад, Куран се снажно противи свим постулатима хришћанства који су горе изнесени, упркос томе што признаје све старозаветне пророке а посебно Аврама, Мојсија и Исуса. Како то? Куран тврди да су поруке које је Алах слао преко својих изабраника временом корумпиране и измењене те упрљане лажним веровањима, тако да оно што сада пише у Библији, и у Старом и Новом завету, није оно што је писало на почетку када је предато.

Рецимо, Куран тврди да Бог није тројединичан већ један и јединствен и целовит и недељив, да нема ни родитеља ни деце ни себи равних. Исус је само пророк, други најважнији после Мухамеда, који се родио тако што је Алах оплодио девицу по имену Марија; то, међутим, не значи да је Алах отац Исусов јер „Алах ствара што Он хоће; када нешто одлучи, Он само за то рекне: ‘Буди!’ — и оно буде“.

Алах је Исусу дао јеванђеље и овај никада није тврдио да је Син Божији, али су његови ученици то искривили и почели да обожавају творевину уместо Створитеља те да мењају текст јеванђеља (занимљиво је да савремена схоластика тврди да је заиста постојало изворно јеванђеље које је послужило као узор за писање Јеванђеља по Матеју и Луки, проистекло из најраније црквене усмене традиције).

Даље, Куран каже да целокупна новозаветна прича о хапшењу, суђењу, пресуди, распећу, погребу и васкрсењу Христовом у основи није тачна зато што га „нису ни убили ни распели, већ им се причинило“ те да „га је Алах уздигао Себи“. Другим речима, Бог је незнано зашто обмануо и Римљане и Јевреје и Исусове следбенике и направио да мисле да је неки други човек Исус или да мисле да је ту човек Исус иако никога ту није било.

Сада смо, међутим, отишли у догматске разлике између ислама и хришћанства које је ваљало узгред поменути јер су релевантне за причу о разликама између Библије и Курана, али нема смисла с њима ићи предалеко, тако да ћемо на овом месту стати и поново констатовати шта је фундаментална разлика између ове две свете књиге.

Дакле, Библија је књига написана под божанским надахнућем, али од стране људи. Куран је књига теоретски, ако не технички, написана од стране Бога због чега је у првом лицу: у њему се Бог (најчешће у множини као „Ми“, ређе у једнини као „Ја“) обраћа људима. Прва књига је производ божански надахнутог људског деловања и писања, друга је производ самог Свевишњег.

Сличности између Библије и Курана су потпуно друга прича, али најфундаменталнија је свакако та што обе књиге верницима пружају свеобухватни пут ка вечном спасењу (који такође има и својих сличности и разлика).

31 коментара “КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ КУРАНА И БИБЛИЈЕ?Постоји та једна ствар која их дубоко дели

  1. Tony Iommi каже:

    Kuran je kopija biblije….

    1. Istina каже:

      Копија старог завета буквално по писању без разумевања духовних поука а супротност учењу христовом јер да је разумео стари неби се супротстсвљо новом завету који су по духовности исти

  2. Zelimir каже:

    Какве глупости, ова будала која написа горњи текст под хитно на психијатрију. Везе са везме нема, говори о разлици јеванђеља прве цркве од јеванђеља које је писано по Марку и Матеју. Будалетина не каже да су Марко и Матеј писали јевањђеље и да су били ученици Хростови односно савременици значи они су прва црква, идиотизам у овом тексту има за извоз, каква будалетинаааа

  3. Perun каже:

    Citat iz članka:
    Да би спасао грешно човечанство од вечног проклетства,
    Син се оваплотио на Земљи:
    то је Исус Христ, који је распет да би спрао наше грехе,
    и који је потом васкрснуо и вазнео се на Небо.
    Спасење је могуће кроз Христа, вером у Њега,
    и искреним покајањем као унутрашњим доживљајем.
    ————
    Веровати да је овај моћни Творац, који је могао да створи земљу, сунце, млечни пут
    и галаксије удаљене милијардама светлосних година, универзум толико велики да је земља у њему само проста честица, а човек на њој само атом, да је, дакле, једно такво натприродно биће спало на идеју да има однос са земаљским створењем, које је при томе Јеврејка,
    па још и удата…
    И све то да би могла да му одгаји сина само зато да би га разапели на крст.
    Ово је толико невероватно, натегнуто и идиотски да се човек понекад запита о менталном здрављу људске расе као целине.
    У сваком случају, прича је онаква каквом су је поставили јеврејски писци, нама непознати,
    а стотине милиона људи су довољно наивни да је прогутају.
    И сама идеја, по којој је „он умро ради наших греха“, није сасвим разумна.
    Каква је то правда?
    Како би то окајало људске грехе?
    Како би то била лекција за људску расу на било који начин?
    Цела ова прича о томе да је „Он умро ради наших греха“ смешна је и идиотска.
    У сваком случају, када се осврнемо уназад, сада, неких 2000 година касније,
    никако не можемо да кажемо да је овај чудни, понижавајући Божији акт,
    почињен са намером да се „спасе човечанство“, имао било какво дејство.

    1. ЏЕРОНИМО каже:

      Свака част за логичко расуђивање!
      Мада има и другачијих тумачења. Ево шта каже Јустин Поповић у књизи : О духу времена , стр. 25., издање „Политика“, 2005.године:

      „Први захтев вере је: не веруј у свој разум човече: мрзи разум свој, душу своју , мрзи свега себе, јер док не умрзиш себе, нећеш заволети Христа итд…

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Јустин Поповић је то написао верницима а не „логичарима“ попут тебе..:))
      Сам си написао: “ Први захтев ВЕРЕ… „итд.
      Али добро, ти си бар признао да си агностик и тачка, а овај горе час је „староверац“, час помиње Господа и цитира руске православне мислиоце, час Господа назива „обрезаним копиланом..“ ?!
      Шта вас логичаре толико опседа тема вере па се стуштите да је „логички“ касапите и рашчлањујете, лепо ми није јасно?
      Кад те нешто не занима и не дотиче, само окренеш главу и искулираш…

    3. Istina каже:

      Види зашто је то тако, баш ту логику је бог створио у човеку да би правилно расуђиво и они баш то добро раде и иако су на очиглед против вере библија и сам исус их подржавају например.
      Исус каже: неће свако који ми говори господе господе ући у царство божје већ који чини по вољи оца мојега е баш тако верницима пуна уста исуса а вољу божју држе виеше логичари јер је управо и логика воља божја без које небисмо могли доказати да је куран од човека
      Али и ови наши логичари подпадају под веровање тако што верују разним писцима а сами не испитују а то им се неби десило кад би обратили пажњу на исусово учење где каже да је човек лажа и да му се не трба веровати што би опет логичари рекли веруј али и проверуј и тако се логичари стално слажу са исусом но штета што га не проучавају
      Поздрав брате

    4. Istina каже:

      Мани шта кажу ти лажови цела библија учи да се ослањамо на разум и мудрост и кажем вам оно што исус каже тражите истину и истина ће вас ослободити

    5. Istina каже:

      Поздрав! Знам да си начитан и доста знаш а и имаш осећај логике живота али сматрам да кроз читање других ти увиђаш нелогичности и безсмислице које износе и ту ти се подкрада непажња те верујеш да су они разумели учење божје кроз свето писмо те због тога ниси узео довољно времена да сам проучиш и проникнеш у духовност ове божје књиге где би открио да их библија оптужује исто као и ти
      Поздрав брате

  4. Perun каже:

    Citat iz članka

    Куран је — верују муслимани — чиста и неизмењена реч Божија коју је Алах током периода од 23 године диктирао Мухамеду кроз анђела Гаврила, након чега је Мухамед ту поруку преносио својим следбеницима који су је потом записивали и све то склопили након пророкове смрти. Куран је написан у првом лицу:
    у њему, Бог се обраћа људима и то најчешће у множини као „Ми“,
    ређе у једнини као „Ја“.

    ——————-

    Današnji Koran je nastao najkasnije 20 godina posle smrti Muhameda.
    Današnji Koran nije Muhamedov a po najmanje Alahov,
    to je Osmanov koran.

    Osman treci Kalif Kalif rođen 574 u Mekki; umro 17. Juni 656 u Medini.
    Posle smrti Muhameda koji je živeo od oko. 570 do 632 godine,
    Osman je 639 godine naredio Zeidu da koriguje i sastavi nov Koran,
    a sve druge verzije da uništi, jer je Muhamedov Koran bio pun besmislica.
    I tako je tekst novog Korana bio sastavljen po naređenju kalifa Osmana.
    Niko nikada nece znati sta je bilo u drugim kopijama korana koje su spaljene.
    Postojali su razliciti korani, Osman je spalio sve ostale kopije.
    Od Muhamedovog Korana nije sačuvan ni jedan list.
    POSTOJI SAMO OSMANOV korigovani KORAN.

    ———————
    PS ovo je veoma veoma interesantno,
    RETKO sa JA u VEĆINI sa MI.

    Бог се обраћа људима и то најчешће у множини као „Ми“,
    ређе у једнини као „Ја“.

  5. ЏЕРОНИМО каже:

    Isus je predvideo dolazak Muhameda: „Čuvajte se lažnih proroka , najbolje ćete ih prepoznati po plodovima njihovim“…

    Ja Džeronimo verujem u vrhovnog boga Manitua!

    Naravno da se zezam , u odnosu na religiju sam -agnostik. Jer stvarnost je nažalost mračna i obeshrabrujuća. Uglavnom zato što se vera najčešće instrumentalizuje radi postizanja nekih drugih ciljeva. Turski osvajači su govorili: da „nevernike“ treba uništiti!…
    A političari danas naprasno postaju „vernici „, eda bi se tako dodvorili glasačima…itd itsl…

Коментари су затворени.