Прочитај ми чланакОд мајстора механичара до Заменика Начелника Генерал Штаба
Војни врх на челу преваре – 1. Део
Књига “Пад ноћног сокола” требала је да послужи искључиво у циљу афирмације успеха бившег 3.рд ПВО ,250.рбр ПВО,Војске Србије и Министарства одбране. Издавач књиге је Медија центар “Одбрана”,аутор пуковник Славиша Голубовић запослен у војнообавештајној агенцији Министарства одбране. Стручни рецензент књиге је Јовица Драганић,пензионисани генерал-потпуковник,бивши заменик начелника Генералштаба Војске Србије.
А ко сам ја? Ја сам ратни заменик команданта 3.рд ПВО,потпуковник Ђорђе Аничић, једини официр који није унапређен у виши чин као члан борбене послуге која је оборила Ф-117А,са одличном ратном оценом кога је одликовао председник Републике Србије ратним одликовањем. Официр чија је јединица ратовала свих 78 дана рата,имала успеха на ратишту после рата мимо Закона о Војсци смењен са дужности и постављен на формацијско место нижег чина. Ко се то и зашто играо са официром? Држава ме казнили што сам је бранио.
У више изјава у књизи “Пад ноћног сокола” приказан сам у у лажним околностима,стављан на места где уопште нисам био,проглашаван неодговорним замеником команданта,моје идеје и радње приписиване су другим лицима. Проглашен сам другим помоћником руковаоца гађања који не постоји у Упутству за борбени рад, што ће рећи да нисам члан борбене послуге која је оборила Стелт. Да ли је то баш тако? Шта каже књига,а шта документа?
Пођимо редом: ПРВА превара:
У изјави на страницама 313-315 механичара за возила точкаше Миленка Голубовића стоји да га је бомбардовање 24.марта 1999.године затекло негде на путу између ватреног положаја према Бечмену и центра села Јаково .Цитирам:“…
Нисмо успели да дођемо ни до центра села кад је бомбардовање почело…У центру села,усмерени ка изласку према Бечмену,стајао сам заједно са Жугићем,Тепавцем,Јовићем и Аничићем. Жуле предлаже Аничићу да одемо до положаја и да видимо да ли су преживели људи које смо тамо оставили. Он и ја били смо одлучни у томе,али нисмо отишли јер је потпуковник Аничић,на предлог мајора Матијевића из команде 250.рбр, одлучио да не идемо. Матијевић је рекао да “на положају све гори”. Убрзо смо се упутили ка Шимановцима, где је дивизион већ посео положај…”
Прилог: његова изјава
Прилог: Анализа његове изјаве је на мапи
Очито је у горњем набрајању ко стоји у центру Јакова заборавио не мајора,већ потпуковника Матијевића,јер ако није ту како је могао нешто да предлаже. Да ли је ова изјава тачна? Није,а ево и зашто:
1. Дивизион је сигнал “Ваздушна опасност” добио у 19.30ч. Пренео сам сигнал командиру страже воднику Денчеву и разговарао са њим. Сем страже у то време на ватреном положају (ВП) није било никог.
2. Прва експлозија на ВП је била у 20.06.ч па испада да је мајстор путовао неколико километара од ВП до центра села 36.мин
3. У центру села Јаково не стоји нико. Тепавац уопште није у јединици. Тог момента налази се стотинка километара даље у селу Ориду код Шапца. Јовић је у 20.05.часова пре прве експлозије напустио касарну заједно са Стоименовим и Варгом. Дакле они су већ отишли ка резервном ватреном положају у Шимановцима.
4. Ја сам у касарни,а не у селу, заједно са мајором Дотлићем,заставником Мијалковићем,заставником Жугићем, заставником Барвалцем,мајстором Голубовићем (писцем изјаве) и војником Маљковићем.
5. Из касарне сам кренуо заједно са Жугићем,Барвалцом мајстором Голубовићем и војником Маљковићем око 20.15 часова ка ватреном положају у Шимановцима.
6. Друга експлозија на ватреном положају нас је затекла на почетку фарме свиња на изласку из Јакова пар километара даље од центра Јакова око 20.15-20.20 часова где нам се покварио ФАП и ту остају Голубовић и Жугић.Трећа експлозија мене и војника Маљковића затиче на скретању према Бечмену.
7. Нигде успут нисмо срели,стајали нити разговарали са потпуковником Матијевићем за кога каже да ми је предложио да не обилазимо бомбардовани положај и људе на стражи.
Шта каже запис у службеној радној бележници?
Прилог: запис службене радне бележнице за дан 24.03.1999.године
Из записа у службеној радној бележници на страници 89 недвосмислено се види где се ко налази,ским и када напушта касарну у Јакову,те где и у које време долази до експлозија на ВП (укупно 3.). Запис у потпуности негира сећање или лошу намеру механичара Голубовића.
А шта каже потпуковник Матијевић на овако тешку оптужбу мајстора механичара за возила точкаше?
Прилог: Изјава потпуковника Матијевића оверена на суду
Изјава сама по себи довољно говори и нећу је коментарисати.
Дакле аутор књиге “Пад ноћног сокола”пуковник Голубовић Славиша је већ у изјави мајстора механичара за возила точкаше,на самом почетку рата, од мене као заменика команданта и двојице потпуковника из предпостављене команде 250 ракетне бригаде (Матијевића и Стојачића јер су били заједно на задатку) направио неморалне и неодговорне официре и јавно објавио лажи.Но ту није крај лажима.
У наредним записима читалац ће сазнати комплетну превару. Штампајући књигу са лажним садржајем Министарство одбране је оштетило будзет Републике Србије и ненаменски потрошило новац пореских обвезника у износу од 237.400,00 динара колико је коштало штампање комплетног тиража књиге. Књига је промовисана у дому војске у Београду и Нишу,војној академији и по одобрењу бившег Министра одбране госпдина Ђорђевић Зорана бесплатно подељена академцима смера противваздушне одбране.
Војска се потрудила да научи младе официре “правим” моралним вредностима. На предлог Управе за односе са јавношћу аутор је сам или заједно са директором Медија центра “Одбрана” пуковником Карапандзин Стевицом гостовао на многим тв станицама. Промовисао је књигу широм Србије и у Републици Српској иако је Министарство одбране било упозорено да је књига фалсификат историјског догађаја. Ко је за то одговоран ?
Председник Удружења ратних ветеран 3.рд.ПВО
“СЛОБОДНО НЕБО СРБИЈЕ”
Ђорђе Аничић
