Прочитај ми чланакИзненађен сам тврдњом Ненада Чанка да Русија гради 70 домова културе у Србији
Србији прети руска окупација, наиме Русија развија нови начин ратовања, доктрину војног наступања из домова културе. Лепо изградиш 70 руских домова културе у Србији и онда из дворишта тих домова у једном тренутку нахрупе Руси са тенковима и зачас окупирају Србију.
Ајде, рећи ће многи, не ради се то данас тако, немој да будеш буквалиста, постоји хибридно ратовање кроз медије, наступе културних друштава, гостовање музичких група, наступе књижевника, све то није наивно. Истина, битка за душе грађана Србије води се и културом, нисмо ми узалуд у бившој нам СФРЈ говорили „да се домовина брани културом и лепотом”.
Елем, уважени господин Ненад Чанак рече пре неки дан на ТВ Пинк „како Русија гради 70 домова културе у Србији”. Био сам изненађен том тврдњом, Русија је одједном постала силно богата па само тако расипа паре на 70 домова културе у Србији, а колико знам статус града у Србији има двадесетак градова, па ми је логична дилема где то онда Руси граде тих 70 домова културе? У Малом Мокром Лугу, Иђошу, Свилајнцу, Прислоници? То су све стратегијска места за Русе у доктрини хибридног ратовања? У Кремљу очито знају за важност Малог Мокрог Луга у будућим сукобима на Балкану?
Можда и знају, јер су у Мали Мокри Луг бежали Београђани пред бомбардовањем Енглеза и Американаца за Ускрс 1944. године. Знају у Кремљу и за Прислоницу код Чачка, јер су мештани Прислонице ратовали против Вермахта у Другом светском рату, а када су „багеристи” из Чачка 5. октобра 2000. кренули на Београд, ови из Прислонице су блокирали пут са Ибарске, горе у брдо пут Прислонице, рекавши „да одоздо надиру Немци”.
Био бих стога неизмерно захвалан господину Чанку да ме просветли одакле тај податак о 70 руских домова културе у Србији, будући да знам да у Србији постоји само један (1) руски дом културе. Што је истина, која се да проверити. Руски домови културе нису разна удружења наших грађана типа „Волимо Владимира Путина”, јер ко брани нашим грађанима да оснују и удружења типа „Волимо Трампа и Меланију”? Посебно, Меланију…
Допуштам да је неко из неке обавештајне заједнице криво обавестио господина Чанка о 70 званичних домова културе. То је сасвим могуће, будући је господин Чанак у тој ТВ емисији устврдио како је истог дана у америчком Конгресу, приликом конгресног преслишавања, водио вербални рат са онима који су криво оптуживали Београд за однос према Мађарима у Војводини и одмах затим, или чак истовремено, у другој дворани се супротставио онима који су нешто таламбасали против Србије око Косова.
И каже господин Чанак, како је сам платио карту до Вашингтона да се тамо у Конгресу бори за интересе државе Србије. Баш лепо од господина Чанка, тако се бори за ову државу.
Додуше, мало ми смета то поређење господина Чанка, када је реч о „70 руских домова културе у Србији”, са немачком организацијом „Културбунд” у време Краљевине Југославије, јер господин Чанак рече како су из „Културбунда” касније регрутовани припадници СС дивизије „Принц Еуген”, што је тачно када је у питању „Културбунд”, који су чинили припадници немачке националне мањине у Србији.
Па ме мучи, да ли је то господин Чанак хтео да каже како ће из „70 руских домова културе у Србији” једног лепог дана, а можда и пре, измарширати припадници руског СПЕЦНАЗА, војници ваздушнодесантних јединица, или агенти ФСБ-а у великом броју, пошто Руса у Србији као националне мањине скоро да и нема?
И зато господин Чанак тражи да Србија каже историјско „не” Русији као 1948. И подсећа нашу јавност како су после 1945. прошли Мађари и Румуни који нису рекли Русима историјско „не”. Господин Чанак је осведочени антифашиста, а заборавља да су Мађарска, Румунија и Бугарска још 1941. рекли Хитлеру „да”. Па зато 1945. нису ни могли да кажу Русима „не”. Мала ситница, изгубили рат.
Каже господин Чанак, како је ЕУ, пре свега Немачка, дала велику новчану помоћ Србији после демократских промена 2000. године, а да Русија није дала ништа. Силно бих волео да знам где су све завршили ти новци из ЕУ и Немачке, пошто се то слаже са већ легендарним питањем господина Чанка: „Где су наши новци”. Пошто новци из Русије тада нису ни могли да стигну, јер је „екипа” из 5. октобра забранила оснивање руских банака и улазак руског капитала у Србију.
Наравно, има и у Русији тајкуна, али вероватно нису склони да дају новац на руке, па из руку у поставе наших капута, па фију из Сегедина преко границе. Или су чули да лова већ цури од оних који су нам бомбардовањем 1999. нанели штету од најмање 50 милијарди долара. Само што лова није цурела у државне, већ у приватне џепове.
Москва је опет оптужена да тражи дипломатски статус за српско-руски хуманитарни центар у Нишу. Узалуд Руси понављају да не траже дипломатски већ технички статус какав имају и припадници међународног Црвеног крста. Узалуд, јер господин Чанак сумња да ће у тај центар, захваљујући том статусу, онда илегално стићи систем С-300, или ракете „топољ”. Ти системи, плус 70 руских културних центара у Србији и Америка је на коленима.
