Прочитај ми чланакЕвропска унија нема снаге за нови талас проширења, а чланство земаља Западног Балкана донело би бројне ризике - национализам, мањкаве правне државе, друштва упућена на новац других, написао је у свом коментару Кристоф Хазелбах за Дојче веле.
Он наводи да Европска комисија прећуткује да жели да се супротстави нешто растућем утицају Русије и Кине у региону, пише Хазелбах и додаје да обе маме новцем и инвестицијама и, насупрот ЕУ, не постављају непријатна питања о стању правне државе.
foto: blic
Према његовим речима, против пуног чланства у догледно време не говори само то што су земље Западног Балкана далеко од испуњавања тражених „домаћих задатака“, већ и темељна дилема која нема везе са реформским темпом на Балкану.
Он каже да је ЕУ тренутно превише забављена собом и нема снаге за нову рунду проширења, а већ и само помињање термина у многим европским престоницама изазива панику, за шта, оцењује Хазелбах има добрих разлога.
Пре свега, оцењује Хазелбах, приликом последњих проширења „забашурене“ су мањкавости земаља кандидата, попут Румуније и Бугарске.
– Али када неко једном уђе у клуб, против њега готово да нема механизама. Он профитира од свих предности ЕУ и има право гласа – чак и када се не понаша како би требало. На примеру власти у Пољској и Мађарској може се видети колико је Бриселу тешко да примора државе чланице на добро владање – оцењује Хазелбах.
Како је истакао, национализам је можда највећи проблем Балкана, а иако се ЕК нада да би се он зауздао приступањем ЕУ, вероватније је да би тада тај национализам само био унутар уместо ван ЕУ.
– Не треба заборавити огроман економски јаз. Свих шест земаља су привредно далеко испод просека ЕУ чиме би постали нето-примаоци. Што је више прималаца, чланство у ЕУ постаје све непривлачније за нето-даваоце. Солидарни принцип је у суштини у реду, али неравнотежа не сме постати превелика. Пуно чланство и слобода кретања која иде са њим вероватно би довели до новог таласа исељавања са Балкана ка боље стојећим земљама ЕУ и њиховим развијеним социјалним системима – пише немачки аналитичар.
Он закључује да ЕУ не може себи да приушти Западни Балкан нити сме да га препусти утицају Русије и Кине, због чега циљ мора да остане тесна веза – не пуно чланство већ партнерство слично ономе са државама споразума ЕФТА (Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн), а које би подразумевало економску сарадњу као и многоструку подршку, али не и право гласа.
СРБИЈИ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ НЕМАЧКЕ: Ево шта каже један од главних људи Бундестага за односе са ЕУ https://t.co/Z3IiV7jFvx
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 22, 2018
– Вероватно многи шефови држава и влада ЕУ резонују слично, али то не изговарају гласно. Уместо тога су се на самиту ЕУ и Западног Балкана поново чуле старе фразе о томе како ће те државе за пар година бити у клубу, али да је сада још прерано. Искрено би било да обе стране говоре о реалној перспективи са конкретним временским хоризонтом – закључује Хазелбах.
