Прочитај ми чланак

СРБИЈА И РЕГИОН ДОНОСЕ ПРОБЛЕМЕ: Смета нам велики економски јаз и национализам

0

Европска унија нема снаге за нови талас проширења, а чланство земаља Западног Балкана донело би бројне ризике - национализам, мањкаве правне државе, друштва упућена на новац других, написао је у свом коментару Кристоф Хазелбах за Дојче веле.

Он наводи да Европска комисија прећуткује да жели да се супротстави нешто растућем утицају Русије и Кине у региону, пише Хазелбах и додаје да обе маме новцем и инвестицијама и, насупрот ЕУ, не постављају непријатна питања о стању правне државе.

foto: blic

Према његовим речима, против пуног чланства у догледно време не говори само то што су земље Западног Балкана далеко од испуњавања тражених „домаћих задатака“, већ и темељна дилема која нема везе са реформским темпом на Балкану.

Он каже да је ЕУ тренутно превише забављена собом и нема снаге за нову рунду проширења, а већ и само помињање термина у многим европским престоницама изазива панику, за шта, оцењује Хазелбах има добрих разлога.

Пре свега, оцењује Хазелбах, приликом последњих проширења „забашурене“ су мањкавости земаља кандидата, попут Румуније и Бугарске.

– Али када неко једном уђе у клуб, против њега готово да нема механизама. Он профитира од свих предности ЕУ и има право гласа – чак и када се не понаша како би требало. На примеру власти у Пољској и Мађарској може се видети колико је Бриселу тешко да примора државе чланице на добро владање – оцењује Хазелбах.

Како је истакао, национализам је можда највећи проблем Балкана, а иако се ЕК нада да би се он зауздао приступањем ЕУ, вероватније је да би тада тај национализам само био унутар уместо ван ЕУ.

– Не треба заборавити огроман економски јаз. Свих шест земаља су привредно далеко испод просека ЕУ чиме би постали нето-примаоци. Што је више прималаца, чланство у ЕУ постаје све непривлачније за нето-даваоце. Солидарни принцип је у суштини у реду, али неравнотежа не сме постати превелика. Пуно чланство и слобода кретања која иде са њим вероватно би довели до новог таласа исељавања са Балкана ка боље стојећим земљама ЕУ и њиховим развијеним социјалним системима – пише немачки аналитичар.

Он закључује да ЕУ не може себи да приушти Западни Балкан нити сме да га препусти утицају Русије и Кине, због чега циљ мора да остане тесна веза – не пуно чланство већ партнерство слично ономе са државама споразума ЕФТА (Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн), а које би подразумевало економску сарадњу као и многоструку подршку, али не и право гласа.

– Вероватно многи шефови држава и влада ЕУ резонују слично, али то не изговарају гласно. Уместо тога су се на самиту ЕУ и Западног Балкана поново чуле старе фразе о томе како ће те државе за пар година бити у клубу, али да је сада још прерано. Искрено би било да обе стране говоре о реалној перспективи са конкретним временским хоризонтом – закључује Хазелбах.

3 коментара “СРБИЈА И РЕГИОН ДОНОСЕ ПРОБЛЕМЕ: Смета нам велики економски јаз и национализам

  1. Спира каже:

    Европска Унија је обновљно римско царство. Сва мржња долази од Ватикана Треба замислите то хришћанство. Ишли су да ослобађају Христов гроб од исламиста, оних истих које су пустили да уђу у Европу и стотинама година владају хришћанском Србијом. А Срби, пре него сто су потпуно пали, бранили су ту Европу. Срби са Турцима први пут сударили 1371 на реци Марици, а задња Српска престоница, Смедерево, пала је тек 1459. године. То значи да је Турцима био потребно скоро 100 година да покоре Србију. Толико времена се Срби задржавали, тада највећу светску воју силу, да не прође у Европу. Како би Европа данас изгледала да су луди Срби пустили Турке да прођу у Европу. Европа би данас била исламска.(Она сада са закашњењем постаје исламизирана) Како су лако Европљани примили хришћанство, примили би и ислам. Пошто је Србија пала Европа је Турке једва пред Бечом зауставила, а скокнули су мало и до Минхена. А зауставили су их јер су се Турци преломили на Србима. Турцима је требало висе од 100 година да се опораве од Косовског боја,
    Зато су Срби за Запад „реметилачки фактор”. Кажу у свету би владала хармонија да није Срба. Срби су више **** пореметили односе у Европи:

    Пре више од 200 година Срби су „васкрсли” и срушии отоманско царство. То се Аустро-Угарској никако није свидело. Више је католицима одговарало да се на Сави и Дунаву границе са Турцима, него да на Балкану васкрсне давно нестала Србска држава. Све је Европи боље од Срба.

    1. Πελασγοί каже:

      Спиро, мала дигресија, у времену које спомињете није било Турске ни Турака, но Баалије или Османлије, није било Европе нити је ико тако звао тај простор (термин је усађен у веку просветитељства….), нема града Беча ако га сви називају Виенна(ц), па и они сами себе (Винери).

      А што се тиче католицизма, буди прецизнији -то је јудеохришћанство, тако је конципирано од заметања.
      позз!

    2. Спира каже:

      Јудеохришћансрво не мешаш са ватиканџијама Римска цркава је настала у првој половини 4 века

      У периоду око 330. г. хришћанска црква је била изложена великим прогонима од стране римских незнабожаца. Али, упркос прогонствима, број хришћана је растао. Цезар је покушао да зауставити тај покрет, али није могао, па је успостављена лажна хришћанска црква која ће контролисати вернике кроз страх и незнабожачку традицију.
      Ево како је то изведено: Римско царство се распадало, па су римски цезари заменили своју одећу религијским костимима. Али, њихов незнабожачки систем је остао непромењен! Једноставно су својим старим боговима и идолима дали нова имена. Јупитер је постао апостол Петар, Венера је постала девица Марија, итд.
      Године 313, цар Kонстантин издаје уредбу о толеранцији. Kад се Kонстантин прогласио првим папом, он је хтео да удружи заједно незнабошце и религиозне људе мешајући паганско обожавање Вала са учењем Библије. Из те збрке се изродио безбожни римокатолички систем.
      Библијски религиозни људи су знали да је створено религијско чудовиште које је називано „хришћанством”. Знали су да је то лажан религијски систем, потпуно супротан Библији. Да би сачували своје породице, бежали су у планине.
      Kад се Kонстантин повукао, дао је римском бискупу титулу Сумо Маxимус Понтифиx, и тако га учинио папом. Kонстантин се преселио у Византију 330. године, дајући граду нови изглед назвавши га Kостантинопољ. Остао је веран римокатоличком систему.
      Kако је време одмицало, десила се подела римокатоличке институције између Рима на западу и Kонстантинопоља на истоку. Kонстантинопољ је постао глава православне цркве. Римокатолицизам и православље су постали горки непријатељи.

Коментари су затворени.