Прочитај ми чланак

ЈНА и ДБ СУ НАТЕРАЛИ ЂОРЂА ДА ПРИЗНА да је себе силовао како би заштитили Албанце

0

"Ми смо поносна породица. Нисмо желели да одемо са Косова и из Гњилана, хтели смо да сачувамо оно за шта се наш деда борио", каже за еспресо.рс Стеван Мартиновић унук Ђорђа Мартиновића ког су Албанци силовали и набијали на колац, а после чијег страдања су Срби масовно почели да беже са Косова.

„Након што се све издешавало са Ђорђем нисмо ни помишљали да одлазимо с Косова и ако је он што због опоравка и прегледа одбијао у прво време да се врати на Косова. Мада то искрени да будемо и није смео због целе ситуације“, каже нам Верица Мартиновић.

1. мај 1985 (Распеће Ђорђа Мартиновића), слика академика Миће Поповића. Фото: Мића Поповић

Ђорђе Мартиновић након операције на ВМА и у Лондону био је смештен у викендици код свог адвоката. Породица је трпела страшан притисак у Гњилану, а сам Ђорђе био је изложен стравичним нападима. Ипак, одбијао је да прода земљу.

„Ђорђе није желео да прода Јаругу (њива у којој је био силован и набијен на колац). Албанци су је силно желели, али није то био мотив напада као што сада многи причају. На крају смо морали да је продамо, али Ђорђе није желео да чује да та њива „падне у руке Албанаца“. Продали смо је једном Србину, али ју је он, нажалост препродао Албанцу. Шта да вам кажем…“, каже нам Верица и додаје да као што су Јагода и Ђорђе водили битку у Београду, тако је и породица Мартиновић у Гњилану била изложена нападима.

„Звали су нас у поноћ на телефон и на албанском поручили: „Долазимо да вас живе спалимо у кући“. Те ноћи нисмо смели ока да склопимо, организовали смо страже на смену. Дешавало се и да нека каменица од непознатог човека полети ка кући“, прича нам снаја Верица, супруга Ђорђевог преминулог сина Драгана.

Да ли сте некада срели нападаче на Ђорђа, пошто кажете да их познајете?

„Јесмо. Ја сам њих знала, али они нису познавали мене. Чим је један од њих пуштен из затвора дошао је право у киоск који смо мој супруг Драган и ја држали у Гњилану. Упао је на врата и претећим гласом ме питао: „Где је онај који држи ову трафику?“ Мислио је на мога Драгана. Ја сам се правила невешта и питала га шта жели и је л могу ја да му помогнем, а он ми је само узвратио: „Запамтиће ме он и Мартиновићи“.

Када сте продали кућу у Гњилану?

„Тек након бомбардовања и уласка КФОР-а. Морали смо. Било је или да узмемо то што се може или да останемо без било чега. Буквално смо дали главу за главу. Од тих пара успели смо да сазидамо ову кућу и ништа више“.

Колико Срба је после тог случаја отишло из Гњилана?

„Скоро сви. Или су закључали куће и отишли или су продали имања и побегли да спасу живу главу“.

С друге стране Ђорђе Мартиновић је водио своју битку у Београду. Током целог тог периода иживљавања над оним над којим се неко иживљавао, Народна скупштина СФРЈ је осам пута расправљала о случају Мартиновић без икаквог закључка.

Народна скупштина СР Србије је шест пута покушала да учини исто, али је то сваки пут одлагано јер се тврдило да по Уставу САП Косово и Метохија, скупштина Србије нема надлежност?!

Од 1985 године, када се догодио овај монструозни догађај па до своје смрти 6. септембра 2000. године Ђорђе Мартиновић је само једном отишао у своје Гњилане и то са породицом. Одатле потиче и породична слика Мартиновића коју нам је показао његов унук.

Какву је битку водио Ђорђе и његов правни тим најбоље илуструју речи генерала Милан Даљевић из савезног секретаријата за одбрану који је тада тврдио да ЈНА није надлежна, а наследник Станета Доланца на месту шефа југополиције, Петар Грачанин (Србин), тражио је да се случај закључи.

Док је још лежао на ВМА Ђорђа уз допуштање начелника ВМА генерала Владимира Војводића и док је још у болничкој постељи посећују људи из правосуђа Вукашин Трумпић и Градимир Поповић, који уз присуство полиције покушавају да изнуде од Мартиновића признање да се сам набио на колац.

Војводићев заменик Срђан Крстинић, касније Туђманов адмирал, тражи да се Мартиновић избаци са ВМА.

Јавности је тада предочено следеће:

„Налаз из Љубљане који је контрирао свим претходним и свим потоњим, као и признање самог Мартиновића да се упустио у хомосексуални акт самозадовољења који је пошао наопако па да је онда из стида све свалио на албанске сепаратисте, успут користећи инцидент у пропагандне сврхе како би албански народ демонизовао а српски народ представио као жртву“.

Мартиновић је касније повукао то признање, објаснивши да је дато под присилом и након трочасовног испитивања и обећања да ће му синови добили посао ако потпише.

 

„Свашта су радили, само да Ђорђа сатанизују. Од самог старта су уништавали доказе, измишљали разне приче. Мени, која сам такође радила у Државној безбедности када су имали колегијуме о Ђорђу Мартиновићу нису дали тога дана да долазим на посао“, тврди Верица.

„Деда никада није волео да се прича о његовом случају пред децом. Желео је до краја да заштити своју породицу. Био је наш херој. Све је стоички издржао и до краја“, каже нам унук Стеван Мартиновић и додаје да је Ђорђе жив сигурно му не би било драго што се продала кућа у Гњилану.

80 коментара “ЈНА и ДБ СУ НАТЕРАЛИ ЂОРЂА ДА ПРИЗНА да је себе силовао како би заштитили Албанце

  1. Tehno Nova каже:

    Неписмени и неуки или манипулативни и лажљиви несрбин.дезинфо, слика је дело шпанског сликара Јосеп де Рибера, са Караваџом најпознатији „тенебрист“ (стил кјаро -оскуро). Наш сликар, академик М. Поп. је само интерполирао полицајца и дао име „1ви Мај“ ( нисам 100% сигуран, али не желим да проверавам око имена „наше слике“)

  2. Аца Тодоровић каже:

    А што лепо не кажете да су комунисти натерали Мартиновића да призна да је сам себе набио на колац. У УДБи и ЈНА били су само комунисти њихова копилад која и данас владају Србијом.
    Докче год Србијом буду владали издајници, комунисти и антихристове, Срби ће бити набија и на колац, а ти Србине ћути, чекај свој ред и ништа не предузимај да се ослободи од комуниста и издајника.

    1. издајник над сви издајници каже:

      како бре не радимо ништа друг ацо?? па погле штага комићки и усташки ботови на сајт. има ту волова сралова и коблесава колко оћеш. радимо ми комунисти и даље све док има срби.

    2. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Нећемо да кажемо зато што то нису били комунисти, који нису антихристове слуге. Комуњаре су Мартиновића натерале да призна. А ти као бивша комуњара престани да злодела твојих колега сваљујеш на комунисте, који су у добром делу сами пострадали од комуњара.
      Србија треба да се ослободи од комуњара, савремени српски комунисти и народни социјалисти ће бити уз свој народ у тој борби!

    3. Аца Тодоровић каже:

      Удбашкој говедо не једи гофна, који се комуниста покајао и постао противник комуниста. Сви Ви комунистичка гофна неће ни да се покајете а камоли да се борите против комунизма. Све су то твоји комунисти направили, којима ће се и тако сатро и семе и племе, а остати само православни Срби, којима ће владати православни цар.

    4. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Не, не, говедо удбашко, лоше си схватио. Твоје комуњаре, твоје дојучерашње колеге су све ово направиле, а ми, часни комунисти се боримо против твојих комуњара. Ја, немам зашта да се покајем, нико из моје породице није камен бацио на ближњег свога а ни на комшију нити на цркву, нисмо имали никога у партијским врхушкама нити смо имовину стекли преко партије, тако да се нама часним народним социјалистима неће затрти семе и племе, него ће Српски народни социјалиста бити председник Србије и владати њоме.

    5. Аца Тодоровић каже:

      Ја да сам говедо удбашко сакрио би се иза лажних имена као и ти што се кријеш. Е какве сте Ви пизде удбашке, када се кријете иза лажних имена, а ми Срби православци који се боримо против зла звано сатанизам-комунизам наступамо под пуним именом и презименом.Хебем ти такву државу када масонске и комуњарске слуге морају да се крију иза лажних имена.

    6. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Твоје име јесте лажно, јер немаш никакву назнаку да је Аца Тодоровић твоје право име.
      Ти си новокомпоновани Србин православац, до јуче си био комуњара, и кад је комунизам изашао из моде постао си његов пљувач.
      Друго, кад год хоћеш, могу да се суочим са тобом, да те погледам у очи и поновим ти све што сам икада рекао о теби. Питање је, да ли би ти смео исто тако и самном, када сазнаш да је све што си ти икада рекао о мени заправо неистина и скуп твојих предрасуда?
      Јели комуњаро? Да ли се бојиш истине?

    7. Vera Markovich-Prokich каже:

      која би била назнака да је име истинито?

    8. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Само кад се два саговорника сусретну и погледају један другом и личну карту.

  3. ЏЕРОНИМО каже:

    Zašto je priznao da se sam povredio, i ko je mogao da ga na to natera? Ljudi moji sve je oko ovog slučaja i do dan danas ostalo mutno i nerazjašnjeno…

Коментари су затворени.