Професор др Зоран Стевановић, угледни хидрогеолог и пензионисани професор Рударско-геолошког факултета у Београду истиче да се планирани рудник налази у близини најзначајнијег изворишта подземних вода у Србији, које има капацитет двоструко већи од потреба Београда. Упозорава да би потенцијално загађење ових вода било трајно и непоправљиво:
„Пренети загађиваче у тај простор значи завршити трајно са могућношћу њихове будуће експлоатације, а оно је нама једно од изворишта у које гледамо у будућности да снабдева и највеће потрошаче.“
Стевановић наглашава да су реке Јадар и Коренита склоне честим поплавама, што додатно повећава ризик од ширења загађења:
„Реке Јадар и Коренита плаве подручје, где је планиран рудник и депонија, скоро сваке године. И када погледате позицију рудника, видите да је подручје рањиво и на загађивање подземних вода.“
Професор изражава сумњу у способност државних институција да адекватно надгледају и контролишу овако комплексне пројекте:
„На терену нема довољно инспектора и компаније које загађују нису кажњене.“
Стевановић истиче да појам „еколошко рударење“ не постоји у пракси и да је свака експлоатација минералних ресурса повезана са одређеним ризицима по животну средину:
„Не постоји еколошко рударење. Свака експлоатација носи са собом ризике, посебно у овако осетљивим подручјима.“
Професор сматра да одлуке о оваквим пројектима треба да доносе стручњаци, а не да се препуштају јавним референдумима:
„То није питање за референдум, то је уско стручно питање… Сутра ћемо прекопати и Београд ако неко има интерес да ту руши зграду и тражи неки драгоцени минерал.“







