Професор др Зоран Стевановић, угледни хидрогеолог и пензионисани професор Рударско-геолошког факултета у Београду истиче да се планирани рудник налази у близини најзначајнијег изворишта подземних вода у Србији, које има капацитет двоструко већи од потреба Београда. Упозорава да би потенцијално загађење ових вода било трајно и непоправљиво:

„Пренети загађиваче у тај простор значи завршити трајно са могућношћу њихове будуће експлоатације, а оно је нама једно од изворишта у које гледамо у будућности да снабдева и највеће потрошаче.“

Стевановић наглашава да су реке Јадар и Коренита склоне честим поплавама, што додатно повећава ризик од ширења загађења:

„Реке Јадар и Коренита плаве подручје, где је планиран рудник и депонија, скоро сваке године. И када погледате позицију рудника, видите да је подручје рањиво и на загађивање подземних вода.“

Професор изражава сумњу у способност државних институција да адекватно надгледају и контролишу овако комплексне пројекте:

„На терену нема довољно инспектора и компаније које загађују нису кажњене.“

Стевановић истиче да појам „еколошко рударење“ не постоји у пракси и да је свака експлоатација минералних ресурса повезана са одређеним ризицима по животну средину:

„Не постоји еколошко рударење. Свака експлоатација носи са собом ризике, посебно у овако осетљивим подручјима.“

Професор сматра да одлуке о оваквим пројектима треба да доносе стручњаци, а не да се препуштају јавним референдумима:

„То није питање за референдум, то је уско стручно питање… Сутра ћемо прекопати и Београд ако неко има интерес да ту руши зграду и тражи неки драгоцени минерал.“

Извор: Бунт је стање духа

Ознаке: еколошко рударење, Зоран Стевановић, Рио Тинто, рударење, рудник литијума