Њујорк и Београд обележавају 70 година од смрти српског генија који је преминуо на Божић 1943. године. Изменио слику света.

Да није било Николе Тесле, човечанство би данас било сиромашна цивилизација, без технологије која нас је увела у трећи миленијум.

Не би било мобилне телефоније и интернета, планетарне електронске мреже, управљања на даљину, радија и телевизије, хеликоптера и фонтана, али и кућних апарата, тешких машина и турбина које производе струју.

Цивилизација би боравила у научном мраку. Никола Тесла је подарио човечанству огроман број изума који су ингениозношћу решења, универзалношћу примене и померањем многих научних и технолошких граница изменили слику света.

Званично је имао око 300 регистрованих патената у 26 земаља. Пре сто година је смислио планетарну размену енергије и повезивање људи.

Преминуо је пре седам деценија, на Божић 1943. године у хотелу „Њујоркер“ на Менхетну, у соби број 3327 на 33. спрату. Умро је у сну у 87. години живота. Градоначелник Њујорка Фиорело ла Гвардија опростио се од њега рекавши да одлази „чист геније, песник у науци који је чинио чудесне ствари које су данас саставни део наше цивилизације“.

А данас, седам деценија касније, у хотелу „Њујоркер“, на другој америчкој Комеморативној конференцији посвећеној Николи Тесли, српски изасланик Владимир Јеленковић из Београда подсећа:

– Никола Тесла је човек који је створио нашу будућност. Својим животом и делом спојио је три века и два миленијума. Он је визионарски скицирао глобални умрежени планетарни систем који данас функционише.

Јединица мерења магнетне индукције
 – Одлуком 11. генералне конференције за тегове и мере, одржане у Паризу од 11. до 20. октобра 1960, усвојена је резолуција којом је јединица магнетне индукције названа тесла (Т). Тако је Тесла ушао у светски храм науке и сврстао се међу великане какви су били Њутн, Фарадеј, Волта, Ват, Хенри, Херц, Ампер. Унеско је Теслина дела 16. октобра 2003. уврстио у регистар светске културне баштине „Памћење света“. Теслино име и дело се на „Гуглу“ помињу 15 милиона пута, наш сајт њњњ.тесласоцаитy.цом посећује 2,2 милиона читалаца. – каже др Љубо Вујовић, добитник награде за животно дело у борби за афирмацију Николе Тесле у САД и свету.

 

Конференцију у Њујорку, којом се од 5. до 7. јануара обележава седам деценија од смрти Николе Тесле, заједно организују град Њујорк, Теслина научна фондација из Филаделфије, хотел „Њујоркер“ и Влада Србије.

На њој учествују, између осталих, градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, Вук Јеремић, председавајући Генералне скупштине УН, краљевић Филип Карађорђевић, светски шампион у тенису Новак Ђоковић, Владимир Јеленковић, Никола Лончар, председник Теслине научне фондације, др Љубо Вујовић, председник Теслиног меморијалног друштва… велики број научника.

Међу њима: Џејн Алкорн, Николас Симос, Ален Стерлинг, Том Валоне, Гари Петерсон, Џим Харедести, Марко Поповић, Владимир Вишњић… У Храму Светог Саве, који је заштићени споменик културе града Њујорка, парох Ђокан Мајсторовић одржаће помен Николи Тесли.

– Конференција у Њујорку, као и изложба у Музеју Никола Тесла у Београду, две су светске манифестације којима се обележава годишњица смрти великог визионара. Интересантно је да Американци сада први пут званично одају почаст Николи Тесли, што се може тумачити као признање планетарне величине српског генија – каже др Љубо Вујовић, чијом заслугом је Њујорк добио спомен-плочу и авенију посвећену Николи Тесли.

Српски геније је рођен у породици православног свештеника 10. јула 1856. у личком селу Смиљану. Његови родитељи Милутин и Георгина осим Николе имали су сина Данета и ћерке Ангелину, Милку и Марицу. Школовање је започео у родном селу, где је, када је са кишобраном у руци скочио са дрвета, почео да истражује тајне науке.

Школовао се у Госпићу и на Високој реалној гимназији у Карловцу, несрећан због обавезе према породичној традицији да постане свештеник. Када се разболео од колере, поручио је забринутом оцу да ће оздравити ако га пусти да студира технику.

Уписао је 1875. године Вишу техничку школу у Грацу. Четири године касније запослио се као помоћни инжењер у Марибору. Испуњава очеву самртну жељу и 1880. дипломира технику у Прагу. У Централном телефонском уреду у Будимпешти, где је почео да ради, изумео је обртно магнетно поље и на препоруку директора 1882. добио посао у Едисоновом континенталном друштву у Паризу. Томас Едисон је потом 1884. позвао Теслу у своју лабораторију у Њујорку.

– Едисон је у Америци био херој електрике и целе нације, човек који је од науке направио капитал. Тесла је био визионар богат идејама, али не и новцем. Како је са идејама био далеко испред свог времена и људи, за многе је био чудак. Уз то, Тесла је био имигрант.

Зато није био афирмисан као научник у земљама западног света. Тек када је савремена технологија омогућила реализацију његових пројеката, када је Тесла схваћен као пионир планетарног повезивања, постао је славан. Тесла је данас светска поп икона, јер се његово име слави у 30 земаља света и у САД. – објашњава Владимир Јеленковић.

Стаљиново саучешће
Музеј Николе Тесле у Београду крајем јануара ће отворити изложбу о животу, раду и смрти Николе Тесле.
– Први пут ћемо јавности приказати Књигу жалости, која је била изложена у Капели Светог Јована у Њујорку у време сахране 1943. године.
У њој су поруке туге Теслиних пријатеља, али и државника, међу којима су и руском ћирилицом исписане речи Јосифа Висарионовича. Стаљин је своје саучешће послао у Њујорк преко Друштва инжењера Америке.
Порука је исписала на енглеском, али је Стаљин лично потписао на пергамент папиру – открила нам је ову историјску тајну Милица Кеслер, ауторка изложбе. На изложби ће се ексклузивно показати фотографија брода „Србија“, који је из Њујорка 1951. године довезао у Ријеку архиву и заоставштину Николе Тесле, и брода „Триглав“, који је 1957. довезао урну великог научника.
Власник фотографија је клуб обожавалаца компаније „Јадролиније“ са острва Крка. Изложба ће трајати неколико месеци.

 

Тесла је 59 година живео и радио у Америци. И једини Теслин живи рођак, Вилијам Тербо, унук његове сестре, борави данас у Њујорку. Никола је у САД имао две велике лабораторије, у Колорадо Спрингсу и на Лонг Ајланду. Само једном је дозволио уметничким фотографима да сниме лабораторије и њега окруженог електричним муњама.

– У својој аутобиографији, „Моји изуми“, Тесла је објаснио да његов животни сан о „Светском систему бежичног преноса“ није постао стварност због људског незнања и сујета.

Човечанство тек данас може да разуме његове визионарске идеје „Светске станице“, препознатљиве по чувеном Теслином торњу на Лонг Ајленду, симболу Николиног пројекта да нашу планету уведе у доба телекомуникација, интернета и бежичног преноса сигнала – каже Јеленковић.

После смрти имовина Николе Тесле је према судској одлуци америчких власти 1943. припала Сави Косановићу, сину Теслине најмлађе сестре Марице. Као патриота, Косановић је Теслину заоставштину послао у отаџбину.

– Упакована у 60 различитих пакета, кофера, металних сандука, бачви, кофера, Теслина заоставштина је стигла у Београд и смештена је на Електротехнички факултет. Јуна 1952. пренета је у данашњи Музеј Николе Тесле.

Ми поседујемо 156.000 Теслиних докумената, али немамо комплетан регистар његових радова, јер он никада није направљен. Не поседујемо ни научне доказе о наводном Теслином тајном оружју или другим патентима о којима се испредају мистичне приче – објаснила нам је архивиста Милица Кесар.

Београдски музеј, као наследник и носилац ауторских права српског генија, оснивач и сарадник неких од 250 музеја који носе Теслино име. Музеју у Смиљану је после уништења Теслине родне куће 2006. послата копија нучникове заоставштине.

Мајстори Радомир Путник и Бранислав Јурановић, већ годинама за музеј израђују оригиналне Теслине уређаје – теледириговани бродић, Теслин калем, турбину без лопатица, чувено Теслино Колумбово јаје. Ово јаје урађено је сада као поклон за нови Теслин музеј у Њујорку.

Музеј дарује и део заоставштине хотелу „Њујоркер“, који од собе број 3327 жели да, како нам је рекао директор Џоуеф Кини, направи живи музеј.

– Теслино наслеђе утиче на наше свакодневне животе више него дела било ког другог великог човека из прошла два века. Наш хотел људи посећују и због тога да би боравили у чаробној соби Николе Тесле.

Ми желимо да „Њујоркер“, у коме је велики научник живео десет година, буде подршка свим људима који воле и промовишу дело Николе Тесле – рекао је специјално за „Новости“ директор Џоуеф Кини.

Светски дан науке
 – Очекујемо да ће Уједињене нације ове године усвојити предлог Владе Србије да се 10. јул дан Теслиног рођења прогласи за Светски дан науке. Ову идеју су наша влада и музеј огласили 2010. године, када је Теслин рођендан постао Дан науке у Србији. Како се из изјава генералног секретара Бан Ки Муна, који је подржао нашу иницијативу, може закључити, УН ће Светски дан науке и Николе Тесле прогласити 2013. године – каже Владимир Јеленковић.

 

Захваљујући научницима и медијима, последњих година Тесла постаје све познатији и признатији у Америци, ЕУ и Кини. Када је 2011. амерички председник Барак Обама у Вашингтону студентима одржао говор о америчкој нацији, међу личностима које је поменуо као градитеље земље био је и Никола Тесла.

Колико је данас Никола Тесла популаран, види се по томе што се тренутно о научном генију снима шест филмова, а београдска музејска изложба „Теслин чудесни свет електрицитета“ обишла је свет од Београда преко Мадрида и Париза, стигла до Чикага, Шангаја и Перта.Видело ју је милион људи.

У плану је да ова изложба путује у Немачку, Русију и САД, где ће бити у јулу постављена у музеју Хол науке у Њујорку.

– Теслу данас својатају многи народи, не само Хрвати, већ и Американци, чак и Јапанци. Никола Тесла је био довољно свој, већи од свог времена да је имао право да буде ничији.

Био је грађанин света и не треба нико да га својата – на то подсећа Милица Кеслар, ауторка београдске изложбе посвећене 60-годишњици Музеја Никола Тесла и 70-годишњици од смрти великог генија, која ће бити отворена ових дана.

Затрована лабараторија
Захваљујући кампањи „Изградимо Музеј Николе Тесле“, коју су у Америци водили комичар Метју Инман из Сијетла и научник Џејн Алкорн из Њујорка, за откуп имања бивше Теслине лабораторије на Лонг Ајланду и за изградњу највећег Теслиног центра на свету сакупљено је у САД око три милиона долара.

– Процес за откуп зграде фабрике филмова „Агфа“ и 6 хектара плаца у Њујорку је у току, јер треба припремити комплетну документацију, потписати уговоре, али и уредити земљиште на коме се налази бивша Теслина лабораторија.

Наиме, фабрика је последњих година претворена у депонију сребро-нитрата, који је затровао плац, подземне депое и тунеле, у којима је Никола Тесла чувао своје уређаје. Како је град Њујорк наложио власницима фабрике, имање прво треба очистити, да би се на њему изградила нова лабораторија, музеј и Теслин торањ – каже Џејн Алкорн за „Новости“.

Тесла једини пут у Београду
Када је априла 1892. Никола Тесла посетио Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла, месец и по дана потом стигао је први и једини пут у Београд.

Био је гост града Београда и Инжењерског удружења. Допутовао је 1. јуна 1892, а следећег дана је имао свечану аудијенцију код тадашњег краља Србије Александра Обреновића.

Током боравка посетио је Народни музеј и Велику школу, где се обратио студентима и професорима, и рекао:

– Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свету.

На прослави Тесли у част код Мостарске петље поздравио га је велики српски песник Јован Јовановић Змај, чије је песме преводио на енглески. Никола Тесла је отпутовао из Београда 3. јуна 1892.

 

(Новости)