Прочитај ми чланакПрема резултатима истраживања „Зашто људи желе да оду из Србије“, које је спровела организација „Србија 21“ током јуна и јула ове године, 22 одсто грађана потенцијално жели да се исели из Србије.
Као мотиви за исељење најчешће се истичу стандард, боље плаћен посао и лоша ситуација у држави, речено је данас на трибини одржаној у Сава центру.
„На директно питање да ли бисте желели да одете из Србије постоји 22 одсто грађана Србије који потенцијално желе да одселе из Србије.Од тога 12 одсто данас размишља о томе, а десет одсто је у блиској прошлости размишљало о томе“, рекао је Иван Андрић из организације „Србија 21“.
Он је рекао да је међу онима који размишљају о одласку највише особа старости од 18 до 29 година и то 34 одсто, односно 450.000 грађана.
Андрић је рекао да од оних који желе да оду у иностранство 45 одсто размишља о трајном исељењу. Према резултатима истраживања, које је спроведено у Србији на узорку од 1000 пунолетних грађана, 41 одсто испитаника као разлоге за одлазак из Србије наводи стандард, 36 одсто боље плаћен посао, а девет одсто лошу ситуацију у држави.
„То је немогућност да предвиде да од свог рада могу да живе лепо у Србији“, констатовао је он.
Андрић је рекао да је на питање да ли се боље живи у иностранству 53 одсто испитаника одговорило да је сигурно да се боље живи, док је 12 одсто одговорило да се боље живи у Србији. На питање где желе да оду, 85 одсто испитаника је рекло да жели да оде у западне земље, а то су Немачка, Швајцарска, Аустрија, Италија, Америка, а само два одсто жели да оде у Русију.
Андрић је подсетио да у Србији живи седам милиона становника, да је у 2017. години 38.800 више умрлих него рођених, а процена је да је прошле године из земље отишло од 40.000 до 69.000 људи. Истраживање је спроведно током јула и августа и у дијаспори онлајн анкетом међу 2.149 пунолетних испитаника који су се иселили из Србије. Како се наводи у резултатима истраживања, 92 одсто анкетираних каже да живи боље у иностранству него у Србији.
На питање због чега им је боље у иностранству 37 одсто анкетираних истиче бољи животни стандард, 13 одсто уређену државу, а шест одсто безбедност.
Упитани да ли ће се вратити у Србију, 41 одсто испитаних то не планира, док би се 35 одсто вратило, али тек када буду у пензији. Будућност своје деце у иностранству види 90 одсто испитаних. Члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић рекао је да у „оптимистичној, доброј, могућој варијанти види Србију са нешто мање људи него што је то данас, Србију отворених граница где ће бити омогућен прилив и одлив људи“.
Он је рекао да пут ка западу омогућава такву перспективу. Вучковић је рекао да би једног дана требало да се навикнемо, да поред тога што ће људи ићи даље, да имамо и људе који долазе у Србију из Азије, Африке, ако будемо динамичније расли од њих.
СОЊА ЛИХТ ПОДРЖАЛА ВУЧИЋА: Имамо већу економску сарадњу с Косовом него с Русијом https://t.co/ZZDpeSZRr0
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 13, 2018
„То може да се деси и то треба да се деси.То је за мене неки сценарио и развој догараја који је прихватљив и који треба да имамо у глави и да у односу на то меримо ову нашу причу.Све друго може да нас задржи у овом очајању или разочараности у којој се налазимо“, рекао је Вучковић.
Он је рекао да до тога може да се дође тако што ће економија бити рационалнија, „што ће се неком узети, а неком дати паре“. Вучковић је рекао да економија мора да се заснива на оптимизму, да људи виде да се ствари поправљају и да ће се Србија развијати у сваком смислу. Он је рекао да је поред макроекономске стабилности коју имамо, неопходно, измеру осталог, да се смањују порези и развија приватни сектор, инвестира у образовање и здравство. Професорка Факултета за медије и комуникације социјални психолог Јасна Милошевић Ђорђевић рекла је да је оно што би некога у психолошком смислу задрћало да остане у земљи осећај да има контролу над сопственим животом, да сам управља и својом каријером и другим аспектима живота.
Она је рекла да се из овог, али и из многих других истраживања, види да то изостаје.
„Видимо да је поверење у институције ниско, то су и полиција и судство и здравство и образовање, а и задовољство животом је изузетно ниско“, рекла је Милошевић Ђорђевић. Истакла је да „осећај беспомоћности, безнадежности, немања перспективе и осећаја да можемо да управљамо својим животом, поред економских фактора, значајно доприноси негативном тренду да људи трајно, посебно млади и образовани, желе да се иселе“.
