Прочитај ми чланакСтуденти широм Србије и даље настављају блокаде у знак протеста, захтевајући испуњење својих захтева, док власт покушава да угуши њихов отпор. Поред сталних претњи и притисака, недавни инциденти укључују позиве Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и застрашивање упућено студентима и њиховим родитељима. Иако власт користи државне институције како би сузбила законите протесте, студенти остају одлучни и истичу да не крше закон. Ова ситуација поставља питање на основу којих овлашћења и у којем својству БИА позива студенте на "пријатељске разговоре" – те да ли је то уопште у њеној надлежности.
Адвокат Радољуб Шабић наводи за Нова.рс да „пријатељски разговор“ не постоји у српском закону и позиви из БИА или полиције су злоупотреба и кршење закона које би те државне институције требало да бране и поштују.
“Апсурдно је да се било какво окупљање грађана, који протестују због незадовољства мерама власти или захтевају одговорност појединаца, третира као претња Уставном поретку. У том контексту, потпуно је нејасно шта БИА ту тражи, јер не постоје никакви докази који би подржали такве тврдње. Нема ниједног основа да се сматра да је реч о нечему осим легитимном незадовољству грађана“, објашњава наш саговорник.
Како наводи, БИА је кључна државна организација, установљена Законом о Безбедносно-информативној агенцији, који јасно дефинише да је њен приоритет заштита Устава, као и очување државне безбедности. Шабић такође наглашава да је то њен примарни и основни задатак.
„БИА није полиција“
“Поред тога, БИА се може бавити пословима који се односе на организовани међународни криминал, тероризам и сличне активности. Међутим, важно је нагласити да БИА није полиција. Полицијски послови су у надлежности МУП-а, док су послови БИА обавештајног, аналитичког и сличног карактера”, каже Шабић.
Адвокат Шабић истиче и да БИА не обавља политичке послове, да заштита јавног реда и мира није у њеној надлежности, те да према закону она не би смела да хапси, приводи нити да се бави студентима и њиховим апсолутно легитиним протестима.
“То су све класични полицијски послови. Закон о БИА предвиђа могућност да се баве и таквим пословима, али чак и у тим случајевима, како би обављала полицијске задатке, закон налаже да се склапају посебни споразуми између министра унутрашњих послова и директора БИА за конкретне ситуације. Ако они не могу да постигну сагласност, то питање решава Влада. У овом конкретном случају, сумњам да постоји било какав такав акт, а у сваком случају, јавност о томе ништа не зна“, објашњава адвокат.
„Све су то груба одступања од закона“
Наш саговорник истиче да све што се тренутно дешава у земљи изазива озбиљне сумње у законитост тих поступака.
“Почев од вести о томе да су људи привођени у колима без регистрација, без претходног представљања о службеном статусу припадника БИА, па надаље. Све су то груба одступања од одредби Закона о полицији, Закона о кривичном поступку. Закон о БИА исто каже да, када се БИА бави пословима који су иначе полицијски, она мора да се придржава свих правила и делује у оквирима који важе за полицију“, каже Шабић.
Наш саговорник додаје да је апсурдно и потпуно нејасно због чега је БИА позивала студенте преко родитеља. Како истиче, ако постоји било какав основ за позивање, онда би требало да буду позвани директно актери који их интересују. Такође, поставља се питање у ком својству БИА позива студенте и грађане на разговор.
„Нико нема право да позива грађане путем телефона или посредника“
“Нејасно је у ком својству БИА позива студенте и грађане на разговор. Једна од могућности је да грађане позивају на информативне разговоре, у циљу прикупљања обавештења, како то закон предвиђа. Међутим, такви позиви морају имати одговарајућу форму. У овом случају, студент би требало да буде обавештен о томе у којем својству се позива, као и да му се благовремено саопшти место и време разговора, уместо да то личи на јучерашњи, потпуно неозбиљан догађај. Наиме, када је младић дошао на позив БИА, речено му је да га нико не чека”, каже Шабић и додаје:
“Нико нема право да позива грађане путем телефона или посредника. На крају, како можете да будете сигурни да вас је позвало службено лице БИА?“.
Како Шабић објашњава, закон јасно дефинише процедуре везане за позивање на информативни разговор, а једна од кључних одредби је да нико не може бити приведен на разговор, осим ако то изричито није наглашено у позиву. Дакле, принудно прикупљање информација, као и привођење грађана, није дозвољено, уколико није прецизирано у позиву.
„Такви поступци крше законске оквире“
Он такође додаје да је законска обавеза службених лица да се представе на одговарајући начин и јасно објасне у којем својству и на основу којих разлога позивају грађане на разговор.
“Они су дужни да се представе на прави начин, да кажу по ком статусу и по ком основу их третирају. Та неформална понашања, која су заправо застрашивања, имајући у виду ауторитет који служба има, недопустива су. На неформалне позиве нико није дужан да иде, и мислим да нико ни не треба да иде. Не треба да повлађујемо поступању надлежних органа“, закључује Шабић.
Поступци БИА у вези са позивима студентима и њиховим родитељима изазивају озбиљне сумње у законитост. Закон јасно дефинише улогу БИА у заштити државне безбедности, а не у сузбијању протеста или застрашивању грађана. Такви поступци крше законске оквире и угрожавају основна људска права, укључујући слободу изражавања и право на протест. У демократском друштву, институције морају деловати у складу са законом, а не злоупотребити своју моћ у циљу сузбијања незадовољства.
