Прочитај ми чланакАкадемик Дејан Деспић, композитор и музички писац, вратио је награду Града Београда, највише градско признање које се сваке године додељује најистакнутијим појединцима из разних области друштвеног живота, од културе до медицине и науке, револтиран због високих државних награда спортистима.
Академик Дејан Деспић, композитор и музички писац, вратио је награду Града Београда, највише градско признање које се сваке године додељује најистакнутијим појединцима из разних области друштвеног живота, од културе до медицине и науке, револтиран због високих државних награда спортистима.
Он је у отвореном писму објаснио разлоге свог потеза:
„Догодиле су се Олимпијске игре, на којима су се наши учесници показали заиста импресивно, уз велики понос и радост нације. Уследили су, оправдани и очекивани, разни изрази захвалности, па и они у кешу. А ти су још – мало је рећи – стоструко импресивнији! Па још исказани у еврима (иако је у овој земљи, ваљда, званична валута и даље динар?), али можда зато што би суме преведене у легалну монету зашле већ у подручје милијарди и тако биле још шокантније за обичан свет. За свет који грца у кредитима, незапослености, отпуштању технолошких вишкова, углавном бедним пензијама, циничним повишицама у једноцифреним процентима, итд. итд.“
Он је додао да, не желећи да потцени достигнућа спортиста и огроман труд који су морали да уложе да би до њих стигли, ипак остаје „запањен безобразном разликом између та два света и њихових живота“!
„Ова питања имају још један аспект: упадљиву, генералну разлику између финансирања спорт(ов)а и културе, рачунајући ту и јавне службе – просвету, здравство… и разне њихове посленике и установе – свакако битније за функционисање и развој целог друштва, него што је то време спорта и разоноде!“, написао је Деспић.
Мора ли у кешу?
„Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу у кешу?
Није ли оно вредност као таква, на понос и задовољство свога носиоца, па и на средине чији је добитник члан? Мора ли баш све да се (ис)плати? Аман!“
