Прочитај ми чланакПоследњи догађаји на Косову и Метохији су дубоко узнемирили грађане Србије и све људе најискреније жељне да се на овим просторима Балкана не потеже оружје и не распирује мржња, која обично ескалира у рат.
Овако за „Блиц“ коментарише последње догађаје у Косовској Митровици академик и драмски писац Душко Ковачевић.
– Ратови, ратовања и ратна страдања сваком иоле нормалном човеку су највећи и најужаснији страх од кога се одувек, а поготово данас, бежи негде, било где… Што даље од страхота – каже академик.
Он понавља оно што је говорио и деведесетих.
– Не поновиле се никада више те године. Сваки разговор, макар он био и лош, бољи је од доброг рата. То се и сада мора понављати сваког дана и сваког часа, између осталог, и зато што у ратовима не страдају они који га изазивају, страда само сиротиња, обични људи којима је голи живот све што имају. И немојмо им одузимати и то мало сиротиње – каже Ковачевић.
Ратна страдања су нешто што је обележило 20. век у Срба.
– Ако је неко заборавио; у двадесетом веку смо имали шест ратова; три балканска, два светска и једно бомбардовање као чашћавање за испраћај двадесетог века и другог миленијума – иронично нас подсећа академик.
А чекају нас три недеље неизвесности. Да ли ће власти у Приштини заиста започети формирање ЗСО, које одлажу пет година, или ће 11 српских општина то учинити без њихове сагласности, како су поставили рок званичној Приштини.
Већина аналитичара у бројним разговорима за „Блиц“ сложила се још почетком године: 2018. ће бити кључна за решавање косовског чвора. Високи званичници ЕУ очекују фамозни “правно обавезујући споразум” до краја године, али чини се да ће традиционално турбулентно српско пролеће бити кључно.
Рекапитулација догађаја показује да је неизвесност почела још средином јануара, убиством једног од најистакнутијих лидера косовских Срба Оливера Ивановића. Шокантна ликвидација човека мира, прогоњеног и током и након ратова деведесетих, изазвала је нови прекид (тек обновљених) бриселских разговора. Уследио је талас међусобних оптуживања Београда и Приштине: ко не жели да спроведе истрагу, ко од кога крије доказе, ко контролише север Косова…
Када се чинило да су се страсти смириле, а председник Вучић и Хашим Тачи одржали конструктиван састанак у Бриселу, догодио се брутални инцидент у ком је најпре ухапшен, а потом и протеран директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић. Преговори су сада поново прекинути, Српска листа напустила је Харадинајеву владу и најавила да ће ЗСО формирати сама. С друге стране, поједини приштински званичници запретили су хапшењем представницима Срба уколико то учине. Рок који су Срби дали Приштини је 20. април – пети рођендан Бриселског споразума.
Реаговање САНУ: Запрепашћени и забринути
Председништво Српске академије наука и уметности (САНУ) осудило је недавна дешавања на Косову и Метохији, када су, између осталог, специјалне косовске јединице РОСУ претукле директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и српског министра из владе Косова Ненада Рикала.
– Са запрепашћењем и великом забринутошћу смо доживели чин суровог и, чини се, планираног насиља на КиМ. САНУ подржава све напоре усмерене пре свега на заштити сигурности Срба на Косову и Метохији и обезбеђивању мирног и достојанственог суживота свих тамошњих грађана, као и заштиту културне и уметничке баштине српског народа – стоји у саопштењу те институције.
