Прочитај ми чланакАко робу преко интернета купујете од фирми, царине је ослобођена поштанска пошиљка вредности до 50 евра. Када вам, пак, пакет шаље "тетка из Канаде", или неки пријатељ из иностранства - вредност робе ослобођена царине је нешто већа и износи 70 евра. Порез је, међутим - сасвим друга прича.
За прва три месеца ове године смо онлајн само у еврима потрошили 133 милиона – у просеку смо на опцију „плати“ кликнули милион пута месечно. Није занемарљив ни трошак грађана Србије за куповину у америчкој валути, који у истом периоду, према подацима Народне банке Србије, износи 47,8 милиона долара. Добар део тих куповина односи се и на робу коју пазаримо преко разних апликација – АлиЕxпресс, еБаy, Тему и других.
Док су пошиљке мале вредности ослобођене царине, порез на додату вредност мора да се плати на сваку куповину.
Ако се некада не зарачуна – то је изузетак, а не правило.
Увозне дажбине су царина и ПДВ (порез на додату вредност), подсећају у Управи царина.
„ПДВ се плаћа и на пошиљке мале вредности (мање од 50 евра), ако сте их наручили преко интернета од неког правног лица. Дакле, ако сте преко интернета наручили нешто што кошта мање од 50 евра, без обзира на малу вредност робе, платићете ПДВ од 20 одсто од укупне вредности (погледајте шта пише на поштанско-царинској декларацији: ако стоји ПДВ 200 динара, то значи да је обрачунат порез од 20 одсто на пошиљку чија је вредност 1000 динара тј. око 8,5 евра). Истовремено, рубрика у којој пише ‘царина’ ће бити празна, јер њу не плаћате“, појашњавају у Управи царина.
Пореско ослобођење прописано је само за пошиљке мале вредности које домаћи и страни држављани бесплатно примају од физичког лица из иностранства (пријатеља, рођака), под условом да те пошиљке нису комерцијалне природе и да њихова вредност не прелази износ од 70 евра.
Ово, практично, значи да ако се купи нека „ситница“ преко сајта еБаy, од физичког лица – порез мора да се плати.
„Пошиљке мале вредности (до 70 евра) које грађани добијају од физичких лица из иностранства, ослобођене су свих увозних дажбина (царине и ПДВ), само под условом да за поменуту пошиљку не постоји обавеза плаћања, дакле, да се не ради о трговини“, појашњавају цариници.
То значи да се увозне дажбине неће платити ако пошиљку бесплатно шаље рођак или пријатељ, а не особа која нешто продаје преко интернета.
Шта ако је вредност пошиљке већа од 50 евра
Ако је вредност пошиљке већа од 50 евра (при куповини од фирме, попут апликације АлиЕxпресс или Тему), или већа од 70 евра (уколико су и пошиљалац и прималац физичка лица), у тим случајевима се плаћају увозне дажбине – и царина, и ПДВ.
Прво се, на процењену вредност пошиљке заједно са трошковима транспорта, зарачунава царинска стопа, а потом на тако увећан износ и 20 одсто ПДВ.
„Увозне дажбине на пошиљке које физичка лица примају из иностранства у поштанском саобраћају, чија вредност не прелази 3.000 евра, обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од 10 одсто, а на оцарињену вредност обрачунава се припадајућа стопа ПДВ. Притом, за поштанске пошиљке које подлежу наплати увозних дажбина, царинска основица увећава се за трошкове транспорта и поштарине“, објашњавају у Управи царина.
У случају да су пошиљке вредније од 3.000 евра, или их наручују предузећа (и друга правна лица), обавезно је подношење декларације у писаном облику (Јединствена царинска исправа – ЈЦИ). Тиме се, како се објашњава, започиње поступак редовног царињења, који подразумева да ће се роба царинити по стопи утврђеној Законом о царинској тарифи.
Примери обрачуна увозних дажбина
Управа царина наводи на свом сајту неколико примера рачунице царињења и опорезивања предмета купљених онлајн, који купцу стижу поштанском пошиљком из иностранства.
Објашњава се и у ком случају трошкови превоза улазе у царинску вредност.
Ципеле од 80 евра
У случају да купац жели да наручи ципеле из иностранства које коштају 80 евра, ако је транспорт плаћен, на пример, 10 евра – онда ће царинска вредност бити 90 евра, јер цена транспорта улази у царинску вредност, а износ царине применом јединствене стопе царине од 10 одсто износиће 9 евра.
Основица за плаћање ПДВ је 99 евра (царинска вредност од 90 евра + износ царине од 9 евра).
Износ ПДВ који се плаћа у конкретном случају, по стопи од 20% износиће 19,8 евра.
Значи, укупне дажбине ће износити: износ царине 9 евра + износ ПДВ 19,8 евра = 28,8 евра.
То значи да ће ове ципеле купца коштати 118,8 евра.
Обрачун је у динарима по званичном курсу НБС.
Панталоне од 40 евра
У случају да купац жели да наручи пантолоне из иностранства које коштају 40 евра, ако узмемо да је транспорт плаћен, на пример, 10 евра – царинска вредност ће бити 40 евра, јер у овом случају трошкови превоза не улазе у царинску вредност.
Основица за плаћање ПДВ је 40 евра, што значи да ће применом пореске стопе од 20 одсто, ПДВ износити 8 евра.
Значи, укупне дажбине ће износити 8 евра.
Књига од 5 евра
У случају да купац жели да наручи књигу из иностранства која кошта пет евра, ако узмемо да је транспорт плаћен на пример 5 евра, царинска вредност ће бити 5 евра, јер у овом случају, трошкови превоза не улазе у царинску вредност.
Основица за плаћање ПДВ је 5 евра.
Износ ПДВ, у овом примеру, по стопи од 20 одсто износиће 1 евро.
Некад се зарачунавају и акцизе
У случају да се из иностранства путем поште наручи акцизна роба (попут рецимо цигарилоса, цигара, дувана за луле), у том случају морају да се плате и акцизе.
„Примера ради за цигаре и цигарилосе плаћа се акциза у висини од 24,49 динара по комаду, а за резани дуван, дуван за луле и жвакање акциза се обрачунава у висини од 43% од вредности робе, док се за несагоревајући дуван обрачунава акциза по килограму која износи 6.124, 64 динара, док је акциза за течност за пуњење електронских цигарета 7 динара по милилитру. Све акцизе, како поменуте, тако и оне предвиђене за резани дуван и дуван за луле, се усклађују у одређеном временском интервалу“, објашњава се на сајту Управе царина.
Како цариници утврђују вредност робе
Према Царинском закону, постоји шест метода утврђивања царинске вредности, прописаних одредбама чланова 52. и 56, а примена тих метода ради се по хијерархијском редоследу.
„Наиме, уколико постоји сумња да пријављена вредност робе представља стварно плаћену цену, односно, ако цариник посумња у приложену документацију, рачун или фактуру, а увозник на царински захтев не пружи додатне доказе, царинарница има право да оспори пријављену вредност и да царинску вредност утврди на основу осталих прописаних метода у зависности од расположивих података“, наводи се на сајту Управе царина.
Једна од метода је, на пример, упоређивање вредности истоветне или сличне робе увезене у приближно исто време на територију Републике Србије.
Скупља дара него мера
Дешава се да увозне дажбине чак премаше вредност робе купљене преко интернета.
„То се може десити из више разлога. Један од њих је то што пошиљаоци сами увећавају реалну вредност пошиљке, која се наводи ради њеног обезбеђења. Дешава се и да пристигла роба подлеже наплати царине и ПДВ, када у царинску основицу поред цене транспорта улази и трошак поштарине. То је случај и када грађани уместо обичне поште, користе услуге курирских служби (ДХЛ, ФЕДЕX, УПС и др) чије су услуге знатно скупље и самим тим могу да подигну царинску основицу“, појашњавају у Управи царина.
