Председник Србије Томислав Николић у неколико интервјуа новинским агенцијама потрудио се да оптимистима разбије и најмању наду да би „патриотски“ председник могао да доживи патриотски преокрет у 2013. години.
„Србију видим као земљу која је испунила услове ЕУ; Никада нећу бити председник у Приштини; Желим да решим косметско питање за време свог мандата… Ово је само део „родољубивог“ програма човека, који је на власт дошао управо гласовима патриотских гласача.
Ако је Србији највећа перспектива у 2013. години да отпочне фантомске преговоре о посртању у ЕУ, онда Николић озбиљно потцењује своје гласаче, од којих по свему судећи очекује да у глави занемаре Космет и аплаудирају на Вучићево привођење Мирослава Мишковића.
План који се крчка – расписивање ванредних избора на пролеће можда лидерима напредњака звучи као добра идеја (с обзиром на то да се касније у току године очекује повратак Војислава Шешеља из Хага), али велико је питање како ће на берлинску СНС политику да одреагује њихово гласачко тело које заправо не жели ЕУ, већ борбу за Космет и најближу сарадњу с Русијом.
Каже Николић да је свестан како никада неће бити председник у Приштини. Оно што не схвата је да ако није председник у Приштини, не може да буде ни председник у Београду!
Највише би ипак требало да забрине Николићева најава да жели да „реши косметски проблем за време свог мандата“. Већ неколико пута Николић је то поновио, иако је свима јасно да сада још није добар геополитички моменат за Србију и да „решење“ које би се у наредном периоду преломило преко колена никако не би ишло Београду у корист.
Само се Западу жури да од српских политичара што пре добије де факто признање лажне шиптарске државе, јер је јасно да се моћ сели на Исток и да ускоро Вашингтон и Брисел неће моћи да диктирају и уцењују.
Хвали се председник како не жели поколењу да остави нерешен проблем Косова и Метохије. Са оваквом политиком, актуелна гарнитура на власти оставиће само додатни терет и проблеме, које ће бити тешко исправити.
Српски политичари уочи 2013. године би зато требало да знају да ће доћи време када пропагандна машинерија неће моћи да сакрије њихова (не)дела и да ће их неке паметније и освешћене генерације уписати црним словима у историју Србије.
Алексеј Димитријевић







